Београд - Љубинко Николић, помоћник министра полиције и начелник Сектора унутрашње контроле, каже за Данас да ће његов приоритет као начелника Сектора унутрашње контроле полиције бити поновно успостављање сарадње и комуникације с начелницима унутар Министарства унутрашњих послова, као и враћање поверења грађана у полицију.

Тренутно обрађујемо 334 предмета: Љубинко Николић

- Један од приоритетних задатака је и промена Акта о унутрашњој организацији и систематизацији Сектора како би се створила оперативна и функционална јединица. Планирамо да Сектор ојачамо искусним кадровима, полицајцима који имају углед и ауторитет у полицији. Нови људи биће различитих специјалности и то из области привредног криминала, пограничне полиције, саобраћајне полиције, управних послова....
То су сегменти полиције на чији рад грађани имају најчешће притужбе. Почели смо у координацији са ОЕБС едукацију припадника унутрашње контроле. Део средстава биће уложен и у техничко осавремењавање Сектора како би могао да примењује специјалне истражне технике, као што су тајни звучни и оптички надзор осумњиченог - најављује Николић.

 Какве су надлежности Сектора унутрашње контроле?
Сектор унутрашње контроле постоји од 1. јануара 2006, а пре тога од 2003. постојао је Генерални инспекторат. Начелника Сектора бира Влада на основу јавног конкурса који се објављује у Службеном гласнику и дневном листу.

Кадровска комисија Владе Србије у оквиру Управе за људске ресурсе бирала је кандидате. Право на кандидатуре имали су сви припадници Министарства, али и особе изван полиције који су испуњавали услове конкурса. Влада је именовала Љубинка Николића за начелника 25. јануара ове године.
- Према Закону о полицији рад начелника Сектора контролише министар полиције, кога контролишу Влада и Скупштина. У јавности је створен погрешан утисак да Сектор контролише свакога, па и министра полиције. То није тачно јер Сектор не контролише законитост рада свих припадника Министарства, већ само законитост примене полицијских овлашћења. Контролишемо законитост рада у Дирекцији полиције у оквиру које се налази 14 организационих јединица, између којих и Управа криминалистичке полиције, саобраћајна, гранична полиција, Жандармерија, Специјална антитерористичка јединица. У оквиру Министарства постоји Управа за друштвени стандард и исхрану тако да уколико неко, на пример, проневери новац у тој управи, Сектор није надлежан за то јер пружање угоститељских услуга не спада у полицијска овлашћења. Те особе кривично гони Управа криминалистичке полиције.

 Каква је сарадња с колегама из других управа?
- Није замишљено да искључиво овај Сектор открива злоупотребе, или незаконито поступање полиције. Ово је релативно мала организациона јединица, а МУП има 43 хиљаде припадника, тако да је неопходна сарадња с осталим управама. Уколико, на пример, у некој организованој криминалној групи међу осумњиченима буде откривен и полицајац, припадници Унутрашње контроле ће тада радити заједно с колегама из криминалистичке полиције у обради сегмента у којем се појављује полицајац. Тај полицајац неће бити "истргнут" из предмета како би њега посебно обрађивала унутрашња контрола.

 Који је превасходни задатак Сектора унутрашње контроле?
- Суштина постојања Сектора дефинисана је у Закону о полицији, а практично те одредбе спроводимо непосредно и кроз тесну сарадњу са свим начелницима полицијских управа. Унутрашња контрола не може све кадровски, технички, оперативно и временски сама да обради. Важан задатак Сектора унутрашње контроле полиције је и превентивна делатност, тачније да указује на услове околности које подстичу поједине припаднике на злоупотребу овлашћења и предлагање конкретних мера за отклањање тих фактора.

 Како планирате да обезбедите независно деловање и спровођење истрага Сектора унутрашње контроле, имајући у виду да се претходни генерални инспектор жалио да појединци из полиције онемогућавају спровођење појединих истрага, као и да полиција независно од СУКП спроводи сопствене истраге, чиме се дуплира исти посао ?
- Од преузимања дужности помоћника министра и начелника Сектора унутрашње контроле полиције до данас није било опструкције нашег рада, наишли смо само на подршку. А што се тиче вашег питања једина наводна опструкција за коју знам је она због које ме је својевремено прозивао бивши генерални инспектор Владимир Божовић. Он је рекао да сам спречавао његов рад док сам био на месту начелника Управе криминалистичке полиције, јер нисам дозволио да унутрашња контрола разговара с мојим тадашњим замеником Миодрагом Гутићем у вези с четвороструким убиством функционера СПО. Тај разговор није одобрен јер је захтеван на основу приватног поднеска, а не захтева надлежног јавног тужилаштва према којем је полиција у обавези да поступи.
Сектор унутрашње контроле полиције не сме својим радом да утиче и ремети полицијске и судске истраге, токове већ започетих кривичних поступака. Надлежни суд или јавно тужилаштво, наравно, увек могу да позову службенике полиције и да их саслушају у вези с неким догађајима и кривичним делима на околности које ће бити од значаја за успешно вођење кривичног поступка.

 Да ли су смањена овлашћења Сектора унутрашње контроле у односу на Генерални инспекторат?
- Припадници МУП не тумаче Закон, већ га примењују. Је ли Закон добар или не, да ли су неопходне његове измене, о томе одлучују други надлежни државни органи. Уколико, наравно, приликом примене неког закона уочимо недостатке у примени о томе можемо дати стручно мишљење и иницирати доношење предлога за измену закона.

 Који су били Ваши лични мотиви да се кандидујете за место начелника?
- Током своје полицијске каријере радио сам на сузбијању криминалитета, тако да је логична степеница у полицијској каријери. Посао унутрашње контроле је значајан за Министарство полиције, али и за друштво.
Полиција се увек борила против злоупотреба полицијских овлашћења и када нисмо имали Сектор унутрашње контроле. Мито је постојао у полицији и пре 10 и 12 година, као и пре пет, али оно што је битно јесте да се трудимо да такве особе увек кривично гонимо. Уосталом, и као начелник за привредни криминал подносио сам кривичне пријаве против припадника полиције који су злоупотребили своја овлашћења.

 Које су још могућности грађана да се жале на рад полицајаца?
- Грађанин који сматра да је полицајац прекршио своја овлашћења подноси жалбу и тај предмет се даје старешини полицајца на кога се жали. После упознавања с предметом старешина одлучује о томе да ли је жалба основана и о томе обавештава грађане. Уколико се подносилац жалбе слаже са оценом старешине, он је потписује. У случају различитих оцена о поднеску одлучује комисија коју сачињавају представник унутрашње контроле, полиције и представник јавности. У Министарству је основано 28 комисија, једна се налази у седишту Министарства, а остале у свакој полицијској управи. Ово је још један од примера отварања полиције према јавности.