17. новембар 2011. година

Усвојена Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним  ситуацијама

 

Скупштина Србије је усвојила Националну стрaтегију за заштиту и спасавање у ванредним ситуацијама проузрокoваних како природним непогодама тако и људским фактором. Сврха стратегије је заштита живота, здравља и имовине грађана, животне средине и културног наслеђа. Овим документом дефинисани су механизми координације и смернице програма за смањење катастрофа изазваних природним катастрофама и опасности од несрећа, али и заштиту, одговор и санацију последица.

У последњих 30 година, вишеструко је повећан број катастрофа у свету, као и разарајући ефекат које оне имају на друштво и околину. Искуства Републике Србије, која се током ове и претходне године суочила са бројним катастрофама које су као последицу имале људске жртве, патњу и материјалну штету, указују на чињеницу да елементарне непогоде, али и техничко-технолошки акциденти, нарушавају безбедност и опстанак читавих насеља, па и региона. Регион југоисточне Европе посебно је угрожен поплавама, сушом, екстремном врућином, земљотресима, клизиштима и олујама.

Ванредне ситуације, проузроковане природним непогодама или људским активностима, свакодневно односе много људских живота и на различите начине уништавају и деградирају животну средину, узрокујући велику материјалну штету и губитке. Све је то од изузетне важности јер катастрофе успоравају одрживи развој друштва у целини. Ризик од катастрофа постоји у сваком друштву, али се последице катастрофа могу знатно умањити ако су људи добро информисани и мотивисани културом превенције катастрофа и отпорности.

 

Основа за смањење ризика од катастрофа и повећање културе отпорности на катастрофе састоји се у познавању опасности и ризика као и физичких, друштвених, економских и еколошких угрожености са којима се суочавају поједине заједнице и друштвo у целини. На основу тога потребно је развити начине како се те опасности и рањивости краткорочно и дугорочно мењају, те у складу са тим знањем превентивно деловати. Тренд показује да се број ванредних и опасних ситуација из године у годину повећава, те су и економски трошкови у последњих година утростручени.

Анализом постојећег система, међу препознатим недостацима наводе се непостојање свеобухватних мапа ризика, застарела и непоуздана опрема, средства и возила за реаговање у ванредним ситуацијама, недовољна координација и сарадња, недовољна обученост и неразвијена култура превенције.

У стратегији је указано да постојећа координација међу хитним службама - полиција, ватрогасци и хитна помоћ – може бити ефикаснија, као и да у Србији не постоји јединствен број који грађани могу да позову у хитним ситуацијама. Увођењем једног универзалног броја „112” обезбедиће се координирана, бржа и ефикасна интевенција и помоћ у ванредним ситуацијама, догађајима и катастрофама .

У циљу развоја интегрисаног система заштите и спасавања, неопходна су већа улагања, техничко иновирање и опремање, као и унапређење инфраструктурног, информационог и технолошког система уз примену савремених технологија и стандарда ЕУ. Потребно је проширити, унапредити и модернизовати систем обуке за реаговање у ванредним ситуацијама, јер постојећи не одговара у потпуности свим захтевима интегрисаног система управљања у области ванредних ситуација. Такође, посебан нагласак треба ставити на подстицање невладиних, непрофитних организација, као и грађана на учешће и едукацију за поступање пре, током и после ванредних ситуација.

Глобална политика у области смањења ризика од катастрофа, као и национални напори у области спречавања и отклањања последица ванредних ситуација су посебно потребни и продуктивни на регионалном нивоу. Стога се Националном стратегијом предвиђа могућност ефикасне регионалне сарадње, имајући у виду све израженију потребу заједничког одговора на изазове свих земаља у окружењу.

Влада Републике Србије је одговорна за све аспекте управљања ванредним ситуацијама, док је одговорност за планирање и спровођење превентивних мера и отклањање последица заједничка за органе државне управе, аутономне покрајина и јединица локалних самоуправа. Интегрисани систем заштите и спасавања заснован је на следећим начелима: право на заштиту, солидарност, јавност, превентивна заштита, одговорност, поступност при употреби снага и средстава, као и активна политика једнаких могућности.

Предвиђено је доношење Акционог плана за спровођење стратегије које ће пратити Републички штаб за ванредне ситуације, о чему ће објављивати јавне извештаје на годишњем нивоу. Реализација стратегије биће финансирана средствима из државног буџета и Буџетског фонда за ванредне ситуације.

Поред законодавног оквира, основ за израду Националне стратегије садржан је и у другим националним и међународним документима, као што су: Национални програм за интеграцију Републике Србије у Европску унију, Национална стратегија одрживог развоја, Стратегија националне безбедности Републике Србије. Као основ су послужили и Миленијумски циљеви развоја, које су дефинисале чланице Уједињених нација, као и Хјого оквир за деловање 2005-2015: Развој отпорности нација и заједница на катастрофе. Уз то, приликом израде ове стратегије узете су у обзир и Стратегија унутрашње безбедности ЕУ и Стратегија ЕУ за подршку смањењу ризика од катастрофа у земљама у развоју.

Текст Стратегије можете преузети на сајту Народне скупштине Републике Србије.