3. новембар 2010. - Краљево

Јак земљотрес погодио регион Краљева

У среду 03. новембра 2010. године, у региону Краљева регистрован је земљотрес у 01:56 часова магнитуде 5.4 јединица Рихтерове скале. Интензитет земљотреса је процењен на 7.5 степени Меркалијеве скале. Епицентар је био 10км северо-западно од Краљева, у долини реке Груже, у селима Витановац, Витковац и Стубал, на путу Краљево – Крагујевац. Земљотреси оваквог интензитеа сматрају се умереним земљотресима који могу изазвати оштећења на лошије грађеним објектима, старијим зградама и структурним објектима, односно објектима без сеизмолошке заштите. Потрес се осетио и у другим градовима у Србији, а Републички сеизмолошки завод изнео је податке да су ти потреси били слабијег интензитета, око 3 степена Рихтерове скале.

После првог земљотреса уследило је још неколико мањих потреса као последица смиривања тла, али знатно слабијег интензитета који нису изазвали штету.
Земљотрес је највише штете проузроковао у предграђу Краљева, у насељу Грдица, где је страдао брачни пар услед урушавања објекта у ком су боравили. Као последица земљотреса има око 50 повређених лица, од којих нико није животно угрожен.

Штета од земљотреса је видљива на многим кућама. Фасаде су попуцале, на неким зградама је отпао и део крова и дошло је до обрушавања оџака. Дошло је до престанка напајања електричном енергијом у неким деловима града Краљева као и до престанка снабдевања водом. Од јавних установа штету је претрпео Здравствени центар и Завод за јавно здравље. Штету су претрпели и војни објекти.

У Краљеву је истог дана образован Градски штаб за ванредне ситуације-Краљево. Комадант штаба је градоначелник Краљева, а начелник штаба је представник Управе за управљање ризиком Сектора за ванредне ситуације, МУП. Из овог штаба су се договарале, координирале и покретале све активности које су се тицале збрињавања угрожених, санације објеката.

Одмах по примању информација у Краљево су стигла три специјалистичка тима Сектора за ванредне ситуације МУП за трагање и спасавање из рушевина – тим из Крагујевца, Ниша и Београда. Одмах су започели претрагу и прегледање објеката у потрази за евентуалним жртвама. Све надлежне службе започеле су санирање последица земљотреса.

Комисија за процену штете је оформљена и започела је рад на процени штете на око 16.000 пријављених објеката за преглед – од чега је преко хиљаду и петсто ван употребе, а за санирање  је око десет хиљада je објеката.

У Управу за ватрогасно-спасилачке јединице - Краљево су 6. новембра 2010. године стигле специјалне платформе из Београда, Новог Сада и Ниша. Екипе у Краљеву су, уз помоћ платформи које омогућавају рад на висинама, започеле рад на згради Музеја, Историјског архива и другим високим зградама.

Додатне снаге Сектора за ванредне ситуације ангажоване су 11. новембра 2010. године – око 150 ватрогасаца-спасилаца и припадника Цивилне заштите из целе Србије, како би се појачала неопходна помоћ на ублажавању последица после катастрофе која је задесила овај град. Припадници Сектора из Крагујевца, Београда, Ниша, Ваљева, Новог Сада, Јагодине, Чачка, Крушевца, Новог Пазара, Ужице, Смедерева, Пирота и Панчева послали су додатне снаге. На терену је било присутно укупно око 180 припадника Сектора. Ове јединице су радиле на санацији објеката који су прерпели највише штете.