У пружању прве помоћи повређеној особи или нагло оболелој особи учествује низ субјеката који имају заједнички циљ - спасавање живота, спречавање настанка трајних последица и скраћење лечења и брз опоравак.
Остваривање овог циља је успешније ако је деловање свих оних који учествују у пружању помоћи повезано. Поступци пружања помоћи које сликовито називамо "карикама у ланцу спашавања" су: предузимање хитних мера за спасавање живота, позивање помоћи, пружање прве помоћи, интервенција хитне медицинске службе и болничко збрињавање.
Особа која пружа прву помоћ започиње спасавање живота и збрињавање повређеног, битно утиче на успешност предузетих мера у прве три "карике у ланцу спасавања".

Учење прве помоћи и редовна провера знања, помаже у јачању првих три "карика ланца спасавања".

1.Хитне мере за спасавање живота

Прва је и најбитнија карика у поступку спасавања живота, а укључује:
• проверу сигурности приступа месту несреће;
• обележавање и осигуравање места несреће и заштиту повређених особа од могућег новог повређивања;
• примену неодложних поступака прве помоћи:
- постављање особе без свести у стабилан бочни положај;
- предузимање мера оживљавања особе без свести која не показује знакове живота (особа не дише, срце не куца);
- заустављање крварења.

2. Позивање помоћи

Одмах обавестите службу Хитне помоћи 94. Ако је Хитну помоћ позвала друга особа, затражите од ње да Вам потврди је ли позив примљен и да ли стиже помоћ убрзо.
Приликом позивања Хитне помоћи потребно је:
• представити се и разговетно рећи своје име и презиме те напоменути да сте особа која пружа прву помоћ на месту несреће;
• дати број телефона или мобилног апарата с којег зовете, то је важно за случај потребе поновне успоставе везе;
• рећи оператеру с којим разговарате:
- где се несрећа догодила? (навести адресу, описати околину, дати што тачније и детаљније податке о месту догађаја);
- што се стварно догодило? (описати врсту и тежину несреће, могућу опасност од ватре, воде, гаса, отровних материја, посебних временских услова);
- број, пол и приближну старост повређених;
- о каквим се повредама ради? (просудите сами о врсти повреда, природи болести и стању повређених).
Чекајте даља питања или упутства, разговор завршава особа у Хитној служби. Потврдите да сте упутства разумели.

3. Пружање прве помоћи

Док чекате Хитну помоћ, осим поступака неопходне прве помоћи, примените и све остале поступке прве помоћи који су потребни.
Придржавајте се правила:
• "Пре свега не штетити"
• "Не чините више него што се од вас очекује"

 Ако из неког разлога долазак Хитне помоћи није могућ, организујте одговарајући превоз до најближе здравствене установе.
Првом помоћи не збрињавају се само повреде, већ се помоћ пружа и особи која је због задобијених повреда знатно психички и емотивно потресена.
Такву особу охрабрујте!

4. Интервенција Хитне медицинске службе

5. Болничко збрињавање

Пожар је реална опасност у којој поред материјалне имовине можете изгубити и живот, те стога немојте дозволити да вам се догоди, обезбедите се на време!

1. Већ колико сутра, уз помоћ стручног лица из најближе ватрогасне станице, направите план заштите од пожара за вашу зграду.
2. Из подрума, гаража, тавана итд. уклоните све усладиштене запаљиве ствари, нпр. старе часописе, кутије од фарби, разређивача и сл., као и стари намештај, гардеробу итд.
3. Противпожарна степеништа и пролазе редовно чистите и ОБАВЕЗНО одржавајте проходним, јер то вам је најчешће и ЈЕДИНИ безбедни пут да сачувате свој живот и живот ваше породице.
4. Преконтролишите вашу ватрогасну опрему: апарате, црева, хидранте и одржавајте их у исправном стању.
5. Научите да правилно активирате противпожарни апарат и подучите своје укућане у томе, јер у случају пожара нећете имати времена да прочитате упутство за употребу на налепници апарата.
6. Научите своју децу да у случају пожара позову ватрогасце на број 93.
7. Уколико приметите пожар или осетите мирис дима у вашем стану или згради, позовите ватрогасну службу и НИКАДА немојте предпостављати да је неко то већ учинио.
8. Ако у току ноћи приметите пожар, а немате аларм за случај опасности, изађите на прозор или у ходник и вичите " ПОЖАР", тако да пробудите укућане и комшије, па позовите 93, дајући конкретне податке о месту пожара: адреса, спрат и број стана.
9. Уколико је пожар у некој просторији вашег стана, затворите врата те просторије и искључите ел. енергију. Позовите ватрогасце и евакуишите укућане, те ако је пожар мањег обима, покушајте гашење. Ако је пожар већег обима, напустите стан затварајући сва врата за собом, у супротном ће се, због дотока свежег ваздуха пожар брзо проширити на цео стан.
10.Приликом евакуације ВАЖНО ЈЕ да се сви укућани окупе у истој просторији, јер деца због страха могу негде да се сакрију. Тек када су сви на броју, крените ка излазу.
11.При евакуацији, спремите се за сусрет са густим димом и врелином, па ако имате времена, обујте ципеле са дебљим ђоном, обуците капут и обавезно вежите крпе и пешкире натопљене водом преко носа и уста.
12.Приликом евакуације НИКАДА НЕ КОРИСТИТЕ ЛИФТ зато што се у току пожара ослобађа густ дим који садржи многа отровна испарења која брзо испуне окно лифта и саму лифт кабину, што проузрокује сигурну смрт од гушења за све који се у лифту налазе.
13.Уколико нисте непосредно угрожени пожаром, најбоље је да останете иза затворених врата свог стана. У случају да дим почне да продире око врата, натопите пешкире и крпе водом, ставите их око штокова и испред врата да спречите продор дима у стан. Ако је спољашњи ваздух чист, идите на терасу затварујући балконска врата за собом и сачекајте да ватрогасци заврше гашење пожара, јер у свом стану сте најбезбеднији.
14.Неугашени опушак цигарете НИКАДА немојте бацати кроз прозор или са терасе, јер ће у већини случајева завршити у соби, или тераси у неком од станова испод вашег и изазвати пожар.
15. Неугашена цигарета је најчешћи узрочник катастрофалних шумских пожара и никада је не избацујте из возила у покрету.

Када се деси саобраћана незгода потребно је учинити следеће:

Шта можете да очекијете од поплава?

МИНИМИЗУЈТЕ ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ШТЕТЕ ОД ПОПЛАВА:

Припремите:

Природне несреће су широко распрострањене појаве које се јављају у целом свету па тако и код нас. Могу бити различите, а заједничко им је да су велике по обиму. Природне несреће могу имати катастрофални ефекат по вас и ваш дом а иза себе скоро увек остављају пустош. МУП Републике Србије, одсек Противпожарне полиције и Ватрогасна јединица СУПа Јагодина, указаће вам на неколико превентивних поступака којима можете заштитили себе, своју породицу и свој дом од опасности пожара за време или после земљотреса. Можете драстично повећати своје шансе у случају пожарних несрећа, уколико будете знали да препознате потенцијалну опасност и будете следили следећа упутства.

ПРИСУТНА ОПАСНОСТ ЗА ВРЕМЕ И ПОСЛЕ ЗЕМЉОТРЕСА

ХЕМИЈСКА СРЕДСТВА

ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА

ГАС У КУЋИ

АГРЕГАТИ

ЗАГРЕВАЊЕ У СТАНУ

И НЕ ЗАБОРАВИТЕ…

ШТА РАДИТИ ПРЕ ГРМЉАВИНСКОГ НЕВРЕМЕНА

За припрему урадити:
• Уклоните трула стабла и гране које би могле проузроковати повре]ивање или штете док олуја траје.
• Присетите се правила сигурности за те случајеве:

Када је грмљавинско невреме у току - урадити:

Избегавајте следеће:

ШТА УРАДИТИ НАКОН ГРМЉАВИНСКОГ НЕВРЕМЕНА

• Ако вам је потребна помоћ што пре назовите 93.

1. ОТВОРЕНА ВОДА (РЕКА ЈЕЗЕРО)

Спасавање у случају тоњења или друге несреће:

Ако не можете помоћи лицу које је у води и коме је потребна помоћ, пробајте да му добаците било какав предмет који би га одржао на површини, запамтите локацију на којој се налази да бисте били у могућности да покажете спасиоцима кад стигну.

2. ЛЕД ПО ВОДИ (РЕЦИ или ЈЕЗЕРУ)

Када се крећете по леду увек рачунајте да је могуће да пропаднате кроз њега.Обратите пажњу да увек имате неопходну заштитну опрему при себи када се крећете по леду. Увек навуците пар малих држача за лед, ставите мобилни телефон у пластичну врећу и ставите пиштаљку око врата када се крећете по леду, клизате или скијате.

Ако лед пукне:

Ако је неком другом потребна помоћ:

Прва помоћ за лица која су били у хладној води:

Највећи број несрећа услед лавине догодио се на падинама нагиба измеду 30 и 35 степени. Посебно су опасне источне падине. Статистика говори да се на њима, услед лавине, догоди 63% несрећа.

Препознавање
Основно правило самозаштите је: посматрати, посматрати, посматрати. Важан показатељ је чињеница да лавина има тамо где постоје остаци ранијих лавина. Дакле, погледајте где су трагови претходних лавина и процените колико је од тада прошло времена.

Други знаци опасности:
1.Надуван снег (нанос): Највећи број несрећа се догодио за време падања снега или непосредно по престанку због плочастих наноса снега, које је нанео ветар. После падања снега, или после ветрених наноса заобилазите оне падине на којима је нови снег
2.Дубински пловеци (текући) снег - Препознајете га по томе што се “сув” снег расипа по падини као зрнца шецера у кристалу. Плочасти снег, или делови слојева који се наду на површинама крхког пловног снега, лако се откине или отклиза. Лавине дубинског пловећег снега су честа појава за време хладних зима са мало снега.
3. Мокар снег. Услед ојужености, фена, кише и сунчевог зрачења снег се лако и брзо накваси и отежа, та да се почну откидати лавине мокрог или влажног снега. Пажљивим посматрањем, без проблема откривате каква је влажност снежног покривача.

Поступак:
1. Опрема Под основном опремом за лавину подразумева се лавински јављач, лавинска сонда, и снежна лопата са мерачем клизања.
2. Даље од лавинских подруцја Заобилазите падине које су вам иоле сумњиве. Примећујте знаке који вам говоре о врсти снега и могућности појаве лавина. Пробајте снег и падину штапом. Ако приметите наизменичност тврдих и меких слојева на површини, и при том је тврди слој на мекој подлози и обрнуто, одустаните.
3. На стрмим падинама возите појединачно Разумни скијаши се на оваквим теренима и условима не скијају у групи истовремено. Скијајте, уживајте, али појединачно, један за другим, од једног до другог сигурног одморишта.

Ако вас захвати лавина, запамтите да је мало вероватно да ћете се спасити спустом (бежањем). Та могућност је мало вероватнија пре него што вас лавина захвати. Зато, чим приметите померање снежног покриваца или приметите да вас снег под вама носи, ако сте вешт скијаш, покушајте да поравнате скије и спустите се, по лавини, изван ње.
Ако паднете: Борите се са лавином! Одупирите се да вас не повуче унутар себе! Кад приметите да се брзина лавине смањује ставите руке испред лица.
Ако вас је лавина увукла и ваши покушаји да изроните нису били успешни немојте понављати исте покрете. Тиме само непотребно трошите снагу и ваздух.

Да би сте преживели мора бити испуњено неколико услова:

Шта радите када је неко у животној опасности?

НЕСРЕЋЕ С ОПАСНИМ МАТЕРИЈАМА СУ несреће које настају неконтролисаним ослобађањем опасних материја са стационарних и мобилних објеката које негативно утичу на људе, материјална добра и околину.

Опасне материје су материје које за време производње, превоза, прераде, складиштења или коришћења у технолошком процесу испуштају или стварају заразне, надражујуће, запаљиве, експлозивне, корозивне, загушљиве, токсичне или друге опасне прашине, димове, гасове, магле, паре или влакна као и штетна зрачења у количинама које могу угрозити живот и здравље људи, материјална добра и околину на мањој или већој удаљености од објеката у којима се налазе.

Најчешћи могући узроци несрећа с опасним материјама у миру су људска грешка или пропусти у раду, нестручно руковање опасним материјама, неуважавање статичког електрицитета у технолошком процесу, квар на опреми и постројењу, неодговарајући превоз опасне материје, саобраћајна несрећа или терористички напад на објекте. Најчешћи могући узроци несрећа с опасним материјама у рату су удари с нуклеарним, биолошким и хемијским оружјем.

Несреће са опасним материјама карактеришу брза појава здравствених симптома (од једне минуте до сата) и лако приметни знаци у околини (обојени талози, увело лишће, продорни мирис, угинули инсекти и животиње).

Показатељи несрећа с опасним материјама су појава већег броја мртвих дивљих и домаћих животиња, птица, риба и инсеката (уз и на површини воде) на истом подручју, неочекивани мириси (на лук, бадем), неуобичајено велики број људи са здравственим проблемима (мучнина, повраћање, анксиозност, тешкоће с дисањем, грчеви, упала очију, црвенило коже и осип, пликови) и умрлих, неуобичајене течне масне капљице које чине масни филм по површинама и води, нижи облаци налик на маглу који нису у складу с околином или неуобичајене металне крхотине (материјал налик на муницију, посебно уколико садржи течност)

Систем узбуњивања У случају изненадне несреће с опасним материјама правовремено се оглашавају сирене за јавно узбуњивање. С обзиром да несреће с опасним матерујама могу бити разноврсне, након звучног сигнала опасности, објављују се додатна упутства – важно саопштења на радију или телевизији.

Запамти: Опасност од несреће траје све док се не огласи ЗВУЧНИ СИГНАЛ ЗА ПРЕСТАНАК ОПАСНОСТИ!

Поступци након узбуњивања

Мере заштите и спасавања

Заштита од несрећа с опасним материјама спроводи се путем евакуације људи и добара с угроженог подручја или склањања (у кући, склоништу или другим местима).

Мере заштите и спасавања на угроженом подручју:

ЕВАКУАЦИЈА

Топлотни удар је једна од најтежих компликација термичког стреса. До овог стања долази у условима повишене спољне температуре и високог процента релативне влажности ваздуха, као и код прегрејаности и дуготрајног мишићног рада. Услед интензивног излагања организма топлоти долази до отказивања терморегулаторних механизама, и у таквим случајевима телесна температура може нагло порасти и у размаку 10-15 минута достићи и преко 41°Ц. То је праћено неуролошком и општом телесном дисфункцијом. Претерана топлота денатурише протеине, дестабилизује фосфолипиде и липопротеине, што доводи до колапса кардиоваскуларног система, отказивања мишића и органа, конвулзија, коме и у најтежем случају до смрти.

Унос довољне количине течности основни је вид превенције топлотног удара

Топлотни удар се може појавити изненада, без претходних симптома исцрпљености врућином.

Симптоми топлотног удара су: висока телесна температура (изнад 40°Ц), сува и врућа кожа, отежано дисање, тахикардија (160-180 откуцаја срца у минути), низак крвни притисак, вртоглавица, главобоља, умор, мучнина и повраћање, грчеви, несигуран ход, губитак свести, крв у урину или столици, одсуство знојења и сл.

Постоје две форме топлотног удара: извршни и класични. Извршни се чешће јавља код млађих особа, које се дужи временски период излажу физичким активностима при високим температурама ваздуха. То је и један од најчешћих узрока смрти младих спортиста. Класични топлотни удар се јавља код старијих особа (поготово хроничних болесника) и деце. Обично се јавља лети, услед наглог пораста температуре, јер је овим особама потребно више времена да се аклиматизују.

Лечење се састоји у што бржем снижавању телесне температуре (уклањање сувишне одеће, дислоцирање оболелог у хлад или расхлађене просторије, квашење коже, излагање тела ваздушној струји, унос течности итд). Потребно је и хитно пружање лекарске помоћи, јер ово стање може узроковати трајни инвалидитет или смрт.

Топлотни удар је врло сличан сунчаници, с том разликом да не мора настати као последица директног излагања сунцу. Као основни вид превенције се препоручује избор одеће примерен климатским условима, редовна рехидратација, расхлађивање итд.

Србија спада у подручја која су угрожена клизиштима и одронима, око 30 процената наше територије подложно је клизиштима. Да би се штете умањиле, важно је упознати се са овом елементарном непогодом сеизмолошког и литосферског карактера.

Клизишта представљају кретање земље, камења и других наноса. Активирају се и развијају брзо, када се вода акумулира у земљишту као последица јаких и обилних киша, подземних вода, отапања снега  и неадекватне експлоатације земљишта. Могу да настануоследица лошег односа према земљишту, поготову у планинским областима, кањонима, или у близини обала.

Знатно повећање нивоа подземних и површинских вода изазвано обилним падавинама делови земљишта нису у стању да приме већу количину воде од падавина и представљају потенцијалну опасност од појаве клизишта, а то су у првом реду оне средине које у свом саставу имају глину и које се углавном налазе у нижим пределима и долинама већих река.

Клизишта на територији Републике Србије су у 70% случајева позната и у већој мери истражена. Према постојећим подацима, на територији наше земље постоји око три хиљаде активних или потенцијалних клизишта, који угрожавају с једне стране стамбене објекте у насељеним местима, у мањој мери, док већина угрожава локалне и магистралне саобраћајнице.

Клизишта у Србији су распрострањена у југоисточном делу Панонске низије, односно на северним падинама Фрушке Горе и делу Подунавља, затим између Београда и Смедерева, као и у Косовском басену и у неогеним језерским басенима Шумадије.

У случају клизишта, обрушава се маса камења и земље. Клизишта могу бити мала и велика, спора или брза, а активирају се као последицa

Уколико живите  у областима која су подложна клизиштима и одронима: 

Упамтите да је вожња током јаких киша опасна. Будите веома опрезни уколико возите – обратите пажњу на оштећене путеве, блато, пало камење или друге показатеље.

Уколико приметите опасност од клизишта:

Упутства после клизишта

О клизиштима

Под клизиштем подразумевамо стеновиту или растреситу масу која одвојена од подлоге, под утицајем гравитације, клизи по клизној површини. Клизишта представљају један од видова ерозије. На клизишту можемо издвојити више делова:

1. Ожиљци - у време активности клизишта, они су обично његов најупадљивији део и представљају једини видљиви део клизне површи.
2. Клизна површина - површина по којој је дошло до клижења. Као што је већ поменуто, једини видљиви део клизне површине је у зони ожиљка. Дубина клизне површи може да буде и до неколико десетина метара.
3. Тело - материјал покренут клижењам. Понекад се за тело клизишта употребљава и термин: клизна маса
4. Увала - депресија која се јавља на телу клизишта, непосредно иза ожиљка. У депресији се често задржава вода што драстично повећава ризик од новог покретања клизишта.
5. Трбух - највиши део на телу клизишта. Јавља се испред увале. ( Код неких врста клизишта овај део није могуце издвојити).
6. Ножица клизишта - доњи део тела клизишта. Налази се на супротној страни од ожиљка. Њу за разлику од ожиљка, није увек лако приметити.

Клизишта се најлакше препознају по ожиљцима. Међутим, постоје и други знаци клизишта. Валовите падине, накривљена стабла или бандере, пукотине на путевима и на зградама, могу да буду индикатор клизишта.

Врсте клизишта

Поделу клизишта је могуће извршити на основу различитих карактеристика: структуре падине, места постанка, начина кретања, дубине клизне површи, и слично.

Према дубини клизне површине деле се на:
1. Површинска (до 1м дубине),
2. Плитка (до 5м),
3. Дубока (до 20м) и
4. Врло дубока (преко 20м).

Према начину постанка могу се поделити на:
1. Делапсивна, која настају подкопавањем дна падине и развијају се према врху),
2. Детрузивна, која настају на вишим деловима падине и вршећи притисак на падину испод себе, развијају се према подножју.

На основу облика клизне површине, рељефа и начина кретања постоје:
1. Слојна клизишта
2. Ротациона
3. Степеничаста
4. Блоковска
5. Поточаста

Санација и превенција

Показало се да је много јефтиније и ефикасније предупредити клизиста него их касније санирати. Главна мера превенције је елиминисање фактора настанка клизишта. Пошто је вода један од главних фактора клизишта, треба посветити посебну пажњу одводњавања терена склоних овој појави.

У том циљу, у урбаним срединама се мора водити рачуна о изградњи одговарајућег канализационог система. Септичке јаме и неисправне канализације, дестабилизују терен. Тамо где је то могуће треба садити вегетацију која има велику способност апсорпције сувишне влаге из тла (нпр. топола).

Шуме имају способност да стабилизују тло својим корењем. Међутим, вегетација није од превелике помоћи код великих клизишта, јер клизна површина клизишта може да буде на дубини већој од дубине корења, а тада долази до покретања целих шума. Клизишта у шумама су праћена накривљивањем дрвећа и та појава се назива "пијана шума".

Епидемија заразне болести је пораст обољења од заразне болести неуобичајен по броју случајева, времену, месту и захваћеном становништву, такође, неуобичајено повећање броја обољења с компликацијама или смртним исходом, као и појава две или више међусобно повезаних обољења од заразне болести, која се никада или више година нису појављивала на једном подручју, као и појава већег броја обољења чији је узрок непознат, а прати их фебрилно стање.

Заражено подручје је оно на којем постоји један извор или више извора заразе и на којем постоје услови за ширење заразе међу становништвом.

Угрожено подручје је подручје на које се може пренети заразна болест са зараженог подручја и на којем постоје услови за ширење заразе.

Поступци након проглашења појаве епидемије заразне болести:

МЕРЕ ЗАШТИТЕ И СПАСАВАЊА СТАНОВНИШТВА ОД ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

Опште мере: осигурајте здравствено исправне намирнице и предмете опште употребе, санитарно-техничке и хигијенске услове производње и промета истих, користите здравствено исправну воду за пиће, брините о санитарно-техничким и хигијенским условима у кући, брините о хигијенском нешкодљивом уклањању фекалија и других отпадних вода, проведите, зависно о могућности, дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију у простору где производите или продајете намирнице опште употребе и храну, где се снабдевате водом за личне потребе и у простору за храњење и напајање домаћих животиња, спроведите дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију у превозним средствима намењеним за превоз намирница и предмета опште употребе или сировина за њихову производњу.

Посебне мере: слушајте (радио, ТВ) и читајте и следите упутства надлежних служби како би могли спровести неке посебне мере:
- рано открити извор заразе и пут преношења заразе,
- превести, изоловати и збринути оболеле од места становања до здравствене установе,
- пријавити заразе одговарајућој служби.

Остале мере: редовито узимајте прописане лекове и саветујте се са лекарима, темељно и често перите руке и одећу и простор у коме боравите, не користите намирнице којима не знате порекло и које нису у затвореној амбалажи, намирнице пре употребе добро оперите и термички обрадите, опште и посебне мере за спречавање и сузбијање заразних болести престаните примењивати тек онда када то дозволе надлежне службе које су прогласиле појаву епидемије.

У случају нуклеарног удара (експлозије) неопходно је урадити следеће:

Шта можете да учините да бисте били спремни у случају тероризма?
Први корак је да видите шта све може да се деси у вашем окружењу и да ли постоје потенцијалне опасности. Када утврдите шта је све у вашем окружењу и могуће догађаје и потенцијалне штете, важно је да о томе продискутујете са укућанима, комшилуком и локалном заједницом. Заједнички направите план шта радити у случају тероризма.

План треба да садржи основне ствари:

Ако се терористички напад већ деси, потребно је урадити следеће:

ЕВАКУАЦИЈА: Ако надлежне службе захтевају да напустите Вашу кућу, имају добар разлог зашто то траже и требало би да одмах поступите по њиховом савету. Слушајте радио и тв станице и пратите информације и упутства надлежнихм, а такође имајте на уму следеће:

Можете ли одговорити са "да" на доле постављена питања?

Одговори "не" означавају потенцијално опасне ситуације на које је потребно обратити пажњу и кориговати на време.

1. Да ли се број ватрогаснo-спасилачке службе налази поред телефона, на видном месту? 
ДА НЕ
2. Да ли Ваша деца знају број телефона ватрогасно-спасилачке службе и како да правилно дају податке о месту и врсти догађаја?
ДА НЕ
3. Да ли одржавате проходност излазних и евакуационих праваца?
ДА НЕ
4. Да ли лако запаљиве материјале и опасне предмете (шибице, упаљаче и слично) држите на безбедном месту, ван домашаја деце?
ДА НЕ 
5. Да ли сте у последње време контролисали ваше електро и плинске инсталације?
ДА НЕ
6. Да ли стављате оригиналне осигураче одређене снаге у вашу разводну таблу? 
ДА НЕ
7. Да ли електо-моторе одржавате редовним чишћењем од наталожене прашине и прљавштине?
ДА НЕ
8. Да ли су ваши шпорети, камини, димњаци и чункови чишћени и проверавани у последње време?
ДА НЕ
9. Проверавате ли да ли сте добро угасили цигарету пре него што испразните пепељару, нарочито пред спавање?
ДА НЕ
10. Да ли су ваши противпожарни апарати сервисирани у последњих шест месеци?
ДА НЕ

Ако сте у већини одговорили са „ДА” не брините за вашу безбедност.
Ако су одговори подељени забрините се на време.
Ако сте у већини одговорили са „НЕ” треба да се добро забринете за своју породицу и себе. 

НЕПОШТОВАЊЕМ ПРАВИЛА ЗАШТИТЕ УГРОЖАВАТЕ СВОЈ ЖИВОТ КАО И ЖИВОТЕ ДРУГИХ ЉУДИ !