17. новембар 2011. година
                  Усвојена  Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним  ситуацијама                  
                   
                  Скупштина Србије је усвојила Националну стрaтегију за заштиту и спасавање у  ванредним ситуацијама проузрокoваних како природним непогодама тако и људским фактором. Сврха  стратегије је заштита живота, здравља и имовине грађана, животне средине и  културног наслеђа. Овим документом дефинисани су механизми координације и  смернице програма за смањење катастрофа изазваних природним катастрофама и  опасности од несрећа, али и заштиту, одговор и санацију последица. 
                  У последњих 30 година, вишеструко је повећан  број катастрофа у свету, као и разарајући ефекат које оне имају на друштво и  околину. Искуства Републике Србије, која се током ове и претходне године  суочила са бројним катастрофама које су као последицу имале људске жртве, патњу  и материјалну штету, указују на чињеницу да елементарне непогоде, али и  техничко-технолошки акциденти, нарушавају безбедност и опстанак читавих насеља,  па и региона. Регион југоисточне Европе посебно је угрожен поплавама, сушом,  екстремном врућином, земљотресима, клизиштима и олујама. 
                  Ванредне ситуације, проузроковане природним  непогодама или људским активностима, свакодневно односе много људских живота и  на различите начине уништавају и деградирају животну средину, узрокујући велику  материјалну штету и губитке. Све је то од изузетне важности јер катастрофе  успоравају одрживи развој друштва у целини. Ризик од катастрофа постоји у  сваком друштву, али се последице катастрофа могу знатно умањити ако су људи  добро информисани и мотивисани културом превенције катастрофа и отпорности. 
 
                  
                  Основа за смањење ризика од катастрофа и  повећање културе отпорности на катастрофе састоји се у познавању опасности и  ризика као и физичких, друштвених, економских и еколошких угрожености са којима  се суочавају поједине заједнице и друштвo у целини. На основу тога потребно је  развити начине како се те опасности и рањивости краткорочно и дугорочно мењају,  те у складу са тим знањем превентивно деловати. Тренд показује да се број  ванредних и опасних ситуација из године у годину повећава, те су и економски  трошкови у последњих година утростручени.
                  Анализом постојећег система, међу  препознатим недостацима наводе се непостојање свеобухватних мапа ризика,  застарела и непоуздана опрема, средства и возила за реаговање у ванредним  ситуацијама, недовољна координација и сарадња, недовољна обученост и  неразвијена култура превенције.
                  У стратегији је указано да постојећа  координација међу хитним службама - полиција, ватрогасци и хитна помоћ – може  бити ефикаснија, као и да у Србији не постоји јединствен број који грађани могу  да позову у хитним ситуацијама. Увођењем једног универзалног броја „112”  обезбедиће се координирана, бржа и ефикасна интевенција и помоћ у ванредним  ситуацијама, догађајима и катастрофама .
                  У циљу развоја интегрисаног система заштите  и спасавања, неопходна су већа улагања, техничко иновирање и опремање, као и  унапређење инфраструктурног, информационог и технолошког система уз примену  савремених технологија и стандарда ЕУ. Потребно је проширити, унапредити и  модернизовати систем обуке за реаговање у ванредним ситуацијама, јер постојећи  не одговара у потпуности свим захтевима интегрисаног система управљања у  области ванредних ситуација. Такође, посебан нагласак треба ставити на  подстицање невладиних, непрофитних организација, као и грађана на учешће и  едукацију за поступање пре, током и после ванредних ситуација.
                  Глобална политика у области смањења ризика  од катастрофа, као и национални напори у области спречавања и отклањања  последица ванредних ситуација су посебно потребни и продуктивни на регионалном  нивоу. Стога се Националном стратегијом предвиђа могућност ефикасне регионалне  сарадње, имајући у виду све израженију потребу заједничког одговора на изазове  свих земаља у окружењу.
                  Влада Републике Србије је одговорна за све аспекте  управљања ванредним ситуацијама, док је одговорност за планирање и спровођење  превентивних мера и отклањање последица заједничка за органе државне управе,  аутономне покрајина и јединица локалних самоуправа. Интегрисани систем заштите  и спасавања заснован је на следећим начелима: право на заштиту, солидарност,  јавност, превентивна заштита, одговорност, поступност при употреби снага и  средстава, као и активна политика једнаких могућности. 
                  Предвиђено је доношење Акционог плана за  спровођење стратегије које ће пратити Републички штаб за ванредне ситуације, о  чему ће објављивати јавне извештаје на годишњем нивоу. Реализација стратегије  биће финансирана средствима из државног буџета и Буџетског фонда за ванредне  ситуације.
                  Поред законодавног оквира, основ за израду  Националне стратегије садржан је и у другим националним и међународним  документима, као што су: Национални програм за интеграцију Републике Србије у  Европску унију, Национална стратегија одрживог развоја, Стратегија националне  безбедности Републике Србије. Као основ су послужили и Миленијумски циљеви  развоја, које су дефинисале чланице Уједињених нација, као и Хјого оквир за  деловање 2005-2015: Развој отпорности нација и заједница на катастрофе. Уз то,  приликом израде ове стратегије узете су у обзир и Стратегија унутрашње  безбедности ЕУ и Стратегија ЕУ за подршку смањењу ризика од катастрофа у  земљама у развоју. 
                  Текст Стратегије можете преузети на сајту  Народне скупштине Републике Србије.