SEKTOR UNUTRAŠNJE KONTROLE POLICIJE

Evidentno je da su reformski procesi u policiji uticali i na promene u sistemu rukovođenja, i da zahtevaju novi profil starešina, od kojih se očekuje da deluju sa menadžerskih pozicija, da budu kreativni i da podstiču kreativnost i inventivnost ostalih policijskih službenika. Ovako kompleksni zadaci koji se postavljaju pred Sektor unutrašnje kontrole policije (nekadašnjoj Službi generalnog inspektora i Generalni inspektorat RJB) podrazumevaju pažljiv odabir kadrova, sa visokim stepenom stručnosti i profesionalnosti u radu, što se posebno odnosi na izbor rukovodećeg sastava, koji treba biti kreativan i da podstiče radnike Sektora da ne budu obični izvršioci, već da se aktivno uključuju u planiranje i osmišljavanje aktivnosti i da budu nezavisni u svom radu.

VIZIJA RAZVOJA

Sektor unutrašnje kontrole policije (nekadašnja Služba generalnog inspektora i Generalni inspektorat RJB) u sebi nosi nekoliko istovremenih (a sasvim specifičnih) dimenzija. Zbog toga će se unapređenje rada Sektora unutrašnje kontrole policije odvijati u nekoliko simultanih pravaca.

•  Pre svega, u okvirima PREVENCIJE – kroz predupređenje zloupotreba i nezakonitog postupanja policijskih službenika MUP Republike Srbije.

Kvalitetnom prevencijom se pozitivno utiče na ukupnu društvenu klimu i poštovanje zakonitosti, kako (neposredno) od strane policije, tako i (posredno) od strane građana. A to će se ostvariti preciznim definisanjem šta treba da bude „standard profesionalnog postupanja policijskih službenika MUP“ i radom na praktičnoj primeni i očuvanju ovako definisanog standarda.

•  Zatim, kroz konkretnu ISTRAGU O RADU POLICIJE – kroz proveru onoga na šta nam budu ukazivali navodi žalbi/predstavki (kako građana, tako i samih policijskih službenika MUP), kao i operativnih saznanja policijskih službenika Sektora unutrašnje kontrole policije.

Osnovni pravac rada Sektora sadržan je u profesionalnoj i objektivnoj proveri sadržaja svih dobijenih žalbi i, takođe, kroz dalje istražne radnje u pravcu potpunog rešavanja svih slučajeva na koje nam ukazuju ove predstavke. Uspešnost ovih istraga biće ako ne najbolji, a ono najprecizniji dokaz uspeha rada . Jezikom brojki se najlakše mogu iskazati konkretni rezultati rada Sektora unutrašnje kontrole policije.

•  Takođe, kroz kontinuiranu SARADNJU SA MEDIJIMA – koja mora biti zaista kvalitetna i, doslovno: interaktivna.

Jedna od najvažnijih stavki u uspešnom delovanju Sektora unutrašnje kontrole policijeje, svakako, aktivna saradnja sa predstavnicima medija. Od uspeha ove saradnje zavisi, u mnogo čemu, i konačni uspeh rada Inspektorata: kroz prenošenje važnih informacija građanima, čitavom javnom mnenju. Pravovremena informisanost građana je veoma važna u kreiranju odnosa javnosti prema radnicima MUP. Ovde je značajna i ona dvostruka, uistinu interaktivna uloga Sektora unutrašnje kontrole policije: od MUP prema javnosti, ali i od javnosti prema MUP. Jer i naši građani imaju šta da poruče policiji Srbije – neće biti pravog uspeha, dok se god ne bude realizovao kvalitetan međuodnos između građana i njihove policije. Mediji su ključ ove realizacije, njen prvi i vrhovni uslov. Oni su najbolji posrednik u rešavanju svakog javno iznesenog problema, javni servis svake pokrenute istrage. Ne smemo da zatvaramo ovaj medijski prozor kroz koji građani posmatraju rezultate našeg profesionalnog delovanja.

•  I, na kraju: kroz USPOSTAVLJANJE MEĐUNARODNIH STANDARDA PROFESIONALNOG POSTUPANjA policijskih službenika POLICIJE – kroz stalnu i plodonosnu saradnju i razmenu iskustava sa sličnim službama – u regiji, Evropi i svetu – i njihovo sprovođenje u delo u MUP Republike Srbije.

U tranzicionom procesu kroz koji prolazi čitavo naše društvo, posebno je važna aktivna saradnja sa predstavnicima različitih međunarodnih institucija. Sektor unutrašnje kontrole policije se i formira u skladu sa visokim svetskim standardima koji se postavljaju pred nas. Uostalom, ovakve službe i ne postoje u zatvorenim, autokratskim društvima – tamo gde postoji samo simulacija primene zakonitosti, uvek u direktnoj službi vladajućeg režima. Na neki način, može se reći da jedna ovakva kontrolna služba postaje i lakmus-papir demokratičnosti jednog društva i njegovih upravljačkih institucija, praktični test spremnosti nekog društvenog sistema na strogo i objkektivno pridržavanje zakona. Zato je naša odgovornost velika, a rezultati našeg rada pod strogom lupom domaće i međunarodne javnosti. I zbog toga se, na svaki način, moraju dodatno unaprediti kontakti Sektora unutrašnje kontrole policijesa sličnim službama u regionu, ali i šire (u Evropi i svetu). Dosadašnja iskustva su samo potvrdila važnost ove saradnje. I, dodatno, spremni smo na sve potrebne kontakte sa drugim institucijama na međunarodnom nivou (OEBS, Savet Evrope, Posmatračka misija EU u SCG...)

Svaka od ovih dimenzija rada, svaki od navedenih pravaca – otvara pred nas čitav niz mogućnosti unapređenja ukupnog rada Sektora unutrašnje kontrole policije i, samim tim, razvoj jedne drugačije situacije na složenim relacijama: policija-građani, policija-zakon i policija-vlast.

Sažeto u jednu misao: Sektor unutrašnje kontrole policije na razne načine (direktno i indirektno) učestvuje u ukupnom društvenom životu zemlje, kroz svoje učešće na daljem uvođenju normi civilnog društva – onog u kome se građani neće plašiti svoje policije, niti će policija imati nepotrebni „gard“ prema svojim građanima (zbog kojih, uostalom i postoji).