SEKTOR UNUTRAŠNJE KONTROLE POLICIJE

KONTROLA POLICIJE

Svaki policijski sistem počiva na kompromisu konfliktnih ideja - policija treba da bude moćna, jaka i efikasna u sprečavanju zločina; ali ne i opresivna, kako ne bi ugrožavala lične slobode. Neophodnost nadzora nad radom policije uvedena je rezolucijom Generalne skupštine UN-a 1979. godine, kada je usvojen i Kodeks ponašanja službenih lica odgovornih za primenu zakona.

Potreba za kontrolom policije stoji u tesnoj vezi sa značajem diskrecionih prava i sa specifičnošću ovlašćenja (legalna upotreba sile, lišavanje slobode, pretres) kojima ona raspolaže, a koja sadrže ozbiljne rizike od prekoračenja zakonskih granica. Ne radi se, dakle o nekakvom nepoverenju i naročitoj sumnjičavosti prema policiji, već o jednoj potrebi koja se sve više javlja kao imperativ pravne države.

U savremenim državama postoje tri vrste nadzora nad policijom: a) politički, na primer kontrola preko parlamentarnih tela; b) građanski, uglavnom preko postupka po građanskim predstavkama; c) interni, koji se sprovodi unutar policije.

PARLAMENTARNE KOMISIJE: U Kanadi, Engleskoj, Velsu, Irskoj i Belgiji, u nekim zemljama Australije spoljna kontrola policije sprovodi se preko parlamentarnih komisija koje su specifične po tome da se ne formiraju iz redova poslanika kako bi se izbeglo prenošenje partijskih interesa u rad organa koji stoje u službi građana - otuda naziv - građanski nadzor ( civilian oversight ).

OMBUDSMAN: Poljska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina; Litvanija, Estonija, Češka, i Slovačka ustanovile su ombudsman, po kome je Švedska poznata. U Danskoj, u kojoj ombudsman funkcioniše preko 60 godina, uvodi se poseban sistem nadzora nad policijom. U Francuskoj postoji čitav sistem državnih i nevladinih institucija za zaštitu ljudskih prava, među njima i Médiateur, što je francuski naziv za ombudsman.

Sredstva javnog informisanja mogu u određenim zemljama imati funkcije analogne funkcijama kontrolnih tela, to je naglašeno i u komentaru Kodeksa UN-a, no ona tu vrstu kontrolne funkcije mogu da obavljaju samo tamo gde postoji javni moral. U zapadnim zemljama kontrola policije je politički hit -u Švedskoj, na primer, broj prijava koje ombudsman prima stalno raste, a među tim prijavama najveća je (svaki četvrti prigovor) ona grupa koja se odnosi na rad policije i pravosudnih organa (vode se u istoj grupi).

KANADA: Razuđen sistem, jedan od najrazvijenijih i najefikasnijih, kao što je razuđen i sam policijski sistem u ovoj zemlji. U Kraljevskoj jahaćoj policiji Kanade postoje tri organa za spoljni nadzor: Komisija za predstavke na rad policije, Spoljni odbor za ispitivanje, Komitet za nadgledanje obaveštajnog rada i državne bezbednosti. Najkasnije u roku od 45 dana komesar policije je dužan da obavesti podnosioca žalbe o toku istrage, a zatim svakog meseca sve do okončanja istrage. Ako oceni da je to u javnom interesu, predsednik Komisije može sam sprovesti istragu povodom neke žalbe.

ENGLESKA I VELS: U Velikoj Britaniji postoje 52 policijske službe organizovane na lokalnom nivou, u Engleskoj i Velsu 43 policijske službe, u Škotskoj osam, u Severnoj Irskoj jedna. Inspekciju policijskih službi, izuzimajući policijsku službu Londona (Metropolitan Police Force), obavljaju inspektori koji direktno odgovaraju centralnoj vladi. Najznačajniju instituciju nadzora predstavlja specijalni Odbor za žalbe na rad policije, ustanovljen 1984. Po Zakonu o policiji iz 1996, predsednika te komisije imenuje kraljica, a osam članova i dva potpredsednika - državni sekretar. Nadležnost tog odbora biva automatski uspostavljena kada je policija prekoračenjem ovlašćenja izazvala smrt ili teške povrede nekog lica. U Škotskoj, umesto ovog tela krivične radnje radnika policije istražuje samostalni tužilac.

ŠVEDSKA: Policiju u ovoj zemlji kontroliše Ured parlamentarnog ombudsmana. Ombudsmani nemaju naredbodavna ovlašćenja već formulišu stavove i predloge, mada imaju pravo i da pokrenu postupak pred sudom. U policiji radi Disciplinski odbor, ustanovljen 1987. Žalbe mogu biti podnete i telefonom (građanstvu stoji na raspolaganju jedan broj).

BELGIJA: Postoji Stalni komitet za kontrolu policijskih službi ("Stalni komitet P") i Stalni komitet za kontrolu obaveštajnih službi ("R"). Svaki komitet formira svoju istražnu službu.

FRANCUSKA: Visoki savet za aktivnost nacionalne policije (130.000 radnika) formiran je 1993. godine, i u njegovom delokrugu je kontrola nacionalne policije. Za žandarmeriju (96.000) i lokalne policije još nije uvedena spoljna kontrola. U nacionalnoj policiji kontrolu sprovodi Generalna inspekcija nacionalne policije. Inspekcijska služba je neka vrsta policije u policiji, koja preduzima mere ne samo u slučajevima koji su registrovani nego ima zadatak i da deluje preventivno otkrivajući "u životu policijske zajednice neoprezna i opasna ponašanja koja mogu brzo dovesti do kažnjive prakse".