ИЗАЗОВИ

ЦИЉЕВИ

Основни циљ је да се у Републици Србији обједине активности усмерене ка заштити живота, здравља и имовине грађана, очување услова неопходних за живот и припремање за превладавање ситуација у условима пожара, елементарних непогода, дејстава опасних материја и других стања опасности. Поред тога циљ је и да се створе услови за припремање и учествовање грађана, предузећа, државних органа и других организација и професионалних служби, струковних и других удружења у заштити и спасавању људи и материјалних добара од пожара, природних непогода и техничко-технолошких несрећа.
Визијом развоја Министарства унутрашњих послова дефинисана је кључна област рада "заштите и спасавања", као основ за дефинисање услуга и главних задатака чијим се спровођењем остварује жељена безбедност грађана и њихове имовине у оквиру формирана је посебна организациона целина «Сектор за заштиту и спасавање». Састав Сектора за заштиту и спасавање Министарства унутрашњих послова Републике Србије основни је организацијски оквир у спречавању и санирању последица природних и техничко-технолошких несрећа. С обзиром да се Република Србија суочава са трајним безбедносним ризицима на овом подручју, даљи развој Сектора за заштиту и спасавање треба да иде у смеру организовања јединственог система заштите и спасавања. То ће се остваривати кроз обједињавање различитих делова система, тренутно распоређених у више Министарстава, у модеран систам заштите и спасавања.
Да би се могло приступити дефинисању целокупног система заштите и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и других стања опасности неопходно је да се изради Национална стратегија заштите за одређени временски период коју би усвојили надлежни државни органи
“Национална стратегија о заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и других стања опасности” био би документ у чијем би се уводном делу дефинисала сврха и задаци на плану заштите, основна начела безбедности и главни принципи деловања. У другом делу би била извршена анализа потенцијалних опасности од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа, пожара, радиолошке, хемијске и биолошке контаминације и проценила би се рањивост државе (привреде, грађана итд.) у таквим ситуацијама (у тренутку израде процене) . Поред процене у тренутној ситуацији била би процењена рањивост државе и у следећих 5 до 8 година.
Следећи део би се односио на разраду стратешких циљева међу којима су најважнији:

• развијање закона, норматива и других аката у складу са важећим прописима Европске Уније и условима које она поставља земљама заинтересованим за укључивање у Унију
• успостављање институционалних, организационих и персоналних услова за примену критеријума у управљању заштитом и спасавањем од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа,
• успостављање тела републичке Владе за координацију рада министарстава, органа локалне самоуправе, војске и др. у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа
• обезбеђивање добро увежбаних извршилаца свих задатака,
• развијање најефикаснијих начина реаговања у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа (планови реаговања),
• свођење штета насталих у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа на најмању могућу меру,
• дефинисање нових задатака ватрогасних и спасилачких јединица
• регулисање права и обавеза грађана у припреми за деловање и у деловању у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа,
• стварање услова за несметан проток информација
• динамичко повећање међународне помоћи и подршке операцијама
• пружање економске подршке и олакшица за све угрожене у складу са могућностима државе и привреде.

Циљеви у области превенције:

• Израда студије за интегралну процену опасности и повредивости (рањивости) објеката и територије од елементарних непогода, пожара и техничко технолошких опасности при производњи, складиштењу, превозу и коришћењу опасних и штетних материја,
• благовремено предвиђање могућих опасности од пожара, елементарних непогода и техничко-тенхнолошких несрећа и планирање активности које се предузимају када настане оваква ситуација,
• успостављање службе која би се бавила пословима контроле примене прописа у области заштите од пожара и заштите од техничко-технолошких несрећа како при изградњих нових објеката тако и при коришћењу постојећих

Циљеви у области заштите и спасавања:

• побољшање постојеће организације ватрогасно спасилачких јединица и оспособљавање да у најкраћем року стигну на место догађаја, делују на оптималан начин и у најкраћем року елиминишу или умање насталу опасност при гашењу пожара и спасавању имовине и лица при техничко-технолошким несрећама (експлозије, хаварије, саобраћајни удеси, удеси у рудницима и тунелима, хаварије на нафтним и гасним постројењима и др.) у циљу спречавања њиховог ширења у угрожавања имовине и лица,
• оспособљавање спасилачких јединица за интервенције при елементарним непогодама (земљотреси, поплаве, клизање тла, олује на копну, суше, шумски пожари, лавине, лед на рекама и др.) у циљу смањења последица и спасавања имовине и лица,
• оспособљавање спасилачких јединица за интервенције у случајевима угрожавања здравља и животне средине услед радиолошке, хемијске и биолошке контаминације,
• пружање неодложне медицинске помоћи повређеним лицима на месту несреће (парамедицинска помоћ)

Циљеви у области надзора у промету запаљивих и експлозивних материја:

• онемогућити неовлашћену производњу, промет и превоз запаљивих и експлозивних материја и умањити могућност да терористичке групе дођу у посед експлозивиних материја
• успостављање службе која би се бавила контролом производње, промета и превоза запаљивих и експлозивних материја

Циљеви у области управљања у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа:

• успостављање јединственог система руковођења, организовања грађана и логистичке подршке у заштити и спасавању са ефикасним системом информисања

Циљеви у области спровођења мера на отклањању последица:

• благовремено предвиђање могућих последица елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и начина за њихову санацију и обезбеђење одговарајуће материјалне подршке

.

• Доношење нових закона који ближе уређују заштиту и спасавање од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа, заштиту од пожара, и цивилну заштиту
  
  • Усклађивање закона и техничких прописа са законодавством у ЕУ

У циљу потпунијег правног уређивања заштите живота, здравља и имовине грађана, очувања услова неопходних за живот и припремање за превладавање ситуација у условима пожара, елементарних непогода, дејстава опасних материја и других стања опасности неопходно је да се донесу НОВИ републички закони:

• Закон о заштити од пожара,
• Закон о заштити и спасавању,
• Закон о цивилној заштити.

Законом о заштити од пожара потпуније би се дефинисала:

• надлежност Владе, Министарства унутрашњих послова и органа локалне самоуправе у погледу заштите од пожара и спасилачких активности,
• обавезе органа територијалне самоуправе, правних лица, приватних предузетника, грађана и др. према заштити од пожара и спасилачким активностима,
• задаци превентивног карактера,
• организација ватрогасних и спасилачких јединица (професионалних, индустријских, добровољних и сл.),
• поступци и надлежности при гашењу пожара и спасавању имовине и лица,
• права и обавезе учесника у гашењу пожара и спасавању имовине и лица,
• финансирање заштите од пожара и спасилачких активности,
• унапређење и развој заштите од пожара и спасилачких активности и
• казнене мере

Законом о заштити и спасавању (у ванредним ситуацијама) потпуније би се дефинисала:

• надлежност Владе, Министарства унутрашњих послова и органа локалне самоуправе у погледу заштите и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и у погледу спасилачких активности,
• обавезе органа територијалне самоуправе, правних лица, приватних предузетника, грађана и др. према заштити од од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и према спасилачким активностима,
• задаци превентивног карактера,
• надзор у производњи, промету и превозу запаљивих и експлозивних материја,
• управљање у случајевима елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и у спасилачким активностима,
• правила заштите од техничких и технолошких несрећа и мере у циљу отклањања последица,
• припремање запослених лица и грађана за деловање приликом елементарних непогода и техничких и технолошких несрећа,
• финансирање заштите од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и према спасилачким активностима,
• унапређење и развој заштите од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа и према спасилачким активностима и
• казнене мере

Законом о цивилној заштити би се потпуније дефинисала:

• надлежност Скупштине, Владе, Министарства унутрашњих послова и органа локалне самоуправе у погледу заштите становништва у ванредним ситуацијама,
• организација цивилне заштите на свим нивоима локалне самоуправе и у предузећима,
• обавеза вршења службе цивилне заштите,
• финансирање,
• казнене мере

Поред наведених закона неопходно би било да се донесу и подзаконска акта (правилници, уредбе, одлуке, наредбе и сл.) којима би се поптпуније уређивале поједине обавезе које су у законима начелно уређене.
При спровођењу наведених закона и подзаконских аката неопходна је примена техничких прописа, техничких препорука, југословенских стандарда који треба да се ускладе пре свега са регулативом Европске уније а затим и са међународном регулативом. Да би се то остварило неопходна је сарадња Сектора за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама са институцијама које су надлежне за те послове ( Институт авезни завод за стандардизацију, Југословенско акредитационо тело- ЈУАТ, министарства на нивоу државе и др.) и другим организацијама које се баве делатностима уређеним наведеним законима.

• Организовање професионалних служби које делују у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа по угледу на развијене земље и довођење на сличан ниво опремљености и обучености

Реорганизовање ватрогасних и спасилачких јединица које би биле под непосредном управом Сектора за заштиту и спасавање. Обезбедити да објекти у којима су смештене ове јединице одговарају потребама. Обезбедити опрему и средства (ватрогасна возила,дизалице, хидрауличне платформе, ватрогасна и спасилачка опрема, опрема за деловање у присуству опасних материја итд.) која одговара врсти обиму могућих догађаја. Дотрајала возила и опрему заменити новом, савременијом и безбеднијом. Створити услове за (опрема и обука) за пружање парамедицинске помоћи.

Посебним правним актом дефинисати организациону структуру свих ватрогасних и спасилачких једница, број извршилаца и степен опремљености. Истим актом уредити начин руковођења јединицама, заштиту на раду, међусобне односе и др.

• Припрема грађана (образовање и обука) за активније деловање у заштити и спасавању,

- Развијање осећања солидарности међу грађанима и обавезе према заједничким обавезама у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа.

- Организовање јединица за заштиту и спасавању становништва од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа ( „ цивилна “ заштита - радне јединице ) и опремање у складу са степеном процењене угрожености територије и становништва.

- Успостављање центара за обуку ватрогасних и спасилачких јединица.

- Стварање услова за служење војног рока у наведеним јединицама за лица која не желе да служе под оружјем као и за обуку припадника Организовање јавних вежби уз учешће грађана.

- Упознавање предшколске и школске деце са основним елементима заштите и практичним поступцима у заштити и спасавању.

• Успостављање ефикасног информативног система (уз примену савремених информационих технологија) који би непрекидно био на услузи грађанима

- Реорганизација, реконструкција центара за обавештавање Министарства за одбрану и њихово укључивање у систем који се планира на нивоу Министарства унутрашњих послова.
- Организовање прикупљања података о догађајима и њихова диструбуција професионалним службама, републичким органима, органима локалне самоуправе и грађанима.
- Преношење информација, упутстава о поступању, обавештења грађанима и сл. преко средства јавног информисања.
- Развој, пројектовање и реализација елемената информационих и телекомуникационих система и технологија треба да се реализује на нивоу Министарства унутрашњих послова тако да се омогући вођење база података, редовно и ванредно извештавање у циљу анализа, процена, управљања и одлучивања као и размена података.

• Подстицање деловања невладиних и непрофитних организација ка оспособљавању за деловање у заштити и спасавању

Материјална и организациона подршка ватрогасним и спасилачким јединицама у предузећима и њихово укључивање у систем деловања у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа. Материјална и организациона подршка добровољним ватрогасним организацијама у циљу оспособљавања за деловање у заштити и спасавањукао и за обуку школске деце и грађана у области заштите од пожара.
Стварање услова за укључивање спортских асоцијација и друштава (спелеолози, алпинисти, рониоци и др.) у превентивне и оперативне активности уз одговарајућу материјалну и организациону подршку

• Примена савременијих метода обуке у средњим и вишим школама, на факултетима и на курсевима за обуку припадника ватрогасних и спасилачких јединица

Образовање кадрова за ватрогасне и спасилачке јединице вршило би се кроз образовни систем који већ постоји у републици (средње и више школе за област заштите од пожара и факултети за заштиту од пожара и факултет безбедности).
Постојећи наставни програми за сва три нивоа нису међусобно компатибилни и координирани.
Нагласак је стављен на теорију а недовољан је обим практичне обуке.
Програми би се морали мењати, проширивати новим областима које се сусрећу у ванредним ситуацијама и осавремењавати. Посебна пажња на вишим школама и факултетима мора се посветити обуци у руковођењу и предвођењу људи.
Организовати и опремити центре за обуку припадника професионалних јединица за обављање специфичних задатака при гашењу пожара и спасавању у разним ситуацијама. Центри би били у Београду и Панчеву и др.
Програми за обуку би се дефинисали на бази програма који се примењују у развијеним земљама. Обука инструктора вршила би се у неком од центара за обуку у иностранству.

• Успостављање међународне сарадње и обезбеђење међународне помоћи

Међународна сарадња би се одвијала у оквирима у којима се одвија спољна политика државе и међународна сарадња Министарства унутрашњих послова. База за сарадњу су међународни уговори међу којима су и они који се односе на заштиту животне средине, деловање у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа итд. Посебно би били значајни билатерални уговори са суседним државама на нивоу Влада или Министарстава па и мултилатерални уговори са другим земљама.
Исто тако корисна би била и сарадња пограничних региона у наведеним областима.
Међународна финансијска помоћ је неопходна за набавку нових ватрогасних возила, дизалица, хидрауличних платформи, аутомеханичких лестава, моторних чамаца и других пловила, ватрогасне и спасилачке опрема, опрема за деловање у присуству опасних материја итд. Обезбеђење помоћи је могуће преко одређених програма Уједињених нација и Европске уније.

• Успостављање механизама за координацију и контролу функционисања свих субјеката који делују у ванредним ситуацијама
  
  

Влада би формирала свој Кординацијони центар са задатаком да усаглашава делатности министарстава, органа локалне самоуправе, војске и др. (међуминистарска комисија) у припреми и деловању у заштити и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа. Координацијони центар би осим тога надгледао рад свих структура које учествују у заштитити и вршио контролу рада организационе целине непосредно задужене за заштиту и спасавању од елементарних непогода, техничких и технолошких несрећа.