Početna strana Zatečeno stanje i promenePodnošenje žalbiGalerija

ARHIVA - MEDIJI ...

Božović: Efikasnost ili nešto drugo
21. jun 2005. | 09:11 -> 17:30 | Izvor: B92 Beograd
Vladimir Božović kaže da nema zakonskog osnova za zahtev tužioca da se izjasni o navodima Milana Obradovića.

Podsetimo, ekipa "Insajdera“ imala je uvid u zahtev Okružnog tužilaštva u Beogradu, upućen generalnom inspektoru MUP-a Vladimiru Božoviću, da sačini izveštaj u kome demantuje ili potvrđuje tvrdnje Milana Obradovića iznete u emisiji da je Božović pre presude znao ishod suđenja "Makinoj grupi". Podsetimo, Obradović je tvrdio da mu je Božović mesec dana pre izricanja presude članovima "Makine grupe" rekao u Kuršumliji da će oni biti oslobođeni, a da će Obradović biti kriv. Zahtev Okružnog tužilaštva, koji je po prvi put javnosti pokazala ekipa emisije "Insajder“ , potpisao je zamenik okružnog javnog tužioca Radoje Gvozdenović. Iako mu je ovaj zahtev uputio okružni javni tužilac, Vladimir Božović se obratio Republičkom javnom tužilaštvu. Božović u dopisu pita tužioca da li je uobičajena praksa javnih tužilaštava da u tako ekspresnom roku šalju zahteve za prikupljanje obaveštenja. Božović konstatuje da je emisija "Insajder“ emitovana 6. juna, a zahtev mu je upućen već 7. juna.
Generalni inspektor MUP-a izjavio je u " Kažiprstu“ B92  da je tužilac time kucao na već otvorena vrata. Osim što se posebno osvrnuo na njegovo pismo tužiocu, Božović je govorio i o temi poslednje emisije Insajder - Makina grupa i oslobadjajuća presuda koja je doneta:
"Objavljivanje toga pisma u vašoj emisiji, kao i onoga što je prethodilo pismu smatram kršenjem ustavne kategorije principa nezavisnosti sudstva i da je to kršenje principa prezumcije nevinosti, svakog gradjanina u Srbiji. Dakle tamo se kaže da će svako biti nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne utvrdi njegova krivica. Pravosnažna sudska presuda je ona presuda koja se ne može pobijati žalbom".

Šta je bilo u Kuršumliji
Božović je i u obraćanju tužiocu i u "Kažiprstu" naveo i da prilikom posete Kuršumliji nije bilo nijedne reči o postupku protiv takozvane "Makine grupe“: "Poštovani gospodine Jankoviću, nosim uverenje da je u ovom slučaju reč o previdu zamenika tužioca, ali očekujem da ispitate razloge njegovog obraćanja meni i da me o tome obavetite“, naveo je Vladimir Božović. Generalni inspektorat RJB Ministarstva unutrašnjih poslova 8. juna izdala je saopštenje za javnost u kome je odbacila je navode Obradovića da mu je generalni inspektor Vladimir Božović rekao na suđenju za ubistvo generala Boška Buhe da će "Makina grupa" biti oslobođena.
Milan Obradović proveo je dva meseca u pritvoru kako ne bi uticao na svedoke koji su u istrazi Generalnog inspektorata RJB MUP-a, na čijem je čelu Vladimir Božović, trebalo da budu saslušani o navodnom mučenju pripadnika "Makine grupe", optuženih za ubistvo generala policije Boška Buhe 2002. godine. Nekada prvi čovek beogradske policije ubrzo posle formiranja kabineta premijera Koštunice prebačen je na dužnost u Kuršumliju

"Istražuje se paljenje džamije"
Generalni inspektor MUP-a rekao je da služba na čijem je čelu istražuje okolnosti u vezi sa napadom na džamiju u Beogradu u martu prošle godine. Prema njegovim rečima, Obradović je već detaljno ispitan o slučaju džamije i u iskazu nije izneo podatke o Miroslavu Miloševiću i njegovom naređenju da ne upotrebljava silu. Obradović je nedavno za B92 izjavio da od Miloševića nije dobio dozvolu da upotrebi silu protiv demonstranata koji su opkolili džamiju i pokušali da je zapale.
„Ja sam rekao da ću da ispitam generala Miloševića i samog ministra na te okolnosti i da ću da završim taj izveštaj i javnost će biti upoznata. Razgovarali smo načelno, ali još izjave nisu uzete. Mislim da će se to desiti ili danas ili kad se vratim iz Brisela, pošto sutra predvodim državnu delegaciju Srbije na pregovorima sa EU u unapređenom stalnom dijalogu, i da onda objedinimo sve ono što je rađeno“, rekao je Božović. Upitan da li postoji istraga o kontaktima ministra Dragana Jočića i šefa BIA-e Radeta Bulatovića sa Miloradom Ulemekom, neposredno nakon njegove predaje maja prošle godine, Božović je odgovorio odrečno. "Ministar je to objasnio i pred odborom i medijima. Ne vidim potrebu da vršim istragu u vezi Ulemeka i Jočića, ali ako nam naredi tužilac, mi ćemo istražiti", kazao je.
Na pitanje kako će MUP reagovati ako se Mirjana Marković vrati u Srbiju,  Božović je naveo da će biti uhapšena i sprovedena u pritvor jer je ukinuta  međunarodna poternica za njom, ali ne i domaća.

Formula istine
Sudeći prema tvrdnjama Božovića, da bi generalni inspektorat MUP-a mogao nečim da se bavi potrebno je da to neko inicira, tužilaštvo ili neki drugi nadležni organ. Božović, je zatim rekao sledeće: „Dakle, istina ne mora, na kraju da kažem, da bude naizgled vidljiva. Pazite, setite se samo Agate Kristi i Herkula Poaroa, da nije sve onako kako izgleda i da osećaj uverljivosti ne može biti jači od argumenata istine. I na kraju, primer koji potvrđuje prethodne tvrdnje o iniciranju. Upitan o istrazi kontakata ministra policije Dragana Jočića i šefa BIA-e Radeta Bulatovića sa Miloradom Ulemekom neposredno nakon njegove predaje maja prošle godine, Božović je rekao: „Ako nam naredi tužilac, mi ćemo istražiti“.

 

21. jun 2005.

Pokušaj tabloizacije Srbije Vladimir Božović kaže da nema zakonskog osnova za zahtev tužioca da se izjasni o navodima Milana Obradovića.

Gost: Vladimir Božović, generalni inspektor MUP-a Srbije
Novinar: Danica Vučenić

B92: Ovoga jutra ugostićemo generalnog inspektora MUP-a Srbije gospodina Vladimira Božovića. Gospodine Božoviću, evo predlažem da krenemo od onoga što je B92 sinoć objavio, a to je zahtev republičkog tužioca da odgovorite na pitanja u vezi sa onim što je Milan Obradović ispričao.
Božović: "Ne, da vas ispravim, to je zahtev zamenika okružnog javnog tužioca.“
B92: ...okružnog javnog tužioca, da odgovorite na ono što je Milan Obradović rekao. Naime, da ste znali mesec dana unapred presudu u vezi sa Makinom grupom. Prema izvorima "Insajdera“ i prema dokumentaciji u koju je imao uvid "Insajder“, Vi ste pisali republičkom tužiocu žaleći se na ovaj zahtev. Zašto?
Božović: "Evo, pre svega, moram tu stvar da pojasnim zbog javnosti i slušalaca. Bio sam zaista iznenađen da odmah nakon te emisije, u kojoj je Obradović izneo grube neistine, tužilaštvo meni uputi zahtev da se ja izjasnim na te neistine. Prosto, smatram neuobičajenim. Prosto, smatram načinom koji nije potreban i nije u funkciji utvrđivanja istine u konkretnom postupku koje tužilaštvo vodi za zloupotrebu službenog položaja, iznuđivanje iskaza u konkretnom predmetu, povodom istrage o ubistvu generala Boška Buhe. Dakle, ja sam se odmah sutradan preko kabineta, pošto sam bio odsutan, na jednom važnom seminaru pravnika sam bio, oglasio saopštenjem za javnost, koje mislim da ste vi preneli da li u celosti ili u najvećem delu, gde sam naravno demantovao te navode Obradovićeve i gde sam još jednom ponovio da Generalni inspektorat RJB sa nestrpljenjem očekuje kažnjavanje počinilaca monstruoznog ubistva policijskog generala Boška Buhe, kao i svih drugih nerazjašnjenih ubistava, izražava nadu da će počinioce stići zaslužena kazna, kao i sve one koji krše zakon i povređuju prava drugih i koji su kako god se zvali svi jednaki pred zakonom. Nakon toga, po dolasku ja sam uputio to pismo republičkom javnom tužiocu, u kojem sam i njemu demantovao, odgovorio i tražio jedno objašnjenje za takvo postupanje tužilaštva...“
B92: I šta Vam je odgovorio?
Božović: "... pošto mislim da je okružno tužilaštvo u ovom slučaju kucalo na otvorena vrata i da to ne radi. I kao što je slučaj, vi ste to objavljivali u udarnim terminima vaših vesti, ja sam prozvao okružno javno tužilaštvo da reaguje povodom uništavanja dokumentacije Službe državne bezbednosti, da reaguje na mnoga pitanja koja tište i interesuju građane Srbije.“
B92: Dobro, to nije sporno. Šta Vam je republički tužilac odgovorio?
Božović: "Dakle, ja nemam šta tu da krijem. Repubilički tužilac mi je vrlo jasno odgovorio da on smatra takav akt neuobičajenim i da će ispitati o čemu se radi. Ja sam ga jutros takođe pozvao i zatražio sastanak sa njim i sa okružnim tužilaštvom. Naprosto, želim da se ta stvar do kraja raščisti i da se ne skreće sa pravim tema i sa suštinskih tema. Zaista ne vidim razlog da se tome nešto previše pridaje važnost i značaj. Međutim, objavljivanje toga pisma u vašoj emisiji kao i onoga što je prethodilo pismu smatrama kršenjem ustavne kategorije principa nezavisnosti sudstva kao posebne grane vlasti, dakle sudska pored izvršne i zakonodavne postoji kao posebna grana vlasti, i da je to kršenje principa prezunkcije nevinosti i kršenje člana jedan i tri.“
B92: Čije nevinosti
Božović: "Svakog građanina u Srbiji. Dakle, tamo se kaže da će svako biti nevin dok se pravosnažnom sudskom presudom ne utvrdi njegova krivica. Pravosnažna sudska presuda je ona presuda koja se ne može pobijati žalbom i na koju se ne može više uticati.“
B92: Dobro, da se vratimo samo na ovaj slučaj oko ovog tužioca. Zašto je Vama bilo neobično i zašto ste se naljutili kada...
Božović: "Ne, nisam se ja naljutio, nego prosto mi je bio neobičan način da se uveče to emituje a da ujutru odmah stiže zahtev.“
B92: Dobro, zar to nije za pohvalu, efikasnost tužilaštva?
Božović: "Obzirom da je u drugim slučajevima takođe tužilaštvo dužno da bude efikasno, onda se prosto postavlja pitanje da li to ima neku drugu pozadinu. Objavljivanjem ovog pisma republičkom tužiocu od sinoć ja sada mogu da verujem da ima i drugu pozadinu i da je to bio deo.
B92: A koju pozadinu?
Božović: "Pa, pozadinu skretanja sa prave stvari, krivične stvari, a to je iznuđivanje iskaza i zloupotreba službenog položaja.“
B92: To je samo jedan segment u celoj toj priči, koji je objavila jedna emisija. Zašto je to skretanje sa prave stvari?
Božović: "Prosto, nije segment ako se tome daje značaj, ako vi to u prvoj informativnoj emisiji jutros objavljujete kao prvu vest. To nije baš segment, to je izuzetno kao važno, iako ja zaista ne mislim da je to važno.
B92: A zašto se Vi ljutite, na primer, na tužioca koji traži od Vas da odgovorite ili zamenika tužioca...
Božović: "Ne, ja se ne ljutim.“
B92: ... a ne ljutite se što oni ne pokreću, na primer, priču oko dosijea?
Božović: "Ja ovde ne govorim o mnogo emocija, ovde se radi o hladnoj primeni zakona. Ja mislim da nema zakonskog osnova da tužilac traži od mene da ja demantujem ili potvrdim nečije neistinite navode, jer da je suprotno, onda bih svakodnevno ja mogao da primam takve i slične zahteve i svi drugi u vladi, pošto smo, primer, prosto svedoci da se prozivaju, kritikuju ljudi, da se iznose razne stvari, da se vrši jedna tabloidizacija Srbije. Nažalost...“
B92: Ali ste Vi dužni ako tužilac to traži da odgovorite, je l' tako?
Božović: "I ja sam to odgovorio neposredno višem organu.“
B92: Hladno i trezveno, bez emocija.
Božović: "Ja sam odgovorio, videli ste. Pismo ne obiluje nikakvom strašću ni emocijama niti bilo čim. Ja na kraju izražavam uverenje da se radi o previdu zamenika tužioca a ne ni o kakvoj zloj nameri, i prosto da mi on objasni kakve veze ima događaj iz avgusta 2004. godine navodni, koji se nije ni desio, sa nečim što se desilo 2002. i nečim što se istražuje 2005. Prosto, ja ne vidim nikakvu vezu, i da mi kolega objasni o čemu se tu radi.“
B92: Dobro, to će Vam danas objasniti?
Božović: "Pa, ja se nadam da će mi to danas objasniti, pošto je on pozvao i okružnog tužioca na konsultaciju u vezi sa tim, i da utvrdimo kakvo je ovo pismo koje sam ja potpisao kao generalni inspektor. I to onda može jedino biti lična moja korespondencija kao generalnog inspektora i republičkog tužioca, može dospeti u medije. Naprosto, ne vidim...“
B92: Da se vratimo sad na taj događaj o kome pričamo, odnosno na događaj koji je traži zamenik tužioca, da odgovorite, demantujete ili potvrdite.
Božović: "Izvinjavam se, ja sam to već demantovao kroz javnost. Pa, pošto tužilac gleda "Insajder“ zašto nije gledao druge vaše recimo informativne emisije, gde ste vi, sad sam siguran, objavili saopštenje gde sam ja to demantovao? Zašto nije gledao druge televizije, gde sam takođe to demantovao? Eto, ja postavljam pitanje.“
B92: Dobro, pretpostavljam da postoji u tužilaštvu neka procedura i da morate Vi da zapišete, potpišete nešto, hajde sada da ne ulazimo u to. Hajdemo dalje. Dakle, Vi tvrdite da nikad Obradoviću niste rekli, to ste demantovali više puta, to u vezi sa...
Božović: "Više puta.“
B92: U nedavnom intervjuu Televiziji Politika rekli ste da ste se zaista sreli sa Obradovićem pre nekog sastanka u Kuršumliji, ako se ja dobro sećam, da ste uz stepenište išli ka toj nekoj sali za sastanke...
Božović: "Tačno.“
B92: ... da uopšte niste pričali o Makinoj grupi, već da Vam se Obradović, koji je tada još general zaposlen u policiji, žalio, upotrebili ste izraz 'u jednoj servijalnoj ulozi', hteli ste reći da Vam se ulizivao, srpski rečeno.
Božović: "I previše, to me je zapanjilo prosto. To je nešto što...“
B92: Dobro, da Vam se žalio da ima problema u policiji, da mu se podmeću razne stvari...
Božović: "Ne, on je fokusirao priču na džamiju, da se njemu vrši osveta neka, da mu general Milošević to vraća što je on njega smenio, da u noći...“
B92: Ono što hoću da Vas pitam se kada Vam jedan general policije, makar to bio Obradović, žali na Miloševića ili nekog nadređenog, da li Vi kao generalni inspektor morate istragu da pokrenete oko toga, da mu se smešta, da ima problema?
Božović: "Prvo da objasnimo 'makar to bio Obradović'. Ja nemam ništa protiv Obradovića. Ja ne poznajem generala Obradovića niti sam poznavao nijednog generala policije dok sam bio advokat, pre nego što sam ušao u MUP. Ja se s tim ljudima ne družim, ne viđam, ne pajtam, nemam sa njima nikakve veze, to da razjasnimo.“
B92: Dobro, tim pre.
Božović: "Niti imam simpatije niti antipatije. Isti mi je i general i pozornik iz Kuršumlije. Prema tome, taj general policije mora da zna način na koji se obraća svom starešini, pomoćniku ministra i generalnom inspektoru. Ne može to da radi, tako smo rekli, vi ste ponovili to, u jednoj servilnoj ulozi, u jednom hodu za stepenice u odlasku na zvanični sastanak, kojem on prisustvuje takođe u funkciji pomoćnika ili zamenika šefa Štaba za Kosmet.“
B92: Čekajte, nije ljudski da Vam se neko požali ako misli da ima problem?
Božović: "Ja kažem da je ljudski, ali nije zakonito da mi se to saopštava na stepeništu nego je to...“
B92: A šta ste Vi njemu... Jeste li mu rekli – Dobro, napišite...
Božović: "Naravno, rekao sam: "Sve što imate, Obradoviću, vi napišite. Mi ćemo vrlo nepristrasno zakonito i profesionalno temeljno ispitati svaki vaš navod. Ja s vama sad ovde po hodnicima zaista da pričam o tome ne ide, nije ozbiljno.“ Pazite, zaista...“
B92: Jeste li se zainteresovali možda za taj slučaj? Jeste li razgovarali sa nekim o tome?
Božović: "Za taj slučaj sam se zainteresovao, i general Obradović je ispitan u prostorijama službe od jednog inspektora o okolnosti džamije vrlo precizno, vrlo detaljno. I nije imao nijednu primedbu na rad Generalnog inspektorata RJB u tom postupku.“
B92: A da li je imao tada primedbu na rad Miloševića odnosno Jočića?
Božović: "U toj njegovoj izjavi uopšte to nije izneo kao neki sada pokazatelj koji bi trebalo da zabrinjava. On je govorio o tim okolnostima, i to je njegovo pravo da govori naravno, o svemu o čemu god hoće, ali ja nisam u toj izjavi video ništa alarmantno kada su njih dvojica u pitanju.“
B92: A da li generalni inspektorat MUP-a može da deluje, sad Vas proceduralno pitam, ukoliko primeti ili mu se neko požali? Dakle, da li ste Vi mogli da istražite okolnosti oko toga da se na generala Obradovića vrši neki pritisak, da mu se smešta itd, kako on kaže, bez toga da Vam on potpiše nekakav papir na kome će tražiti od Vas da...? Znači, da li Vi možete da istražujete nepravilnosti nezavisno od toga da li imate taj neki papir sa potpisom oštećenog?
Božović: "Pazite, mi možemo to da istražujemo...“
B92: A što niste?
Božović: "... ali mi imamo ulogu da vršimo unutrašnju kontrolu rada policije, zakonitost i profesionalnost postupanja pripadnika policije u određenim slučajevima. Dakle, da li se neko nekome sveti, da li nekome neko... Zaista, takvi neraščišćeni odnosi međuljudski u svim organizacijama, u svim ustanovama sigurno da postoje. Ako vi mislite da ja sa 30 inspektora i operativaca mogu da se bavim odnosima 45 hiljada pripadnika MUP-a Srbije, zaista ja vam govorim suprotno. Dakle, ja mogu da se bavim konkretnim događajima, konkretnim ličnostima, konkretnim stvarima, a to šta je bilo u prošlosti, ko je kome šta rekao, ko je koga smenio... Ja sam to i ovo prethodno rekao upravo da bih vam rekao da ja nemam nikakav unapred smišljen odnos niti prema generalu Miloševiću ili generalu Obradoviću. Ja postupam u skladu sa zakonom.“
B92: Dobro, ali u ovom slučaju se radi ipak o ličnosti, o generalu Obradoviću, koja je bila i predmet medijske pažnje u slučaju koji je važan. Dakle, nije general Obradović neka ličnost iz prošlosti od pre deset godina, pa se sad žali na nešto što mu se desilo pre 15 godina, znači govori o konkretnom slučaju. Zašto niste Vi pokrenuli, ako Vam se požalio, istragu oko toga da li zaista postoji ta vrsta smeštanja oko džamije, na primer?
Božović: "Pa, istraga je ta u toku. Ja sam rekao da ću da ispitam generala Miloševića i samog ministra na te okolnosti, da ću da završim taj izveštaj, i javnost će biti upoznata.“
B92: Jeste li razgovarali sa njima oko džamije?
Božović: "Razgovarali smo načelno, ali još izjave nisu uzete. Mislim da će se to desiti ili danas ili kad se ja vratim iz Brisela, pošto sutra predvodim državnu delegaciju Srbije na pregovorima sa EU u unapređenom stalnom dijalogu. Zaista, mislim da je to jako važno, ali i ovo je važno. Ja ću se potruditi da recimo danas to pre puta rešimo i da onda objedinimo sve ono šta je rađeno. Mada, moram podsetiti, događaj se desio 17. marta. Ministar unutrašnjih poslova je naredio da se ceo slučaj ispita i doneo odluku o formiranju Radne grupe. Sve se to dešava u martu kada sam ja advokat pri Koordinacionom centru. Ja sam postavljen 1. aprila, a dužnost preuzeo 7. aprila. Dakle, sve to, i transkripte, i razgovore, i prislušavanje, to Generalni inspektorat RJB radi i pre mog dolaska u službu. Mojim dolaskom ja kažem da se to nastavi, da se to intenzivira, i to se onda nastavlja. Tako da, prosto od mora i mnoštva drugih događaja nije ta stvar završena, sada će biti završena. Svi će dati izjave u vezi sa tim i mi ćemo po zakonu i po pravilima službe utvrditi ko je šta trebao da postupa i kako je trebao da postupa a nije postupao, vrlo jednostavno, bez ikakvih emocija, pristrasnosti i želje da se bilo ko zaštiti. Drugo, da li vam je logično ako ministar ima neki problem tu da on sam lično inicira postupak utvrđivanja odgovornosti, donosi rešenje, formira Radnu grupu, nalaže im da se utvrde sve okolnosti, i to se dešava sve pre mog ulaska u MUP?“
B92: A šta hoćete da kažete? Da li mi je logično da je ministar nevin, u tom smislu?
Božović: "Ne, ja neću unapred ništa da kažem. Drugo, ja ne procenjujem da li je ministar nevin ili nije. Moje je da prikupim sve relevantne činjenice, podatke i dokaze, sa tim da upoznam državnog tužioca koji je taj nadležan za vođenje postupka, i on da proceni da li ima elemenata krivičnoga dela u bilo čijoj radnji od tih aktera koji su bili 17. ili 18. marta, i onda će on to da prezentuje u nekoj formi sudu, a sud je taj... Podsećam vas opet kao medijsku kuću da morate voditi o tome računa da je sud taj koji utvrđuje da li je neko kriv ili nevin, da to nije "Insajder“, da to nije bilo ko od nas pojedinačno, i to se utvrđuje u pravosnažnoj sudskoj presudi.“
B92: Zanima me da li su Jočić i Milošević raspoloženi da odgovaraju na Vaša pitanja?
Božović: "Apsolutno su raspoloženi.“
B92: Ili su se naljutili kao Vi na zamenika tužioca?
Božović: "Ne, nisu se naljutili, čak je to ministar i pred Odborom za bezbednost, gde su bili i mediji, gde su bili poslanici, rekao da nema nikakvog problema da da izjavu generalnom inspektoru, odnosno službi generalnog inspektora, da se ta priča dovede do kraja.“
B92: A kada Vi istražujete neki takav slučaj, tipa džamija, da li uzimate u obzir izjave, na koje ste uputili po medijima, tužioca, zamenika tužioca? Eto, mogao je da vidi Vaš demanti, pa nije morao od Vas da... Dakle, da li Vi u svojoj istrazi uzimate izjave iz medija, tipa Jočićevu izjavu posle džamije da se policija odvikla od intervencije, to je bilo neko njegovo objašnjenje, posle Petog oktobra, pa građani moraju da imaju razumevanja za to zašto ona nije intervenisala? Dakle, da li, na primer, ta izjava ulazi u Vašu istragu oko okolnosti?
Božović: "Zaista, mnoštvo je izjava sa raznih strana. Moram biti iskren, kad bi se mi samo bavili izjavama, ne da ovih 30 nego tri stotine ljudi ne bi bilo dovoljno da pohvata sve izjave i da se bavi izjavama. Drugo, izjava data medijima svakako obavezuje onoga koji je daje i poziva na čelo javnosti i odgovornosti, ali prosto nije predmet krivičnog dela niti nekog prekršaja. Ja bar ne vidim da ćemo se vraćati sad u verbalni delikt šta ko izjavljuje, da to bude osnov za krivicu.“
B92: Ne, nemojte da izvrćete moje... Ja pitam da li uzimate izjave po medijima kao...
Božović: "Ne uzimamo jer ne možemo time da se bavimo. Prosto, nemam dovoljno ni kapaciteta ni ljudi da bi se time bavio.“
B92: Pa, maločas uputiste tužioca na izjave u medijima a sad...
Božović: "Pa, to je njegov posao. Pazite, tužiocu...“
B92: Zašto se Vi ne biste...
Božović: "... tužiocu je posao, kaže se – kada dopre glas do tužioca da je izvršeno neko krivično delo on je dužan da reaguje. Dopiranje glasa do tužioca može biti i preko medija, tako da...“
B92: A do generalnog inspektora ne može da dopre glas preko medija?
Božović: "Ne, može takođe da dopre glas, ali zaista se postavlja pitanje koliko ko može u onim okvirima koliko mu to zakon daje da nešto uradi.“
B92: Dobro. Zanima me takođe šta se dešava sa istragom i da li postoji bilo kakva istraga od generalnog inspektorata vezana za razgovor, koji je pomenuo prvi put Goran Radosavljević Guri, Jočića i Bulatovića iza zatvorenih vrata sa Ulemekom kada je uhapšen?
Božović: "Mislim da sam takođe vašem mediju dao odgovor na to pitanje. Ne postoji nikakva istraga niti je prosto ona logična.“
B92: A zašto?
Božović: "To bi već mogao tužilac, ako smatra da je negde prekršen zakon, da pokrene takođe, kao što je pokrenuo za ovo da pita šta su oni razgovarali, neka im uputi. Što se BIA tiče, generalni inspektor nije nadležan za BIA, ona je potpuno odvojena zakonom. Što se samog ministra tiče, on je zaista to objasnio i pred Odborom i pred medijima kako on to vidi i zašto je došao. Ja tu ne vidim nikakvu potrebu da sad ja vršim neku istragu kao generalni inspektor.“
B92: Ne razumem, kako ne vidite potrebu da vršite istragu?
Božović: "Prosto, mislim da to može da vrši tužilac ili neko ko...“
B92: Znači, generalni inspektorat ne treba da vrši istragu u slučaju Legije Ulemeka i Bulatovića i Jočića, koji su kršili zakon i razgovarali iza zatvorenih vrata?
Božović: "Tužilac ako nam naredi da vršimo istragu, ja sam to i tada rekao, mi ćemo je vršiti.“
B92: E, pa to, dobro. Znači, mora tužilac da vam naredi?
Božović: "Mislim da bi trebalo tužilac...“
B92: Još jedno pitanje u vezi sa tim je sledeće – Da li generalni inspektorat ima nadležnost da istražuje opstrukciju u policiji u slučaju istraživanja ratnih zločina, na šta se tužilac za ratne zločine Vukčević javno takođe u medijima žalio? Dakle, da jedinica policije koja je zadužena da istražuje ratne zločine ne radi dobro svoj posao, da ne istražuje sama, da istragu vrše više njegovi pomoćnici nego policija itd. Dakle, da li Vi imate nadležnost nad tim?
Božović: "Apsolutno da imam nadležnost nad tim, samo bi trebalo da se nama tužilac za ratne zločine obrati kao službi nadležnoj za kontrolu zakonitosti postupanja i da ukaže, to što ste vi rekli, da ta jedinica u sastavu UBPOK-a ne vrši svoju ulogu onako kako bi trebalo, da iznese konkretne primere, i mi ćemo se time apsolutno vrlo profesionalno, temeljno i nepristrasno baviti, i obavestiti tužioca za ratne zločine do čega smo došli.“
B92: Dobro. Kao pomoćnik ministra... Koliko znam, ako se ne varam, Vi ste i pomoćnik ministra Jočića, to Vam je u funkciji.
Božović: "Da, tako je Pravilnikom ustrojena ova služba.“
B92: Da li znate nešto o dosijeu 'Kim', odnosno o tome da je tužilac za ratne zločine dva puta pisao Jočiću i nadležnim službama, da je tražio da mu se dostavi dosije 'Kim', koji govori i čija je sadržina delovanje policije na Kosovu i Metohiji u periodu Miloševića i tokom bombardovanja itd? Dakle, da li bilo šta o tome znate?
Božović: "Ne, ne znam ništa o tome. Tako da, ta korespondencija između tužioca za ratne zločine i ministra ni u kojoj meri nije moguće da je ja znam.“
B92: Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je dva puta pisao. Znači, šta on treba da uradi s obzirom da, prema članu sedam Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, svi koji su odbili da daju tužiocu za ratne zločine dosije 'Kim' koji je tražio krše zakon? Da ne čitam sad odredbe zakona.
Božović: "Ako neko krši zakon iz MUP-a, tužilac ima podatke da to radi, onda neka se obrati službi generalnog inspektora i mi ćemo to ispitati. Međutim, postoje pitanja za tužioca za ratne zločine, pitanja za ministra, pitanja za šefa Jedinice za istraživanje ratnih zločina, i pitanja za generalnog inspektora. Ja odgovaram na ova pitanja koja se tiču nadležnosti. Zaista ne znam šta je u toj komunikaciji sporno i šta se tu dešava.“
B92: I još jedno pitanje koje je vezano za ministra Jočića. Da li ćete istraživati, ili da li postoji bilo kakva istraga, ili da li planirate, ili ponovo treba neko da pokrene postupak vezano za delovanje 'škorpiona'? Gospodin Jočić kaže da 'škorpioni' nikada nisu bili u sastavu MUP-a, međutim, uvidom u dokumentaciju UBPOK-a zna se da su oni prevedeni u rezervni sastav MUP-a '99. godine SAJ-a, tako da me zanima...
Božović: "Odgovor je potpuno identičan kao i na sve ovo prethodno. Mislim da istragu oko 'škorpiona', ne da mislim nego znam, vrši Tužilaštvo za ratne zločine i tužilac za ratne zločine. Na njemu je i ima zaista potpunu mogućnost da se obrati bilo kome, da zahteva bilo šta, i niko ga u tome ne sprečava. Tako da...“
B92: Tako da, Vi... Je l' Vi radite nešto?
Božović: "Ja radim zaista puno. Skoro je sad, evo, dve godine od kad je Generalni inspektorat RJB, kao nova i mlada organizaciona jedinica, prosto etablirala u MUP-u, koju vi kao i samu službu generalnog inspektora i mene lično zaista predstavljate i prikazujete na način koji nije prihvatljiv. Evo, ja ću vam dati primer, da ne okolišam i da budem direktan, jer se u vašem programu vrši jedno dosledno i kontinirano pokušavanje kreiranja javnog mnjenja na jedan istovremeno jednostran i površan način, i to mislim da je to po pitanju veoma važnih stvari, onim kojima se profesionalci bave i to u mnogim državnim institucijama i nevladinim organizacijama. I te iste i važne stvari mislim da se onako insajderski prikazuju i pojednostavljeno...“
B92: Srpski rečeno, šta hoćete da kažete?
Božović: "... kao potpuno niz jasnih i insajderskih svima poznatih stvari, i onda se dolazi do tobožnje opstrukcije nas iz državnih institucija, i da mi jednostavno ne radimo svoj posao. Pazite, ja želim...“
B92: Čekajte, jeste li Vi imali ponudu da govorite za "Insajder“ i niste hteli?
Božović: "Ja sam tu ponudu odbio jer ne želim da me niko predstavlja unapred kao idiota.“
B92: Je l' sedite sada...
Božović: "Jer, tu je postavljena matrica, gde se zna tačno ko je pozitivan lik, gde se zna sva istina. Ja zaista ne znam svu istinu kao i vaše kolege u "Insajderu“. Jer, ja napominjem da ja nikada nisam bio protivnik niti Televizije niti Radija B92. Ja sam se zajedno sa vama borio protiv Miloševića.“
B92: Dobro, mislim da B92 nije tema. Drugo, Vi ste...
Božović: "Ne, tema je način na koji vi kao Televizija pričate o mom radu.“
B92: ... državni službenik koji je plaćen od ove države. I mi kao građani imamo pravo i kao novinari da pričamo o Vašem radu, apsolutno, i kad Vi niste tu...
Božović: "Naravno, ja to pravo vama ne osporavam. Ja sam i došao u emisiju...“
B92: ... i kad Vi niste prisutni.
Božović: "Pa, naravno, ja to pravo ne osporavam.“
B92: Prema tome, morate to...
Božović: "Ja samo govorim o načinu ostvarivanja tog vašeg prava. Vi kao privatna televizija, dakle vi niste državna televizija, dužni ste kao i državna televizija i kao drugi javni servis da poštujete zakone ove države.“
B92: Apsolutno, tačno.
Božović: "Dužni ste da poštujete prezunkciju nevinosti okrivljenog u postupku. Dužni ste da poštujete sve zakone. Dužni ste da poštujete neka pravila ponašanja, koja ste prekršili u mom slučaju.“
B92: I šta sad hoćete da kažete? Evo, ja predlažem...
Božović: "Evo, dajem vam primer. Vi ste mene pozvali u emisiji Saše Timofejeva, dakle u jednom ležernom večernjem programu sa sve pevanjem, glumcima, svirkom itd, da mi novinar Timofejev postavlja neka pitanja koja baš nemaju nikakve veze sa mnom, ali došao sam, prihvatio sam.“
B92: Hajde, molim Vas, kako nemaju veze sa Vama? Pitao Vas je o generalu Obradoviću.
Božović: "Pazite, onda vi kontinuirano...“
B92: Ja mislim da prestanemo da raspravljamo sada o tome jer B92 nije tema.
Božović: "Ne, ja vas molim da mi kao vašem gostu kojeg ste zvali dozvolite da završim.“
B92: To ste rekli na početku.
Božović: "Dakle, ja sam ovde došao kao vaš gost, molim vas da me ispoštujete.“
B92: Potpuno Vas poštujem. Mi nismo tema.
Božović: "Dakle, ja mislim da način na koji vi vadite iz konteksta moje izjave u jednoj potpuno drugoj emisiji ležernog tipa, u emisiji "Timofejev“, u drugom kontekstu i od toga pravite konstrukciju, zaista mene navodi na zaključak da se zapitam da li to radite svesno i namerno ili su to neki previdi novinarski, koji mogu biti loši.“
B92: Prvo, kontekst o kome govorite je vezan za taj Šabac. Ali, hajde baš to na kraju, pošto imamo još minut...
Božović: "Evo, da i to pojasnimo.“
B92: Evo, da Vas pitam...
Božović: "Vi me, prvo, pola sata u jednoj emisiji kritikujete zašto ne reagujem na torturu u Šapcu pre deset godina za vreme Miloševića, što je strašno.“
B92: Tačno, jeste.
Božović: "Bilo je torture.“
B92: I Vladičin han i sve ostalo.
Božović: "I potreba da se boriš protiv torture rezultirala je formiranjem ove službe. Da bi me onda nakon pola sata u drugoj emisiji prosto napadali što se ja bavim svojim poslom, što utvrđujem torturu i zloupotrebu, jer se tu za razliku od Šapca, gde su anonimni policajci, vas to ne interesuje, radi o veličinama reformskim, policijskim i ljudima koji prosto...“
B92: E, baš lepo što ste to pomenuli. Hajde...
Božović: "Pa, kako onda vi to objašnjavate?“
B92: Zašto se ne istražuje Vladičin han, na primer, ili Šabac?
Božović: "Istražuje se. Ja sam rekao i u toj emisiji i ostajem pri tome da se sve istražuje do čega se može doći, ali...“
B92: I Vi uvek retorički kad vas novinari to pitaju kažete – Da li biste vi voleli elektrošokove, kese na glavi, itd?
Božović: "Tačno
B92: Ali, mi pet godina pitamo...
Božović: "Ja sam mislio da ćete vi kao liberalan medij pozdraviti akciju u kojoj se po prvi put kaže – Stop teroru, stop torturi, stop elektrošokovima, batinanju...“
B92: Samo trenutak.
Božović: "Vi sad počinjete napad na mene.“
B92: Pet godina, od 2000. godine, od Petog oktobra novinari postavljaju pitanje nadležnim institucijama i ljudima zaduženim za to – Zašto se ne istražuje, odnosno zašto se ne kažnjavaju policajci koji su batinali građane? I to ne batinali. Sećate se Vladičinog hana, vezivanja za radijator one dece. Pet godina se govori da se to istražuje. Hajde da kažemo ljudima – To se nikad neće istražiti i nikada nećemo saznati.
Božović: "Da, ali Generalni inspektorat RJB postoji dve godine, dakle tek je počela, dala je neke početne rezultate. Ja se s vama slažem da u ovoj zemlji ne teče med i mleko i da ne cvetaju ruže, iako je danas leto počelo, ali postoje i neke pozitivne stvari. Te pozitivne stvari su pozitivna studija o izvodljivosti. Te pozitivne stvari su pohvala Merona i Karle del Ponte pred Savetom bezbednosti. Te pozitivne stvari su neki pomaci... Ja tvrdim, vi me demantujte, da danas nikoga u policijskim stanicama u Srbiji ne batinaju bejzbol palicama, ne stavljaju mu kese na glavu ili ih muče elektrošokovima.“
B92: Ja to ne znam stvarno
Božović: "Ili ako to rade, ja ih pozivam da mi se jave. Drugo, vi mene mešate prosto s nekim iz vremena možda Miloševića, nekog ko bi trebalo sad da savije glavu pred ovim napadima, ali ja nemam šta da krijem.“
B92: Ne mešamo Vas.
Božović: "Ja nemam šta od vas da krijem.“
B92: Vi ste samo kao advokat mnogo otvoreniji bili nego što ste sada kao generalni inspektor MUP-a.
Božović: "Drugo, da vas podsetim, ja sam pored toga što sam generalni inspektor i nacionalni koordinator za policiju i ljuska prava pri Savetu Evrope. Dakle, nisam ja bio učesnik u torturi za vreme Miloševića.“
B92: Dobro, sve smo razumeli. Stanite...
Božović: "Nisam ja išao po Šilerovoj. Nisam se ja šmrkao sa Spasojevićem i Kumom.“
B92: Aman, to uopšte nije tema, samo sekund.
Božović: "Nisam ja išao u zatvor i nosio torte ljudima.“
B92: Niko nije rekao da jeste.
Božović: "Pobogu, hajde malo da razlučimo stvari.“
B92: Aman, pobogu, stanite, treba da završimo emisiju. Idete sutra u Brisel. Šta ćete raditi u Briselu?
Božović: "Hvala vam što ste dali prostor i za neku pozitivnu stvar.“
B92: Evo, imate minut da odgovorite šta ćete u Briselu da radite.
Božović: "Sutra ću predvoditi delegaciju MUP-a Srbije i Republike Srbije na važnim razgovorima u unapređenom stalnom dijalogu, pitanje bezbednosti, pravosuđa, sloboda i ljudskih prava, gde ćemo kroz tehnički nivo izložiti sve do čega se došlo u normativnom, zakonskom, u praktičnom delu u ovoj važnoj oblasti pripremajući se za sastanak 7. jula, koji će biti ovde kod nas, i gde ćemo jednostavno pored realne slike stvari kako stoje naravno od predstavnika EU zatražiti puno razumevanje i za ovaj deo koji se tiče materijalnih stvari. Jer, reformu u policiji i državne uprave, pored svih dobrih želja, pored normativnog ispunjenja onih standarda koje EU i OEBS nama preporučuje, ipak moraju da prate i određene materijalne stvari.“
B92: Dobro. Ima jedno pitanje sa sajta, pretpostavljam da je vaš kolega, potpisao se zapravo, policajac iz Novog Sada pita: "Kada ćete nam povećati plate? Ne može da se živi ovako.“
Božović: "Evo, to je odlično pitanje, u vezi je s prethodnim. Ja tvrdim da su plate u policiji mizerne, ispod svakog nivoa. I tu se postavlja pitanje da li ja kao generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB možemo tražiti maksimalno zakonito i profesionalno postupanje pripadnika MUP-a a da im država nije obezbedila ni minimalne uslove života i rada.
B92: Možete.
Božović: "Odgovor je jednostavan, možemo, to i radimo. I nikome nije opravdanje loš materijalni položaj da ne radi svoj posao. Kome se ne sviđa neka skine uniformu, neka vrati značku. I da se granica između policije i kriminala jasno postavi. Ali, ja ovim želim takođe da apelujem na Vladu Srbije, Ministarstvo finansija da zaista shvate složenu situaciju finansijsku i budžetsku MUP-a Srbije, da se hitno neke stvari preduzmu jer su ljudi na egzistencijalnoj ivici. I ne možete prosto, ako govorimo o ljudskim faktorima nekakvog rada nečijeg, tražiti od ljudi da zaista u tim teškim uslovima rade a da nemaju plate neke minimum.“
B92: Hajdemo još jedno pitanje. Kako će MUP Srbije odreagovati ako se Mira Marković vrati u Srbiju? Kako bi trebalo da odreaguje?
Božović: "Ako ja imam dovoljno informacija, ona bi trebala da bude uhapšena i sprovedena u Centralni zatvor, da bi bila predata predsedniku Sudskog veća koji je odredio pritvor, da se onda ona sasluša pred tim Sudskim većem koje vodi taj postupak, i da joj on ukine ili ne ukine pritvor. To je zaista pitanje za sud, tu je on neprikosnoven. Niti sam se u ovom ni u bilo kojem drugom slučaju mešao u nadležnost sudova i njihov posao, niti to želim da činim. Ukidanje poternice međunarodne sa ukidanjem pritvora ne korespondira, to su dve odvojene stvari, i to je ono na osnovu čega ja dajem zaključak kako su moje informacije tačne.“
B92: U januaru ste obećali da će 'slučaj Mačkatica' biti objavljen, odnosno da će rezultati istrage biti objavljeni za dva meseca. Evo nas u junu. Kada će to biti?
Božović: "To će biti onda kada republičko Tužilaštvo za ratne zločine završi tu istragu. Ono je nama dostavilo zahtev da mi izvršimo provere i utvrdimo neke stvari. Mi smo to veoma brzo, ekspresno uradili, utvrdili, vratili odgovor Tužilaštvu. Tužilaštvo za ratne zločine je reklo, ja sam bio na sastanku kod tužioca: "Dalje vi po ovom predmetu nemojte da postupate. Postupaće UBPOK, Odeljenje za ratne zločine. I dalja komunikacija ide sa njima.“ Od tada se nikada nije javio niti tužilac lično, niti koji zamenik, niti uputio mojoj službi bilo kakav zahtev. Onog trenutka kada ga uputi, biće mu veoma profesionalno, temeljno i zakonito odgovoreno, kao i na zahtev Okružnog tužilaštva u pitanju ove istrage oko Obradovića i bilo kojem drugom zahtevu. Neka jednostavno Tužilaštvo radi svoj posao. Na kraju, želim da ih pozovem zakonito, profesionalno, energično, neka unesu i oni dozu malo hrabrosti lične i neka zaista pokušaju da daju odgovore na mnoga pitanja koja interesuju vaše slušaoce i gledaoce, koje interesuju i mene i vas.“
B92: Samo za kraj jedno pitanje. Nedavno ste se u nedeljniku "Evropa“ slikali u Džems Bond pozi. Zašto? Je l' Vam to idol?
Božović: "Ne, nije mi idol nego sam prosto prihvatio zahtev uredništva "Evrope“...“
B92: To je malo estradizacija...
Božović: "... da sam jednostavno želeo da prikažem, za razliku od kožnih mantila, za razliku od onih morbidnih vremena koja su iza nas, jedan drugi pogled, opušteniji i ležerniji, koji treba da doprinese vraćanju poverenja građana u instituciju policije. Kada se vidi policijski beli džip ili auto da se ne oseća strah nego da se oseća sigurnost, i da to ide na putu prevođenja policije od servisa režima u servis građana. To mi je zaista bila jedina želja i vodilja, nikako drugo. Neki su to protumačili možda drugačije. Može se štošta kritikovati ili zameriti umetničkom delu te fotografije, ali zaista ne znam da li sam ja...“
B92: Kojem umetničkom delu?
Božović: "... da li sam ja time prekršio zakon, neke norme.“
B92: Da li su Vaši odnosi sa Jočićem bolji? Da li pričate? Da li ste se pomirili, pošto je bilo reči da ste u svađi?
Božović: "Opet se stvara taj nivo i spušta se priča na emocije. Ja sam generalni inspektor MUP-a Srbije, on je ministar unutrašnjih poslova. Naša komunikacija je u duhu zakona, u skladu sa zakonom i našim nadležnostima. Da li se mi volimo, ne volimo, mirimo, ne mirimo, to je zaista nešto što je nebitno.“

B92: A ne volite se?

Božović: "Ja tvrdim da mi sarađujemo u okviru zakona, da imamo jedan normalan odnos, da imamo i razlike u pogledu određenih stvari, koncepcijske razlike gledanja na unutrašnju kontrolu, prosto, to je nešto što mene više zanima. On se bavi i svim drugim segmentima složenog sistema MUP-a Srbije. I ovo što je izdvojio zaista za Dan policije da kaže, da policija neće nikada više biti ni u budućnosti iznad zakona, iznad građana, mene ohrabruje. Jer, taj stav njega kao ministra treba svima puno da znači, kao i ova rešenost i opredeljenost MUP-a Srbije da se uhvati u još odlučniju i bolju borbu protiv organizovanog kriminala, protiv finansijskog kriminala, protiv narkomanije, i da Generalni inspektorat RJB u tom pravcu pomogne. Ja se nadam i da ona obećanja koja smo dali pred Odborom za bezbednost oko jačanja mehanizama kontrole, koja treba da doprinesu da se preseku veze i lanci između organizovanog kriminala i ljudi u policiji, između dilera droge i ljudi u policiji, između trgovine ljudima, seks-trafikinga i bilo čega drugoga sa vezom u policiji, treba da rezultira jačanjem ove službe i podrškom i od ministra, i od vlade, ali i od vas iz medija. I na kraju da kažem, da ne bi bilo spora, u odnosu prema vašoj medijskoj kući, ja je vidim i doživljavam kao saveznika u borbi za ove stvari na dobrobit svih građana Srbije. Ako vi budete to i dokazali u delu...“
B92: Nemojte da mi budemo saveznici. Vi svoj posao, mi svoj.
Božović: "Ja mislim da mi treba da budemo saveznici. Ako vi to kroz svoj program budete manifestovali, ja ću zaista biti srećan. Ako vršite jednu ulogu koja odgovara samo jednoj strani previđajući činjenice, onda se bojim da vas neko može nazvati tabloidnom televizijom...“
B92: Činjenica da Vi sedite ovde i govorite da ne zastupamo jednu stranu...
Božović: "... što bi bilo jako loše po vaš imidž.“
B92: ... da sedite ovde već 40 minuta i imate priliku da pričate. Samo za kraj, molim vas, već smo prekrdašili vreme - Da li Vas je iznerviralo što je Siniša Vučinić bio na proslavi MUP-a?
Božović: "Opet ulazimo u kategorije emocija. Prosto, ja sam ga video tamo...“
B92: Pa, Vi ste emotivno reagovali na početku emisije...
Božović: "Nisam, ja sam objasnio samo...“
B92: ... oko tvrdnje odnosno zahteva zamenika okružnog tužioca. Pitam Vas kao građanina, da li mislite da je Siniši Vučiniću mesto tamo na tribinama kada MUP slavi svoj...
Božović: "Generalni inspektor, ja, i Generalni inspektorat RJB nije se bavila ni protokolom ni organizacijom. Ja sam tamo imao svoje mesto, otišao sam tamo. Ko je bio, ko je pozivan, zaista ne mogu na taj deo odgovarati. Ali, još jednom na kraju vam kažem da ne postoje nikakvi problemi u našoj komunikaciji, osim shvatanja pojma istine. Dakle, istina, na kraju ovo da kažem, ne mora da bude onako naizgled vidljiva. Pazite, setite se samo Agate Kristi i Herkula Poaroa.“
B92: Nemojte, molim Vas.
Božović: "Na kraju se vidi da ono što se naizgled čini da je možda taj učinilac nekog teškog krivičnog dela, na kraju se pokaže da on nije.“
B92: Hajde, dosta.
Božović: "Eto, za kraj sam i ja hteo šaljivo na početku leta da vas podsetim i na Agatu Kristi i na Herkula Poaroa, da nije sve onako kako izgleda i da osećaj uverljivosti ne može biti jači od argumenata istine.“
B92: Hvala što ste bili u "Kažiprstu“ Radija B92.

(Blic 16.06.2005. godine)

Ministar optužio bivšeg načelnika SUP-a
Jočić: Obradović kriv za paljenje džamije

BEOGRAD - Izjavu o paljenju Bajrakli džamije još nisam dao. Po mom nalogu, povodom paljenja džamije, i od mene, kao ministra, i generala Miroslava Miloševića, načelnika Resora javne bezbednosti, treba da se uzmu izjave. Mojim rešenjem formirana je radna grupa od inspektora SUP Beograd i Generalnog inspektorata RJB (SGI) RJB MUP Srbije koja vodi istragu o tome, i koja je skoro pri kraju - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare srpski ministar policije Dragan Jočić.
Pre nekoliko dana Vladimir Božović, generalni inspektor RJB MUP Srbije, rekao je da je posle objavljivanja transkripta razgovora između čelnika policije u noći kada je zapaljena Bajrakli džamija ministar Jočić predložio da on i general Milošević daju izjave. Paljenje džamije bio je jedan od razloga za smenu generala Milana Obradovića, tada načelnika SUP Beograd.
- U izveštaju SGI, odmah posle paljenja džamije, konstatovano je da oni koji bi trebalo da brinu o javnom redu i miru i bezbednosti u Beogradu nisu brinuli. Načelnik Obradović je morao da proceni stanje i predloži bezbednosne mere. Nijednu odluku nisam doneo bez predloga štaba, koji je procenjivao stanje na terenu. A na čelu tog štaba bio je general Obradović i još troje-četvoro ljudi - naveo je Jočić i dodao da mora da se utvrdi krivica i da krivci budu kažnjeni. O svemu tome, naveo je on, moći će više da kaže posle završene istrage, ili možda već sutra na sednici Odbora za bezbednost.
Jočić je demantovao navode Gorana Radosavljevića Gurija, bivšeg komandanta Žandarmerije, da je u noći kada se predao Milorad Ulemek Legija nekoliko sati bio sam s njim i pregovarao.
- On je bio lice s poternice, s njim nije imalo šta da se pregovara i trebalo ga je što pre ekspedovati u Centralni zatvor. U MUP-u je bio iz bezbednosnih razloga, a oko njega su bila ovlašćena službena lica. Te večeri sam bio na Zlatiboru, došao sam nekoliko sati posle predaje. Možda nije ni trebalo da dolazim - rekao je Jočić.
Jočić je juče, u ime MUP-a Srbije, s ambasadorom Španije Hoseom Rijerom Siljuerom potpisao sporazum o donaciji vlade Španije u vrednosti od 135.000 evra za projekat „Jačanje institucija policije Srbije putem obnove prostorija za DNK laboratoriju“.

(Beta-Kurir 15.06.2005.)
VLADIMIR BOŽOVIĆ
generalni Inspektor MUP

Ispitujem Jočića i Miloševića

BEOGRAD - Generalni inspektor policije Vladimir Božović uputio zahtev ministru policije Draganu Jočiću i načelniku Javne bezbednosti Miroslavu Miloseviću da daju izjave u istrazi povodom paljenja Bajrakli džamije.

Niko nema želju da bilo koga zaštiti. Izjavama ministra i Miloševića posao oko utvrđivanja eventualne odgovornosti biče okončan rekao je Božović. Upitan za tvrdnje lista Kurir da je u strogoj tajnosti pokrenuta istraga o potplaćenim po licajcima koji su za 50.000 evra ubili Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovica Kuma, osumnjičene za ubistvo prerhijera Srbije Zorana Dinđića, Božović je rekao: Zasad ne mogu (to) da komentarišem.

 

(Blic 15.06.2005)
VLADIMIR BOŽOVIĆ
generalni Inspektor MUP

Traži od Dragana Jočića i Miroslava Miloševića da daju izjave u istrazi o paljenju džamije u Beogradu.

 

"Obradović nije policijska žrtva"

14. jun 2005. | 09:47 -> 14:04 | Izvor: B92, Beta Beograd
Generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović izjavio je da Milan Obradović "nije žrtva policijske, a još manje političke zavere".
Božović je televiziji "Politika" rekao da je njegova služba, u vezi sa slučajem policijskog generala Obradovića, po nalogu državnog tužioca, "prikupila sve što je mogla i dostavila izveštaj tužiocu". Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala podnela je potom krivičnu prijavu i uhapsila bivšeg zamenika šefa BIA Milorada Bracanovića i Obradovića i nastavila da radi po nalogu državnog tužioca, kazao je on. Govoreći o smrti slikara Dragana Maleševića-Tapija, Božović je rekao da je Generalni inspektorat RJB po nalogu državnog tužioca ispitivala postupanje beogradske policije u vezi sa ubistvom policijskog generala Boška Buhe, a u okviru te akcije bio je priveden i Tapi, koji je posle izvesnog vremena preminuo u policijskoj stanici. Svi relevantni dokazi, informacije i činjenice do kojih je služba došla predstavljeni su državnom tužiocu i nalaze se sada u tužilaštvu, rekao je Božović. "Ja smatram da je neko kriv i da je na državnom tužiocu da se zainteresuje za taj slučaj i da odgovori ko je taj krivac i ko je prekršio zakon i da shodno tome povede postupak. Mi smo uradili svoj deo posla i izveštaj je kod državnog tužioca i smatram da ima elemenata za krivičnu prijavu i sve dalje je u isključivoj nadležnosti tužioca", rekao je Božović. Podsetimo, bivši načelnik beogradske policije Milan Obradović proveo je u zatvoru dva meseca  zbog sumnje da je umešan u iznuđivanje dokaza od pripadnika "Makine grupe", osumnjičene za ubistvo policijskog generala Boška Buhe, čijim je hapšenjem rukovodio. Gostujući u emisiji B92 "Insajder",  Obradović je odbacio te tvrdnje i objasnio da mu je generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović rekao, mesec dana pre donošenja presuda, da će presuda za "Makinu grupu" biti oslobađajuća , a da će Obradović biti kriv.

"Istraga o paljenju Bajrakli džamije pri kraju"
Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izjavio je da je istraga povodom paljenja Bajrakli džamije u završnoj fazi i da je danas uputio dopis ministru policije Draganu Jočiću i načelniku Resora javne bezbednosti Miroslavu Miloševiću da daju izjave o tom slučaju. On je precizirao da je u okviru Generalnog inspektorata i MUP-a Srbije formirana posebna grupa koja se bavi tim slučajem i da su preslušani svi razgovori obavljeni u noći paljenja džamije . Božović nije želeo da iznosi detalje istrage.

Kadrovska politika MUP-a
Bivši načelnik policije u Novom Pazaru Suad Bulić izjavio je da je smenjen jer je pokušao da prekine veze kriminala i policije. Bulić je za novopazarski Radio "Sto plus" rekao da je smenjen i zbog toga što je sprečio da 17. marta , kada su Albanci na Kosovu napali nekoliko srpskih enklava, u Novom Pazaru "gore crkve i džamije". "Drugi razlog moje smene je to što sada dileri slobodno i nesmetano švercuju drogu, a to sada vidi svaki građanin Novog Pazara. Treća stvar je to što su pokidane veze između policije i kriminalaca ponovo uspostavljene i čvrste, a čini mi se čvršće nego ikada", rekao je on. Dodao je da mu je pri smeni rečeno da ga ne smenjuju zbog neuspeha već da je u pitanju kadrovska politika.
Suad Bulić smenjen je u maju prošle godine, a sada je prvi put u javnosti govorio o razlozima svoje smene. Bulić je ocenio da je u Novom Pazaru sada znatno pogoršana bezbednost građana. "Droga se distribuira nesmetano. Građani znaju koliko su deca izložena i ako se ovako nastavi cela mlada populacija će biti nesposobna za rad i za život. Po mojom saznanjima droga je toliko dostupna da je ima ne samo na ulici već i ispred svake škole. Policija mora da se trgne", izjavio je Suad Bulić. "Ubeđen sam i mislim da će vrlo brzo u Srbiji doći vreme kada će policijski eksperti poslati jasnu poruku kriminalcima da za njih neće ovog puta biti nijedne jedine mišje rupe u koju će moći da se sakriju", zaključio je Bulić. Suad Bulić bio je uhapšen 30. juna 2004. zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj i počinio krivično delo zlostavljanja u službi. U saopštenju MUP-a je navodeno da je Bulić priveden istražnom sudiji u Novom Pazaru zbog sumnje da je izvršio pet krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja i krivično delo zlostavljanja u službi. Saopšteno je da postoji sumnja da je Bulić pomenuta krivična dela izvršio tokom 2002. i 2003. godine, kada je bio na funkciji načelnika SUP-a Novi Pazar. Bulić je, međutim, tada pušten na slobodu posle razgovora sa istražnim sudijom.

 

Lupus bez katanca

"Danas", 30. maj, 2005. | R.D.
Uprkos tarapani, agenciji za obezbeđenje Lupus Aleksandre Ivanović, supruge prvooptuženog za ubistvo Zorana Đinđića Milorada Ulemeka, ne preti katanac. Možda će nekim službenicima biti uskraćena dozvola za nošenje oružja, a može biti da će packe dobiti i neko u OUP Savski venac, ko je, kako tvrdi generalni inspektor MUP Vladimir Božović, suprotno zakonu Lupusu dao četiri odobrenja za nabavku pištolja i tri za nabavku automatskih pušaka. Jedina zakonita mogućnost da se ugasi firma Aleksandre Ivanović jeste da ona ne preda papire za tekuću preregistraciju, u šta je teško verovati.
Halabuka, koju su prošle sedmice, nema sumnje s puno opravdanja ali ne i argumenata, podigli ministri SPO u Vladi Srbiji, rezultirala je vešću da je Lupusu kraj. Posebnu notu spektaklu plasiranom kao "ministri iz SPO postigli dogovor s premijerom Koštunicom: Vlada zatvara agenciju Lupus" dao je Božović tvrdnjom da zamenik direktora agencije, izvesni Vukašin Vukašinović, kao pripadnik rasformirane JSO koja je organizovala oružanu pobunu, ne ispunjava uslove za nošenje oružja.
Potonja činjenica "tipovana" je kao dovoljan razlog za zatvaranje Lupusa.
Da su 2001. crvene beretke organizovale oružanu pobunu bilo je svima jasno - i tadašnjem premijeru Đinđiću koji je pobunu smirio i sadašnjem premijeru Koštunici koji je govorio o "štrajku u radnom odelu". Surova naplata te mimikrije stigla je 12. marta 2003. u vidu ubistva Zorana Đinđića. Tužilac se, međutim, nije bavio oružanom pobunom, pa niko nije ni odgovarao, uključujući Vukašinovića. S druge strane, vlasti su zanemarile lustraciju, a na pravilo koje državnim službenicima i članovima njihovih porodica brani da se bar dve godine bave istom delatnošću, u Srbiji se još gleda kao na tešku uvredu. Iz ovako poređanih činjenica, upotpunjenih podatkom da Inspekcija rada nije našla nijedan razlog za zabranu Lupusa, nije teško zaključiti da je prošlonedeljna priča još jedno u nizu bacanja prašine u oči onom delu javnosti, koji ne može da se pomiri s povampirenjem crvenih beretki. Iako na margini glavnog toka, storija s Lupusom pokazuje da Srbija, posebno njen vladajući deo, nije siguran ko su krivci, a ko žrtve i kome treba suditi. U takvom kolopletu neznanja i zlonamere oružana pobuna postaje legitimni osnov za zatvaranje firme umesto osnova za suđenje i - zatvaranje pobunjenika.

 

(VESTI 29.05.2005)
Intervju Martina Krojtnera, šefa unutrašnje kontrole austrijske policije

POLICIJA SRBIJE NIJE CRNA RUPA

Korupcije ima u svakoj državi, ali Generalni inspektorat MUP-a Srbije se sa tim uhvatio u koštac, kaže Krojner

Građani se na svašta žale

•  Koliko prijava građana Biro za unutrašnju kontrolu MUP-a Austrije godišnje dobija? Na šta se sve građani žale?
•  Godišnje dobijamo skoro 1.000 predstavki građana, ali obradom svih tih pritužbi najčešće utvrđujemo da su podnete prijave protiv policajaca neosnovane, tako da od ukupnog broja tek 2,2 odsto dobije sudski epilog. A, razlozi za žalbe građana su zaista različiti: od klasičnih zloupotreba položaja, prekoračenja službene dužnosti, do pritužbi građana krje nemaju pu no veze sa policijom već se od nas traže saveti.
•  Koji slučajevi dobiju sudski epilog?
•  Uglavnom je reč o zloupotrebi službenog položaja, prihvatanju uzimanja poklona, a manji broj slučajeva se odnosi i na prekoračenje službene dužnosti.
U Srbiji je prošle nedelje boravio Martin Krojner, šef Biroa za unutrašnju kontrolu MUP-a Austrije. Ovaj 40-godišnji pravnik i sociolog, koji je pre pet godina preuzeo mesto prvog čoveka unutrašnje kontrole austrijske policije, došao je na poziv generalnog in spektora MUP-a Srbije Vladimira Božovića kako bi ne samo predstavio rad svog resora već i Srbiji nudio konkretnu pomoć.
Saradnja sa generalnim inspektoratom MUP-a Srbije počela je prošle godine kada na konferenciji biroa za unutrašnju kontrolu Evrope koja je održana u Beču, a y toku ove trodnevne posete imao sam priliku da održim predavanje studentima završne godine Policijske akademije, ali i pred zaposlenima u službi Generalnog inspektorata MUP-a Srbije održim prezentaciju rada, metoda i iskustva našeg Biroa.
• Ovo je vaša prva poseta Srbiji?
Smatram da je veoma važno da unutrašnje kontrole policija Evrope po jačaju međunarodnu saradnju, jer jedino tako možemo nešto da naučimo jedni od drugih. Austrija će sledeće godine preuzeti predsedavanje Evropskom unijom, tako da planiram da upravo tada i Biro za unutrašnju kontrolu MUP-a Austrije pokrene široku akciju borbe protiv korpucije.
• Ima mišljenja da srpska policija važi za crnu rupu što se tiče korupcije. Da li se slažete sa tom ocenom?
Ne bih opisao srpsku policiju kao crnu rupu. Ako pogledate neke međuna rodne studije, ali i rangiranje policija Evrope videćete da je to paušalna ocena. Međutim, to ne znači i da korupcije nema. Države koje tvrde da ne maju problem sa korupcijom upravo zbog toga i imaju ogroman problem. Moj je utisak da javnost u Srbiji zajedno sa Generalnim inspektoratom želi da se suprotstavi problemu korupcije i da već rade po tom pitanju, tako da je za mene to već pozitivan utisak.
• Ipak, sa tom ocenom se mnogi u Srbiji ne bi složili?
Korupcija je fenomen koji je zastupljen u svim društvenim sferama, tako da ne možemo ni da očekujemo da se taj problem reši za jedan dan. Da bi se društvo zaista rešilo korupcije veoma je bitno da se u to uključi kompletno društvo, znači ne samo civilne službe ili nevladine organizacije već i mediji. Tek svi zajedno mogu da nađu rešenje. Moj utisak je, kada je reč o srpskoj policiji, da ona na tome i te kako radi.
• Da li je neophodno da se izbegne politički upliv na rad policije?
Naravno, smatramo da niko ne sme da ima uticaja na ovakvu vrstu posla, odnosno unutrašnja kontrola policije mora da bude samostalna u svom radu.

Poreklo nije bitno
U Austriji živi i radi veliki broj ljudi iz bivših jugoslovenskih republika. Posebno je puno Srba. Da li i u vašem Birou radi neki od njih, te na šta se najčešće Srbi, Hrvati ili Muslimani žale u radu policije?
He mogu da se setim da li se u mojoj službi neko deklarisao kao Srbin, zato što se svi izjašnjavamo kao austrijski građani, a mi ne pravimo razliku ko je poreklom odakle. Kada je reč o predstavkama građana, otvoreni smo za sve pritužbe i svako ko ima neki probleme može da dođe kod nas. Ipak, nisam primetio da su Srbi ti koji posebno podnose neke pred stavke, pogotovo ne zbog nacionalne pripadnosti ili nekog razloga. Verovatno je u prošlim vremenima toga i bilo - kaže Martin Krojner.

 

Božović: Vreme da tužilac reaguje

27. maj 2005. | 09:33 -> 17:51 | Izvor: B92 Beograd
O navodima B92 da je originalna dokumentacija o doušnicima DB-a uništena i zamenjena falsifikatom, oglasio se Vladimir Božović.
Dokazi o uništavanju dokumentacije DB objavljeni su u emisiji "Insajder" još pre sedam meseci, a juče i nova saznanja o tome da je registar saradničkih mreža od 1945. do 2000. verovatno sačuvan i sklonjen po nalogu Radomira Markovića. Generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović kaže da je krajnje vreme da tužilac reaguje.
Nova sazanja govore da je registar saradničkih mreža od nastajanja tajne službe bezbednosti 1945. uništen ili sklonjen, kao i da je novi registar navodnih saradničkih mreža Bezbednosno- informativne agencije sačinjen januara 2001, dok je na njenom čelu još uvek bio Radomir Marković. Prema saznanjima B92, navodni registar je pravljen tako što su mnogi saradnici izmišljeni i registrovani kao doušnici kako bi se iskompromitovali. Osim toga, izvori B92 su potvrdili i da, zbog važnosti tih podataka, ali i mogućnosti da se njima manipuliše, postoji osnovana sumnja da su pravi registri saradničkih mreža ipak sačuvani, takođe po nalogu Radomira Markovića i da se danas nalaze u posedu nekog neovlašćenog lica. Uništavanje ili premeštanje takve dokumentacije je krivično delo i predstavlja ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Međutim, državni tužilac, iako za sve to zna, ako nikako drugačije, onda putem emisije "Insajder", ne reaguje. Predstvanici MUP-a Srbije, BIA-e i republičke Vlade takođe nisu našli za shodno da već sedam meseci traže pokretanje istrage, da bi danas generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović rekao da je krajnje vreme za reakciju tužioca.
"Naravno da je konačno vreme i slažem se potpuno da je državni tužilac čim je dopro do njega glas, a očito je dopro, o takvoj jednoj stvari, bio dužan da pokrene zvaničnu istragu kao što je onda, potpuno, čini mi se, neko je baš i na medjima postavio pitanje, da je onda besmisleno govoriti o otvaranju dosijea. Ako se otvore dosijei koji mogu takve neke brljotine i podmetačine da trpe", kaže Božović.
Božović tvrdi i da bi to bio posao za nekog budućug generalnog inspektora BIA, mada je u vreme kada se to dešavalo Državna bezbednost bila u sastavu MUP-a Srbije: "Prosto to je sad izašlo na videlo i na intersovanje vaše. Ukoliko od nas, recimo, zahteva državni tužilac da se bavimo, mi ćemo se u to uključiti. Ukoliko nam to naloži Vlada ili ministar mi ćemo se u to uključiti. Nema prosto razloga, ne bežimo mi od toga."
Podsetimo, ekipa emisije "Insajder" je dokaz o uništavanju dokumentacije objavila pre sedam meseci, a u tom dokazu se navodi da su čelni ljudi DB-a, u periodu posle 05.oktobra 2000, sistematski uništili deo dokumentacije od 1998. Uništeni su delovi koji su se ticali operativnih obrada ličnosti DOS-a i Otpora, mikrofilmovi, pomoćni dosijei, izveštaji o radu za te dve godine, kao i materijali vezani za materijalno finansijko poslovanje. To su istragom utvrdili operativci tadašnje službe i informaciju o tome da je došlo do grubih zloupotreba i nezakonitog ponašanja od strane radnika DB-a Nikole Ćurčića, Branka Crnog, Miloša Teodorovića, Milana Đurovića, dostavili su još 2001. MUP-u Srbije i tadašnjoj Vladi. Istraga je pokrenuta samo protiv Radomira Markovića, a ostali akteri tog protivzakonitog čina su ili na sopstveni zahtev otišli u penziju, kao na primer Nikola Ćurčić, ili su na visokoj funkciji u BIA kao na primer Miloš Teodorović.

"Vlada nema ovlašćenja da pita"
Ministar pravde međutim kaže da nije na Vladi da razmatra da li se ministar policije video sa Miloradom Ulemekom posle hapšenja. Ministar pravde Zoran Stojković izjavio je da na sednici Vlade nije postavljeno pitanje ministru policije Draganu Jočiću o razgovoru koji je vodio sa Miloradom Ulemekom u noći kada se Ulemek predao. Stojković je rekao da nije na Vladi da pokreće takva pitanja, već da nadležni organi, ukoliko smatraju da je tu bilo kršenja zakona, treba da pokrenu istragu. "Nemojte tražiti od Vlade da obavlja posao drugih nezavisnih organa. Vlada nema ovlašćenja niti da koga saslušava niti da pita. Ako ima nešto, neka izvole organi i neka postupe", rekao je Stojković. Na konstataciju novinara da je ministar policije Dragan Jočić razgovarao sa Ulemekom, Stojković je pitao: "Ja ne razumem. To vi znate? Ja pitam je l' vi znate, ja ne znam. Nadležni organ neka radi svoj posao. To je njegov posao. Ako ima nečega on je dužan da pokrene postupak."

 

Tortura u "Sablji"?

20. maj 2005. | 08:14 -> 19:32 | Izvor: B92 Beograd
Iako su članovi vladajuće koalicije pokrenuli lavinu pitanja oko torture tokom "Sablje", do sada podaci govore da ima samo šest slučajeva.

To je na sednici Odbora za bezbednost Skupštine Srbije potvrdio generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović. Ipak, na kraju su ti podaci naveli članove Odbora da zaključe da je tokom "Sablje" bilo kršenja ljudskih prava. Božović je rekao da je ta služba primila ukupno 37 prijava o zloupotrebama i torturi za vreme "Sablje" . Božović je naveo da je od toga 20 prijava odbačeno kao neosnovano, šest je ocenjeno osnovanim , dok se 11 slučajeva istražuje. Među 11 prijavljenih slučajeva koji se istražuju, Božović je pomenuo i slučaj tužioca Milana Sarajlića, koji je bio priveden pod sumnjom da je bio blizak "Zemunskom klanu". Božović kaže da će izveštaj o tim slučajevima biti dostavljen nakon završetka istrage: "Generalni inspektorat RJB treba da se zainteresuje za sve slučajeve gde može biti kršenja zakona, nečijeg prava, zloupotrebe bilo koje vrste. Naravno, po metodologiji rada, više smo okrenuti na konkretna pitanja građana i njihove probleme u vezi sa policijom. Od nas to za sada niko nije tražio." On kaže da su prilikom utvrđivanja tih slučajeva korišćeni podaci organizacije "Amnesti Internešnel". Iako dokazi o torturi za sada postoje u samo šest slučajeva, predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije Milorad Mirčić smatra da to i nije tako dobro: "Vidite kakvi su katastrofalni rezultati od vanrednog stanja, koje je trajalo bukvalno 40 dana. Možete zamisliti koliko bi to živih građana Srbije ostalo da je to trajalo, kako predlažu neki od njih, pet godina . Član Odbora za bezbednost iz DS-a Dragan Šutanovac smatra da su zaključci Odbora za bezbednost politički obojeni, odnosno da je reč o paušalnom utvrđivanju činjenica: "Mislim da ovaj odbor može da izglasa da je zemlja četvrtasta i da je nose slonovi na leđima. Mislim da građani daju najbolje zaključke i da to što je u akciji 'Sablja' rasvetljeno 29 ubistava, 29 ubistava u pokušaju i više hiljada različitih krivičnih dela pokazuje domete akcije 'Sablja'."  Osim toga, Odbor je na predlog predsednika Milorada Mirčića, zaključio da je odluka o vanrednom stanju na teritoriji Srbije doneta protivustavno na 160. sednici Vlade Srbije od 12. maja 2003. godine, navodeći da je BIA potvrdila autentičnost audio zapisa sa te sednice. Odbor je zatražio i informaciju o nadležnosti i ulozi Biroa za komunikacije Vlade Srbije u tom periodu. Članovi Pododbora Đorđe Mamula iz Demokratske stranke Srbije i poslanik radikala Petar Jojić su juče u Vladi Srbije izvršili uvid u zapisnike, koji imaju oznaku tajnosti. Mamula je agenciji Beta rekao da se više radi o beleškama od po nekoliko rečenica o svakoj tački, bez citata. Naveo je da su neke sednice Saveta snimljene i postoje audio snimci, ali o njima nema zapisnika, a sa nekih postoje zapisnici, a nema snimaka. Podsetimo, Odbor za bezbednost je 14. maja prošle godine formirao Pododbor, koji treba da utvrdi da li je bilo slučajeva torture i kršenja ljudskih prava tokom vanrednog stanja i akcije "Sablja". Mamula je rekao tada da građani koji žele da ostvare svoja prava i koji smatraju da su bili žrtve akcije "Sablja" mogu da se obrate sudu, a da će, ako se tokom postupka pokaže da ne raspolažu dokazima s kojih nije uklonjena oznaka poverljivosti, sud pribaviti te dokaze kako bi ostvarili svoja prava.

 

(Revija D, 18.05.2005.)

INTERVJU ZA PODGORIČKU „REVIJU D“

Generalni inspektor MUP Srbije Vladimir Božović nedavno je zaokružio prvu godinu upravljanja ovom relativno mladom službom srbijanske policije. U ekskluzivnom intervju-u “Reviji D”, jedan od najuspešnijih Nikšićana s početka 21. veka, otkriva da je nedavno izabran za Nacionalnog koordinatora za policiju i ljudska prava Srbije i Crne Gore. Tako će se, na neki način, Božović (koji je strah i trepet za prestupnike iz redova srbijanske policije) vratiti i u svoju rodnu Crnu Goru. Hoće li mu u uspostavljanju reda i zakona u crnogorskoj policiji od značaja biti i iskustvo rada sa oko 45.000 srbijanskih plavih uniformi, rano je prognozirati, ali je, kaže Božović, onim što je postigao do sad – zadovoljan.
- S obzirom da ste profesionalni uspeh postigli u Beogradu, kako su Vas Crnogorci prihvatili na mestu zajedničkog Nacionalnog koordinatora za policiju i ljudska prava?
- Crnogorski MUP imao je svog kandidata, ali na daleko nižoj poziciji - pa je zbog veličine MUP-a Srbije i moje aktuelne pozicije u njemu, prevagnula ovakva odluka. Ja iskreno verujem da će naša buduća saradnja biti uspešna. Imaću sastanke sa čelnicima crnogorskog MUP-a i očekujem da ćemo, uz pomoć međunarodne zajednice,zajednički rešiti, pre svih: probleme ljudskih prava. Nadam se da ćemo, takođe, uspeti da rešimo i sve postojeće teškoće vezane za problem policijskog pritvora (kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori), kao i problem nabavke neophodnih materijalnih sredstava i obezbeđivanja drugih uslova za dalji i uspešniji rad policije.
- Kako ocenjujete rezultate koje je SGI postigla u prethodnih 13 meseci?
- U odnosu na ono šta sam zatekao u Službi generalnog inspektora MUP-a Srbije, u odnosu na broj ljudi koje sam imao, u odnosu na zakon i pravilnik o radu Službe – okvirno sam zadovoljan postignutim rezultatima. Pre svega, zadovoljan sam stepenom (bitno povećanog) poverenja građana u instituciju generalnog inspektora i SGI. Ipak, da bi se precizno odgovorilo na ovo pitanje, mora se pogledati čitav period rada ove Službe – od njenog osnivanja, pa do mog dolaska na mesto generalnog inspektora. Strateški je važno da se, ne samo u policiji, već i u politici ove zemlje konačno prekine onaj negativni, anti-demokratski kontinuitet, koji imamo od 1945. godine, pa sve do skoro (recimo do pred kraj 2000. godine). Taj režimski, poluvekovni, antidemokratski kontinuitet je gotovo opipljiv, svi smo ga i sami lično iskusili, ali kao da je, opet, nedovoljno primećen u postojećim analizama stanja u našem društvu. Generalni inspektor i SGI su direktne tekovine takozvanog civilnog društva i to je, u pravom smislu reči: institucija koju ne poznaje nijedan nedemokratski, totalitarni režim. Ovakva kontrolna služba je zato neka vrsta testa za svako društvo, lakmus-papir za odnos države prema pitanjima ljudskih prava i sloboda. Zato ovakve institucije i nije bilo (niti je moglo biti) kako u vreme Broza, tako isto i u vreme Miloševića.
- Uspevate li da od policije, kao organa represije, napravite policiju kao servis građana?
- Mi smo, na određen način, kolektivni advokat građana pred policijom, štiteći njihova osnovna ljudska prava, ali smo, isto tako - i zaštitinici pripadnika MUP-a pred građanima i medijima, pred svakim i svačijim neopravdanim i klevetničkim napadima, pred samovoljom starešina, pred političkom zloupotrebom. Naš posao je, dakle, da vodimo računa o građanima, ali i o pripadnicima MUP-a i njihovim problemima. To potvrđuje i činjenica da sam za ovih 13 meseci primio više od 520 građana i policajaca, a uveden je i direktan operativni rad kroz formiranje Odseka za operativno-preventivne poslove. Ne može se očekivati da inspektori i ova naša služba do informacija o zloupotrebama u policiji dolaze isključivo preko pisama ili kroz žalbe građana. Pa, ne može običan građanin, koji često nema nikakve informacije i sredstva da tek tako zna ko se to u policiji bavi kriminalom.
- Sproveli ste i izmene u metodologiji rada ove službe?
- Moj prethodnik i tadašnja služba su uglavnom vršili onu posrednu proveru – oni su slali na proveru žalbe građana istim onim policijskim stanicama na koje su se te pritužbe odnosile. Ovakav paradoksalni princip ("kadija te tuži, kadija ti sudi") nije ni mogao dati valjane rezultate. To sam po dolasku na funkciju odmah promenio, i pored ove posredne uveo i neposrednu proveru navoda pritužbi građana. Ljudi iz SGI sada istražuju, lično, po celoj Srbiji i na licu mesta proveravaraju navode iz podnetih žalbi. Tek posle ovakve provere, oni objektivno i nepristrasno dolaze do činjenica koje se zatim pretvaraju u krivične ili prekršajne prijave, ili zahteve za sprovođenje disciplinskog postupka. Rad je, takođe, bitno unapređen i stvaranjem odgovarajuće operativne analitike.
- Kakva je saradnja sa drugim institucijama?
- Uspostavljena je tešnja saradnja sa javnim tužilaštvima, a iz nje je, posledično, proizašao i veliki broj kvalitetnih krivičnih prijava, sa realnim izgledima za konačno uspešno okončavanje postupaka. Za razliku od mog prethodnika, pod čijim je rukovodstvom (a tokom deset meseci rada) SGI podnela samo šest krivičnih prijava, mi smo podneli 82 krivične prijave, kao i dopune prethodno podnetih prijava protiv 117 lica – od čega 108 protiv radnika MUP-a i 9 protiv ljudi koji nisu zaposleni u policiji (zbog 158 izvršenih krivičnih dela).
- Kakav je profil policajaca koji su se ogrešili o zakon?
- To su retko obični policajci, većina njih je iz redova starešinskog sastava. Prijave su podnete i protiv načelnika uprava MUP-a Srbije, protiv bivših i sadašnjih načelnika sekretarijata i odeljenja unutrašnjih poslova širom Srbije, protiv komandira policije... Čak 80 prijava je podneto zbog zloupotrebe službenog položaja, a za njima odmah slede prijave zbog falsifikovanja službanih isprava, primanja mita. Zbog toga će u narednoj godini prioritet rada SGI biti vezan za odlučan obračun sa korupcijom u redovima policije. Biće kažnjen svako ko zloupotrebljava službeni položaj, ko bude prekoračio granice službenih ovlašćenja, svako ko se nečovečno ponaša i sprovodi torturu.
- Koliko uspešno rešeni slučajevi utiču na suzbijanje nesavesnog rada policije? Da li policajci uče na greškama svojih kolega?
- Već sama svest o postojanju službe koja može da istražuje počinjene zloupotrebe - preventivno deluje na svest policajaca koji sada znaju da neće proći nekažnjeno. Ova svest se dalje učvršćuje i pojačava konkretnim uspesima SGI u obračunu sa kriminalom, I time se zaista vrši određena preventivna auto-regulacija u okvirima policije. Ali, to sve ima i mnogo šire implikacije. Ovde se radi o uspostavljanju onog odavno prekinutog kontinuiteta demokratske i evropske Srbije i Crne Gore, koja (ulaskom u sferu civilnog društva) mora da ima savršenu kontrolu nad svim mehanizmima prunude, a posebno nad policijom. Taj policijski “aparat sile” mora biti, sa jedne strane: strogo kontrolisan, ali isto tako - i pojačan i potpomognut u svojoj svakodnevnoj teškoj borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma. U ovoj dvostrukoj regulaciji rada policije, naša služba treba da nađe svoje pravo mesto. Generalni inspektorat RJB radi na poboljšanju rada i efikasnosti policije, ali i na uspostavljanju njenog zakonitog i profesionalnog postupanja, kao i na što skorijem otvaranju policije pred javnošću, građanima i medijima. A preduslov za sve to je, ipak, u onom neophodnom (dakle zasluženom) povećanju poverenja građana u rad policije.
- Veliki broj pritužbi građana odnosi se i na period policijske akcije "Sablja".
- U vreme "Sablje" bilo je ozbiljnih pritužbi, pre svega od međunarodnih organizacija, poput "Amnesti internešnela", Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, domaćih i stranih nevladinih organizacija. Deo provere (o tome šta se tada zaista dešavalo) je u toku, a ovim se bavi i načelnik Resora javne bezbednosti, general Miroslav Milošević. Sve slučajeve koji su u nadležnosti SGI istražićemo, sigurno, do kraja.
- Oko medijski najpropraćenijeg predmeta koji je rešila SGI, slučaja torture nad takozvanom "Makinom grupom", digla se velika prašina. Zbog čega?
- Mi smo sve vreme radili isključivo na zahtev državnog tužioca, koji je tražio da se ispitaju sve okolnosti oko počinjenih zloupotreba policije. Zatim smo dostavili svoj izveštaj. Tužilac je onda odlučio da zastanemo sa daljim aktivnostima i predao predmet UBPOK-u. Oni su započeti posao dovršili i to je sada u nadležnosti pravosudnih organa. Ovo je, ukratko, opis procesa našeg rada po ovom pitanju. Mi smo tu da, svaki put, objektivno prikupimo sve relevantne podatke i (po preporukama Saveta Evrope iz Strazbura) moramo pri tom biti vrlo prilježni i profesionalni u svom radu. Nikakav slučaj torture, mučenja i nečovečnog postupanja policije neće biti tolerisan. U suprotnom se država može naći u ozbiljnim problemima pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Jer, ako država ovde ne bude pronašla i sankcionisala krivce (i obeštetila sve žrtve), onda će to imati sigurno dalekosežne posledice. Ovde je posebno važna jedna stvar. Naime, niko ne bi smeo da meša borbu za zakonit postupak sa borbom protiv organizovanog kriminala, zločina, terorizma. Te dve stvari nisu ni u kakvoj koliziji, one ne isključuju jedna drugu; naprotiv, jedna drugu pospešuju! Tako da, ako imate zakonito postupanje, na sudu ćete onda, automatski, imati i neoborive dokaze kojima će policija potkrepiti krivičnu prijavu, a tužilac optužnicu. Tako se više neće dešavati da se na kraju, kao posledica lošeg rada policije u istrazi, donose nepravedne oslobađajuće presude, usled nedostatka dokaza i grešaka u zakonom određenoj proceduri. Dakle, mi smo tu isključivo u službi otkrivanja i suzbijanja organizovanog kriminala, u službi otkrivanja ubica i prestupnika, a ne da bilo koga aboliramo i štitimo. Ali, sve mora biti rađeno profesionalno i uz maksimum poštovanja ljudskih i građanskih prava optuženih lica – pa ma ko ona bila.
- Čini se da je tortura izraženija u predmetima organizovanog kriminala, da li je to potvrđeno i kroz pritužbe građana?
- Bilo je ovakvih pritužbi, ali o tome ne bih mogao da govorim, jer su pokrenute istrage još u toku. Kada dođemo do konačnih rezultata, i kada budu podnete krivične prijave protiv vinovnika, javnost će biti u potpunosti obaveštena. U interesu svih nas je da se to sazna, jer je naš cilj i dosledno ukidanje svih neformalnih centara moći, onih koji su izvan kontrole zakona. Kao istinska tekovina modernog civilnog društva i kao kontrolni mehanizam unutar policije, ova naša institucija mora da poraste, da umesto sadašnjih pedesetak ljudi imamo prvo sto, pa onda i svih potrebnih 200 ljudi. Tek tada ćemo moći potpunije razviti svoje predviđene aktivnosti i mnogo brže utvrditi istinitost svake pritužbe.
- Kakve su posledice nesankcionisanja torture i kršenja ljudskih prava?
- Borimo se za striktnu primenu zakonitosti postupaka policije i protiv smo toga da bilo ko u svoje ruke i po svom ličnom nahođenju, preuzima ingerencije svemoći, van dometa zakona. Ne smemo pristati na ma čiju samovoljnu revolucionarnu ulogu i poziciju koja bi ga učinila većim ili značajnijim od drugih građana. Svi moramo biti jednaki pred zakonom, ako ne želimo da se opet nađemo u nečijem diktaturskom režimu, samo spolja prigodno ukrašenom novo-demokratskim parolama i sloganima. Pećinskim metodama i ideološkom hajdučijom nećemo nikuda stići. Pa ne možemo valjda u Evropu sa okrvavljenim policijskim bejzbol-palicama, sa kesama za gušenje ljudi, pucanjem pored nečije glave tokom ovakve “istrage”, ili sa pretnjom da će nečijoj maloj kćerci biti odsečen prstić. I sve to “u ime zakona”, pod pokroviteljstvom ljudi iz policije i državnih službenika! To nije i nikada neće biti ono što bi moglo da nas preporuči Evropi, kao ni ono što već, srećom, stoji iza nas, ono što nam se dešavalo neposredno nakon komunističke revolucije, u vreme ideološkog terora, prekih sudova i ozvaničene osvete; u vreme kada se bez objektivnog sudskog postupka presuđivalo ljudima. Kada bi ponovo pristali na ovakvo stanje, onda nam ne bi trebali - ni tužilac, ni sudija, ni advokat. Postojali bi opet samo streljački vodovi, koji bi sve rešavali “po kratkom postupku”, po nekoj novoj, nazovi-revolucionarnoj pravdi samozvanih hiperdemokrata. Vratili bismo se na sam početak civilizacije, na princip taliona – “oko za oko, zub za zub”. To se, jednostavno, ne sme dopustiti, ma ko da je u pitanju. Osumnjičenog za ubistvo – policija ne sme da ubije. Osumnjičenom za silovanje – policija ne sme da upadne u kuću i da mu siluje kćerku… Ništa ne sme da se radi mimo zakona, po ličnoj (samo)volji samozvanih moćnika.
- Vrše li se na SGI i Vas lično pritisci? Dobijate li pretnje?
- Pa u izvesnom smislu, bilo je indirektnih pritisaka i nerazumevanja i u samom MUP-u, ali, takođe, i otpora ljudi iz našeg sveukupnog nedemokratskog kontinuiteta (i iz Brozovog i iz Miloševićevog vremena). Ti ljudi vide u meni i ovoj službi svog organskog neprijatelja i zbog toga smo, međusobno, u jednom sasvim logičnom i očekivanom sukobu. Svako ko razmišlja napredno, evropski, pozitivno, ko god želi da uvede ovu napaćenu zemlju u evropsku porodicu naroda - u ovoj službi ne može da vidi neprijatelja, već, naprotiv: zaštitnika i branitelja. U proteklih 13 meseci, od dobrog ,rekao bih najveceg delu pripadnika MUP-a uspeli smo tako da stvorimo svoje iskrene saradnike i, rekao bih: prirodne saveznike. O tome dovoljno govori i podatak da sam u ime službe, pored građana, primio i veliki broj policajaca. Da nam ne veruju, ne bi dolazili. Nadam se da će u narednom periodu, kroz uvođenje Generalnog inspektorata RJB u novi Zakon o policiji (koji bi trebalo da bude urađen po evropskim standardima i po preporukama OEBS-a i Saveta Evrope), naša Služba biti još prepoznatljivija kao saveznik svih progresivnih snaga. Na tom polju nam je, posebno, potrebna i adekvatna saradnja sa medijima - koji su najbolja brana samovolji bahatih silnika, grudobran građana pred centrima nezakonite moći, pred onom nepodnošljivom situacijom gde toliki kriminalci, bez ikakvih sankcija, rade direktno protiv bespomoćne države i njenih još bespomoćnijih građana. Verujem u dan kada niko više u policiji neće moći da se bavi kriminalom i da ostane nekažnjen.
- Ali na poznatim suđenjima kao glavnooptuženi sede upravo policajci?
- Da, upravo je to ona društvena devijacija o kojoj Vam govorim, nasleđeno patološko stanje koje moramo što pre izlečiti.
- Kakva je, inače, saradnja između srbijanske i crnogorske policije?
- Na osnovu kontakata koje imam, čini mi se da je ta saradnja relativno dobra i da se svakim danom, i pored svih teškoća, ipak unapređuje. I lično ću, kao Nacionalni koordinator za policiju i ljudska prava SCG, insistirati da ova saradnja bude još bolja, čvršća i profesionalnija, jer je to na dobrobit i u interesu, kako građana Srbije, tako i građana Crne Gore. To će biti, naravno, na korist i crnogorske i srbijanske policije i, pre svega, naše zajedničke evropske budućnosti. Konkretna saradnja i ranije je bila, operativno, na zavidnom nivou; a sada, kada se intenzivno radi na neophodnom prekidu kontinuiteta dugogodišnje nedemokratske politike, ona će, sigurno, biti još bolja. Prosto ne vidim ni jedan razlog kao prepreku toj budućoj saradnji - niti zakonski, niti institucionalni, pa čak ni politički. Sve pozitivne, boljoj budućnosti okrenute snage u našem društvu to treba da raduje, a jedino može da unespokoji i uznemiri kriminalce, i tamo i ovde. Kriminal ne poznaje nikakve granice, organizovani kriminal naročito, a on je u čitavoj našoj regiji uzeo maha. Zbog toga bi trebali da iniciramo naš pravovremeni i pravovaljani protiv-odgovor, da I policijska saradnja prestane da poznaje limite i teritorijalne granice, da bi onda bili još mnogo čvršći i uspešniji u svojim akcijama. Ovde ne bi smeli da potpadnemo pod uticaj nikakvih političkih razmimoiloženja i razlika, nikakve zlurade radosti pred ma čijim neuspehom u borbi sa kriminalom – jer bi nas to podjednako pogodilo i unazadilo. Da ne bi, iznad svih postavljenih pravila i zakona, zavladali oni kojima najviše odgovara ovakva večna nestabilnost na našim prostorima.
- Postoji li saradnja srbijanskog i crnogorskog MUP-a na rasvetljavanju brutalnih ubistava u Beogradu i u Podgorici?
- U narednom periodu ta saradnja mora biti intenzivirana. Ona je, zakonski i operativno, već uspostavljena na nivou kriminalističkih policija Srbije i Crne Gore. A da bi bila još mnogo bolja i kvalitetnija, moramo dosta raditi na poboljšanju materijalnih i tehničkih uslova i neophodne međusobne razmene iskustava. Nažalost, u vreme Miloševićeve vlasti zapostavljena je uloga kriminalističke policije, a primat je dobila uniformisana policija, najčešće u službi ličnog obračuna režima sa opozicijom. U to vreme je i tajna policija, Služba državne bezbednosti, grubo zloupotrebljena u ovakvom nezakonitom obračunu sa političkim protivnicima i neistomišljenicima. Kriminalistička policija je u tom vremenu znatno stagnirala u razvoju, i to se i te kako osetilo i na nivou međusobne saradnje. Tek pojedinačnim jačanjem obe policije, i u Srbiji i u Crnoj Gori, može doći do efikasnijih rezultata na rasvetljavanju najtežih dela. A to su, svakako, sva ona nerešena ubistva koja već dugo i podjednako opterećuju javnost Srbije i Crne Gore. Očekujem da će ta intenzivnija saradnja koja je tek pred nama davati neuporedivo bolje rezultate nego što je to do sada bio slučaj.
- Imate li bilo kakvih saznanja u vezi sa rasvetljavanjem ubistava Pavla Bulatovića i Duška Jovanovića, i povodom saradnje crnogorskog i srbijanskog MUP po tom pitanju?
- Ta ubistva su u direktnoj nadležnosti kriminalističkih policija i ja ne znam nikakve detalje povodom toga dokle se zaista došlo u dosadašnjim istragama. Ono što me pogađa, ne samo kao generalnog inspektora i nadležnog Nacionalnog koordinatora za policiju i ljudska prava, već, pre svega, kao građanina naše zemlje je onaj strašni osećaj pred činjenicom da počinioci najtežih krivičnih dela i dalje slobodno, nekažnjeni, šetaju pred našim očima, kao da se ništa nije dogodilo. Ovo osećanje strahovito poražava svakog čoveka koji aktivno učestvuje u borbi sa kriminalom i kriminalcima.
- Da li je SGI dobila pritužbe na postupanje policije tokom istraga ovih slučajeva?
- Ne, do sada nije bilo nikakvih pritužbi, ali sam ja ipak zatražio izveštaje o tim slučajevima, da bismo videli šta se i kako radi, ali i da bismo precizno procenili da li postoje razlozi i da se naša služba ovde umeša, naravno u okviru svojih nadležnosti. Neke izveštaje smo već dobili, a uskoro očekujem i ostatak, posle čega ćemo videti da li neko svesno i namerno vrši opstrukciju tih istraga i da li tu postoje aktivnosti koje su suprotne naporima da se ta ubistva konačno jednom rasvetle. Kada dobijemo sve podatke, napravićemo objektivnu analizu i proceniti u kojoj meri ćemo preduzeti dalje korake.
- Da li je zahtev crnogrskih vlasti za otvaranje kancelarije Interpola opravdan ili je ovde reč isključivo o politici?
- Ovde je, ipak, najvažniji stav samog Interpola po tom pitanju, a on je tu nedvosmislen - jedna stolica u Ujedinjenim nacijama nosi sa sobom i jedno mesto u organizaciji međunarodne policije. Tu nema ničeg spornog i tu se završava svaka ozbiljnija profesionalna rasprava na ovu temu. Međutim, ovo je, očigledno, i političko pitanje. Zato ja tu ne bih davao nikakve (mojoj funkciji neprikladne) političke komentare, ali ću ipak reći da lično smatram da tu vrstu saradnje svakako treba unaprediti. Naime, kancelarija Interpola SCG mora biti uistinu zajednička. Njena struktura mora odgovarati paritetu obe strane unutar državne zajednice SCG. Iskreno verujem da će se u narednom periodu naći nekakvo konkretno rešenje i za ovo sporno pitanje u odnosima srbijanskog i crnogorskog MUP-a, i da će ono biti rešeno na dobrobit uspešne saradnje međunarodnog Interpola sa svim njenim članicama – u zajedničkom pravcu još efikasnijeg obračuna sa međunarodnim kriminalom i globalnim terorizmom.

Dragana Manojlović

Antrfile
Petostruko uvećani rezultati
Generalni inspektorat RJB, za vreme Božovićevog prethodnika, primila je oko 800 predstavki, pritužbi i žalbi građana na rad policije. Polovina je rešena, a podneto je samo šest krivičnih prijava.
- To su skromni početni rezultati i oni su, u tom svetlu, ipak vredni pažnje. Imenovanjem mene za generalnog inspektora nastavljen je ovaj reformski pravac u MUP-u. Rezultati koji su u međuvremenu postignuti najbolje govore o povećanju poverenja građana, ali i policajaca, u rad Generalnog inspektorata RJB. Od aprila 2004. godine, SGI je primila 4.084 predstavke na rad policije. Obrađeno je 2.536, od čega je 449 predstavki osnovano, a 282 su prosleđene na dalju nadležnost drugim organima.

Antrfile
Na putu reformi
- Na kakvom je putu SGI?
- Sama činjenica da se SGI i institucija generalnog inspektora pominju na dva mesta u pozitivnoj Studiji o izvodljivosti najrečitije govori o dostignutom stepenu značaja i ozbiljnosti, o uvažavanju i dobroj saradnji sa Misijom OEBS-a u SCG, svim relevantnim međunarodnim institucijama i, naravno, sa svim stranim ambasadama u zemlji. To nas realno uverava da smo na dobrom putu u okviru reformi MUP-a i da počinjemo da ulazimo u sferu dalje stabilizacije ove osetljive i važne problematike. Povećanje stepena efikasnosti policije (pre svega kriminalističke) biće na ukupnu dobrobit građana, onih čija je svakodnevica pritisnuta neodgovorom na uznemirujuće pitanje koje pred svima nama lebdi u vazduhu: pitanje nerešenih ubistava i najtežih krivičnih dela.

Antrfile

Žrtve su za poštovanje, ne smemo ih zaboraviti
- Posvećuje li se dovoljno pažnje povratku Srbije i Crne Gore evropskom putu?
- Kontinuitet koji je davno izgubljen, koji je prekinut još davne 1945. godine, sada se nastavlja. Reč je o nastavku našeg evropskog kontinuiteta i izlaska iz geta u koji nas je, nažalost, uvela takozvana “narodna revolucija”. A ona je, lukavo i vešto, iskoristila svoj antifašizam kao propagandni metod borbe sa svojim političkim protivnicima, od kojih su mnogi isto tako učestvovali u borbi sa fašizmom. Za njih su oslobođenje zemlje i pobeda nad fašizmom bili neka vrsta “trojanskog konja”, uz pomoć koga je uzeta (sve)vlast u našoj zemlji. U godini u kojoj, svetla obraza, i Srbija i Crna Gora slave 60 godina pobede nad fašizmom, moramo se, sa tugom, setiti i mnogobrojnih žrtava građanskog rata i revolucije, a posebno onih nezabeleženih i neopojanih stradanja u vremenu neposredno posle 1945. godine. Zaboravlja se da je tada samo u Beogradu, u krvavom talasu ideološke osvete, ubijeno oko 20.000 ljudi, a da su u Crnoj Gori takozvana “pasja groblja” odnela veliki deo intelektualne elite Crne Gore. Zaboravlja se da je u to strašno i smutno vreme Mitropolit Joanikije (Lipovac), brutalno ubijen, sa kompletnim sveštenstvom. Na te činjenice i na ovaj višedecenijski diskontinuitet demokratije, ljudskih prava i političkih sloboda moramo skrenuti pažnju javnosti. Stvari smo počeli da konačno vraćamo onom izgubljenom evropskom i demokratskom kontinuitetu tek u događajima sa kraja 2000. godine, da je to istina najbolje svedoči podatak da je kćerci generala Dragoljuba Mihajlovića, zapovednika Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini konačno uručen odavno dobijeni ratni orden koji je njen otac dobio od strane jedne tako moćne savezničke sile (kao što je to američka vojska i država) - i to upravo na ovogodišnji, majski Dan pobede nad fašizmom. Sa ovolike istorijske distance sada vidimo da su sve žrtve borbe protiv fašizma za poštovanje, ali moramo da iz ovog istorijskog pogleda izvučemo i sve potrebne pouke, da se što pre i što potpunije vratimo se na taj tragično prekinuti evropski i demokratski put. A blagotvornu formulu tog povratka našim prirodnim civilizacijskim korenima - u potpunosti sadrži pozitivna ideja “civilnog društva”.

Antrfile
Uskraćivanje prava glasa na referendumu bilo bi pogubno
- Ovih dana govori se da će Crnogorcima koji žive van Crne Gore biti zabranjeno izjašnjavanje na referendumu o samostalnosti Crne Gore. Hoćete li Vi glasati?
- Ako referenduma bude, svakako ću glasati o državno-pravnom statusu Crne Gore, jer je to moje neotuđivo pravo, pravo čoveka koji ima crnogorsko državljanstvo, čija porodica oduvek živi u Crnoj Gori i koji tamo poseduje imovinu. To je moje ljudsko, a ne samo glasačko pravo. To je, takođe, i pravo na izjašnjavanje o sudbini države za koju su moji preci,i životima, dali svoj realni doprinos. Bilo bi, u najmanju ruku, potpuno pogrešno, pogubno po ljudsku I istorijsku pravdu i po svaku logiku - da se ovo iskonsko pravo uskrati nama, državljanima Crne Gore, kao kazna što trenutno živimo van njene teritorije, a unutar naše zajedničke drzave I zemlje.
- Reč je o 260.000 ljudi kojima vlast Crne Gore osporava to pravo?
- Da, to je svakako značajan broj. Nadam se da će, u skladu sa evropskim preporukama i standardima, to pravo ipak biti uvaženo, i da će se, u demokratskoj i mirnoj atmosferi, glasački izjasniti svi oni koji to žele i na to imaju svoje ljudsko i svako drugo pravo. Šta god da onda odluče građani Crne Gore, ja ću pozdraviti tu odluku i reći: "Sretno Vam bilo, braćo Crnogorci!" Kakva god ova odluka bila, ja ću je ispoštovati i kao čovek od zakona ću sve učiniti da ničim ne doprinesem da se naruši demokratski iskazana narodna volja. U narednom periodu, i Srbija i Crna Gora trebalo bi da se više okrenu što bržem privrednom, ekonomskom i ukupnom reformskom razvoju društva, i da tim velikim temama naše realnosti konačno zamene one ideološke, koje u Evropi polako blede i kojih se setimo samo o velikim jubilejima. Život običnog čoveka, građanina, trebao bi da postane apsolutni prioritet kako vlasti Srbije, tako i Crne Gore.

Antrfile
Istražiću i tračeve
- Javno Vas napadaju samo mediji, ali i onim estradnim "minama", dovođenjem u vezu sa estradnim zvezdama, sa Cecom Ražnatović, Jelenom Karleušom, Danijelom Vranić?
Da, očigledno mnogi žele da na ovaj način podignu tiraž svojih novina, ali i da na ponekad šaljiv, ponekad zloban način predstave mene i službu koju vršim. U narednom periodu, pozabaviću se time više analitički, pokušaću da istražim da li je to sve samo plod novinarske mašte i spontanog medijskog interesa, ili iza toga ipak, možda, stoje neki drugi interesi, razlozi i ciljevi. Svašta je tu moguće. I ako budem saznao da iza toga stoji neka nevidljiva pozadina, nečija naruxbina i konkretna namera zloupotrebe - onda će se sve potanko ispitati i doći do preciznih, pouzdanih saznanja. Možda će se pokazati, ko zna, da su pojedini novinari i urednici tu samo nečije produženo oruđe, a zna se kako se sa ovakvim oruđem postupa i kako se ono neutrališe. A možda je sve samo deo medijske potrebe da se piše o nečemu zanimljivom, pa bilo to istinito ili ne. U tom slučaju, ostaje mi samo da pokušam da što više utonem u srećnu anonimnost i sklonim se što više mogu od ovakvih medija i novinara. Gubitak privatnosti, olake optužbe, preuveličavanje, animozitet nepoznatih ljudi prema vama, nesporazumi svih vrsta, nemir u porodici… - sve je to, nažalost, cena života u društvu u tranziciji, cena uspeha u poslu kojim se bavite.

 

UPR:BOŽOVIĆ-TANJUG-INTERVJU

Božović: godinu dana na "vrućoj stolici", ali je vredelo

BEOGRAD, 8. aprila (Tanjug)
U toku je demokratizacija srpske policije, koja nikad više neće biti servis režima već gradjana, izjavio je Tanjugu generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović, koji je pre godinu dana preuzeo tu dužnost. "Bez obzira ko šta kaže i ko š t a misli , m i prisustvujemo činu stvaranja i demokratizacije nove srpske policije koja će biti servis gradjana, koja će biti moderna i uspešna, i koja će se vratiti na svoje mesto , i kao deo tima u porodicu evropskih policija. i biti mnogo efikasnija, jer će joj i gradjani u tome pomoći". "Policija više nije 'batina režima , njegov poslušni servis, ' već je postavljena, konačno, u službu gradjana , naglasio je Božović u intervjuu nacionalnoj novinskoj agenciji. "Ne osećam se kao policajac, već više kao pravnik, advokat gradjana Srbije pred policijom i advokat policije za sve neargumentovane i neistinite napade u javnosti, a Generalni inspektorat RJB kao borac protiv svake političke zloupotrebe i samovolje policijskih starešina". Podsećajući da je Generalni inspektorat RJB formalno osnovana krajem 2001. godine, Božović je rekao da je ona suštinski počela da radi tek u junu 2003, kad je vlada Zorana Živkovića izabrala prvog generalnog inspektora u istoriji MUP-a Srbislava Randjelovića, što je potez prethodne Vlade vredan pažnje.
On je rekao da sedi na "vrućoj stolici" otkad je pre 12 meseci stupio na dužnost, ali da je zadovoljan jer je za to vreme "uradjeno dosta značajnih stvari". Istovremeno pohvaljuje prethodnu Vlade što je imala svest da formira ovu Službu. "Od polovine juna 2003. do 7. aprila prošle godine, mislim da većina gradjana Srbije nije ni znala da postoji ta služba i iz desetina pisama koja su dostavljena Službi vidi se da gradjani uglavnom misle da je Služba osnovana tek kada je u nju došla nova postava", naveo je on. Božović je rekao da je zatekao nesredjeno stanje i da mu bivši inspektor nije predao deo predmeta pa je njegov prvi potez bio vezan za promenu metoda rada i delovanja službe. "Služba je u prethodnom periodu uglavnom radila posredne provere predstavki i žalbi gradjana, što sam odmah prekinuo i umesto posredne provere uveo neposrednu proveru navoda, koja je dala rezultate". Takodje, uspostavljena je analitičko-informatička baza, kao logistička podrška u radu inspektora, rekao je on. "Ranije su provere za postupanje policajca na koga se gradjani žale tražene od drugih, a sada iz interne baze dobijamo sve podatke o njemu ili njoj, njihovom napredovanju, ranijem ponašanju što pomaže pri stvaranju objektivne slike o odredjenom policajcu", podvukao je Božović. On je kao važnu "kariku" u radu istakao i otvorenost prema javnosti, a kao veliki uspeh činjenicu da u Srbiji gradjani znaju za postojanje Generalnog inspektorata RJB , znajući da joj se može obratiti za pomoć kad ima problem s policijom.
Službi se , isto tako, mogu obratiti i sami pripadnici policije , u slučaju problem a sa starešinama, gradjanima, neargumentovanim napadima, političkim pritiscima ili kada znaju za neku zloupotrebu, dodao je Božović.
On je , takođe, ukazao da su gradjanima deljene posebne brošure u kojima je konkretno navedeno da žalbu na rad policije mogu da ulože, u slučaju da su radnici MUP-a bili prema njima nepristojni, ako su upotrebili prekomernu silu, nezakonito ih hapsili ili na bilo koji drugi način prekršili njihova prava.
Božović je istakao i izvanredan uspeh prakse neposrednog prijema gradjana kod generalnog inspektora, tzv. Dan otvorenih vrata, i naveo da je dosad primljeno oko 500 gradjana i radnika MUP-a.
Službi se , kad za to imaju razloga, žale i pripadnici nacionalnih manjina, ali dosad , recimo, nije podneta ni jedna prijava našoj Službi za diskriminaciju po nacionalnoj osnovi, rekao je Božović.
" Interesantno, od 3.500 žalbi i pritužbi, koliko je za godinu dana stiglo u našu Službu, nema ni jedne jedine u kojoj se gradjani žale na nacionalnu diskriminaciju".
On je istakao da je unutar Službe osnovan i odsek za operativno-preventivne poslove u kojem inspektori operativnim putem stiču saznanja o nezakonitim postupcima policajaca, jer kompletne podatke o kriminalu u policiji nije moguće pribaviti samo na osnovu žalbi gradjana.
"U odnosu na period mog prethodnika, koji je podneo šest krivičnih prijava, za isti period mi smo podneli 79 krivičnih prijava ( i tri dopune prethodno podnetih prijava ) protiv 114 ljudi (105 radnika MUP-a i devet lica koja ne rade u MUP-u ) za 155 izvršenih krivičnih dela".
Božović je rekao da su prijave najčešće podnošene zbog zloupotreba službenog položaja i falsifikata isprava, a novina je da ih ima i protiv visokih policijskih funkcionera.
“Kad je reč o teritorijalnoj pokrivenosti, kancelarije Generalnog inspektorata RJB zasad postoje u Nišu, Novom Pazaru, Kraljevu, Beogradu, Vranju i Sremskoj Mitrovici”, rekao je on.
Prema Božovićevim rečima, predloženo je neophodno formiranje četiri veća regionalna centra (u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu), sa tri podcentra (u Subotici, Novom Pazaru i u nekom mestu na jugu centralne Srbije). Time bi se znatno povećala efikasnost rada službe.
On je ukazao da je Generalni inspektorat RJB još nedovoljno kadrovski popunjena i opremljena i da je u ovom trenutku predvidjeno da bude zaposleno 59 ljudi.
"Kad sam preuzeo funkciju zatekao sam 30 ljudi, a sada radi njih 50, što je i dalje nedovoljno za kontrolu 45.000 policajaca u MUP-u Republike Srbije", rekao je Božović i dodao da je ministru predložena nova sistematizacija koja predvidja fazno povećanje, prvo na 100, a zatim na 200 radnika Službe.
Ne zbog same Službe, već isključivo zbog gradjana Srbije neophodna su dodatna sredstva, jer gradjani "kad čuju policijsku sirenu ili vide policijski džip više ne smeju da osećaju strah već sigurnost, jer je policija tu zbog njihove bezbednosti", naglasio je Božović.
Kao najvažnije pitanje za reformu državne uprave, samim tim i policije, Božović je naveo neophodnost stvaranja svesti o potrebi postojanja jakih demokratskih institucija, potrebnih u svakom demokratskom gradjanskom društvu.
"Služba na delu realizuje ideju kontrole rada policije i to na jednom vrlo teškom terenu gde postoji izuzetno negativno nasledje u našoj javnosti, posle svega što se dešavalo u poslednjih 15, pa i 60 godina", rekao je generalni inspektor.
Božović je rekao da je rad Službe definisan pravilnikom, kao podzakonskim aktom, ali da ipak mora da bude uredjen zakonom, po evropskim standardima i standardima OEBS, (koji i sada pruža sveobuhvatnu pomoć u reformi), ali ne nekim pukim prepisivanjem zakona drugih država već kreativnim unošenjem duha medjunarodnih standarda i principa.
(Kraj) fr/žv/ga

UPR-TANJUG-MUP-INSPEKTOR-ŠUTOVIĆ

Božović: Služba intenzivno ispituje slučaj Šutović

BEOGRAD , 8. aprila (Tanjug) –
Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović potvrdio je da Generalni inspektorat RJB intenzivno ispituje okolnosti smrti Petra Šutovića (24), koji je 27. januara prošle godine pronadjen mrtav u porodičnom stanu u Beogradu.
Božović je izjavio Tanjugu da je operativna istraga u toku i da će, čim pribavi konkretne rezultate, Služba o tome obavestiti nadležne, zainteresovane i javnost.
Službi generalnog inspektora se, uz posredovanje ambasade Velike Britanije u Beogradu, obratila londonski advokat Snežana Šutović, majka pokojnog Petra, koja je iznela veći broj pritužbi na rad policajaca prilikom uvidjaja i utvrdjivanja uzroka smrti njenog sina.
Prema Božovićevim rečima, Služba je u stalnom kontaktu s britanskom ambasadom i s Petrovom majkom koja je kao i njen sin britanski državljanin.
Policija je navela da je Šutović, koji je pokušao da uspostavi lanac kafića u Beogradu, umro od prevelike doze droge u svom porodičnom stanu na Dorćolu.
Britanska štampa je početkom ove godine pisala da je, kad je Šutovićevo telo dopremljeno u Veliku Britaniju, istražni sudija dr Vilijam Dolman (William) zaključio da je Petar umro od trovanja morfijumom.
Štampa je prenela i da je majka, zabrinuta zbog telefonskih razgovora sa sinom sedmicama pre njegove smrti, rekla da veruje da je on ubijen i "da zvaničnici srpske državne bezbednosti pokušavaju da zataškaju njegovo ubistvo".
Britanska štampa je prenela i da je Petrova majka fotografije sinovljevog tela i mesta dogadjaja prosledila na adrese više sudsko-medicinskih eksperata i da svi oni veruju da je Petar ubijen, jer se vidi da je pretrpeo povrede lica, da su odeća i krevet bili okrvavljeni a vidljiva je i krv na zidu njegovog stana.
I organizacija za zaštitu ljudskih prava "Amnesti internešnel" saopštila je da je Petar "možda ubijen i da su srpska policija i patolozi pokušali da sakriju to, tvrdeći da je njegova smrt uzrokovana prekomernom dozom droge".
(Kraj) fr/žv/ga

UPR-TANJUG-BOŽOVIĆ-BUHA-IZVEŠTAJ

Nema ničeg reformskog i evropskog u mučenju

BEOGRAD , 8. aprila (Tanjug)
Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izjavio je Tanjugu da izveštaj o okolnostima postupanja policije u istrazi o ubistvu policijskog generala Boška Buhe nikoga ne optužuje i nikome ne presudjuje, jer je to posao pravosuđa.
Izveštaj Generalnog inspektorata RJB samo konstatuje saznanja radnika te službe posle temeljnog, profesionalnog i zakonitog rada, na osnovu zahteva Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, naglasio je on.
"Nema ničeg reformskog i evropskog u mučenju nekog čoveka. Ne može i ne sme niko da podvlači znak jednakost izmedju postupanja radnika policije u policijskoj istrazi ubistva generala Buhe sa odgovornošću izvršilaca tog monstruoznog ubistva", rekao je Božović.
On je, međutim, dodao da izveštaj nipošto ne izuzima od odgovornosti bilo koga u predmetu pred Posebnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu za ubistvo policijskog generala, jer se time Služba nije ni bavila.
"Da li se osumnjičeni za ubistvo može ubiti, da li se ispitivanje i postupci policije mogu obavljati u šumi ili u policijskoj stanici, da li se u Evropu, koja proglašava jednakost svih pred zakonom, može ići srednjevekovnim sredstvima, klještima, kesama i bejzbol palicama?".
Napominjući da potpun izveštaj koji ima više od 430 strana nije obelodanjen, Božović je napomenuo da svi akteri nisu saslušani, jer javni tužilac kao rukovodilac pretkrivičnog postupka nije to naložio, a da je aktivnost Službe u ovom slučaju okončana predajom izveštaja Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu 28. februara.
(Kraj) fr/žv/ga

 

(Srpski nacional, 02.04.2005.)

MALA ALI EFIKASNA JEDINICA SRPSKE POLICIJE

BEOGRAD - Generalni inspektorat RJB MUP Srbije formirana je marta 2001. godine, a formalna pravna Generalni inspektorat RJB tek juna 2003. godine, kadje praktično krenula s radom postavljanjem prvog inspektora u istoriji unutrašnjih poslova Pravi napredak ova služba ostvaruje tek dolaskom Vladimira Božovića na mesto generalnog inspektora i pomoćnika ministra unutrašnjih poslo va 1 . aprila prošle godine. Božović je 7. aprila 2004. i preuzeo tu dužnost od bivšeg generalnog inspektora Srbislava Ranđelovića.
Sagovornik Srpskog Nacionala Ljiljana Kržanović, glavni informatičar u SGI MUP, koja je došla u ovu službu l . juna prošle godine na predlog Božovića iz druge organizacione jedinice, zatekla je ne baš sjajno stanje u SGI, što se tiče operativno analitičkog rada.
- Postojala je informatička oprema koja je dobijena iz donacije i stajala je u magacinu neinstalirana. U službi su postojali samo neki najosnovniji programi na računarima. Računari i tehnika koja je postojala - nisu bile instalirane i nisu bile povezane na sis temu evidencija koje su bile u MUP- u.
Mene je Božović rasporedio u ovu službu sa zadatkom da prvo snimim postojeće stanje, da dam svoje predloge i rokove kada bi moglo da se uspostavi taj informativni sistem, automatizovane evidencije i baze. Vrlo brzo napravila sam taj predlog i intenzivno se krenulo u rad i realizaciju. Definisanje i metodologija rada analitičko-informatičke podrške u službi i tada se praktično krenulo sa stalnom edukacijom radnika SGI i pripadnika MUP i to u svim segmen tima, kao i na obuci u osnovnim operativnim sistemima, na računarima, na intemetu i korišćenja postojećih informacija - kaže Kržanovićeva.
SGI ima dva metoda rada, posrednu i neposrednu proveru. Posredna provera znači da se provere pritužbe i predstavke građana obavljaju posredstvom drugih organizacionih jedinica MUP, koje treba da urade provere i posle toga da nam dostave rezultate i izveštaj . Neposredna provera u koju ulazi operativni rad i tu radnici SGI vrše proveru navoda iz primljenih predstavki i pritužbi građana. Tu radnici SGI idu na teren, ispituju, pokušavaju da nađu dokaze za ono što su izneli građani i pripadnici MUP.
- U ovom operativnom i neposrednom radu pripadnika naše službe dolazi do velikog značaja i rad analitičko informatičke podrške u smislu nalaženja informacija koje su dostupni i pomaganju inspektorima u njihovom daljem radu odnosno usmeravanje njihovih istraga. Dosta dugo smo se borili u okviru MUP i sa drugim službama da izboksujemo da imamo tu mogućnost da imamo sopstvenu evidenciju. Postoji u MUP veliki broj kompjutera koji se ne koristi a nama je potreban.
Potrebna nam je operativna analitika, jer kada dobijemo predstavku da možemo da proverimo tu osobu koja ju je podnela. Ako se radi o nekom kriminalcu, onda ćemo na čitav slučaj gledati drugačijim pogledom. Možda neki kriminalac želi samo da smesti nekom policajcu - zaključuje naš sagovornik iz SGI.
Preko instaliranih računara omogućeno je pretraživanje podataka pre bilo kog rada na predmetu.
- Mi radimo administraciju mreže, baze, računarskih podataka. Veoma je bitno radi zaštite naših podataka da naši ljudi to rade, a ne neko sa strane. To instaliramo, održavamo i čuvamo kopije i sve što unosimo u te evidencije. Uspeli smo i da sopstvenim snagama bazu podataka s kompletnom evidencijom lica koja su nam interesantna. Imamo veliki broj predmeta, pošto je baza ovih dana napravljena, treba nam vreme da unesemo kvalitetan unos da bi kasnije lakše dobijali podatke i uradili izveštaj ili presek informacija.
Medijski smo otvoreni i polako se preko SGI vraća poverenje u polici ju, a svim građanima i policajcima je dostupan naš imejl, telefon. Postoji neposrecjni prijem građana i polica jaca koji dolaze u službu SGI gde iznose svoje pritužbe i žalbe i od 7. aprila prošle godine, pa do danas, primljeno je oko 500 ljudi. Ranije, prijem građana nije postojao i uveden je dolaskom Božovića na mesto generalnog inspektora. Informatičko analitička podrška pripremila je kostur naše prezentacije na intemetu, koja ovih dana treba da bude završena. Na sajtu će biti prikazi peseta generalnog inspektora sekretarijatima i drugim organizacionim jedinicama MUP-a kao i druge aktivnosti SGI – kaže Ljiljana Kržanović i dodaje da se pored svega radi i redovno izveštavan je (svakodnevno, periodično i kvar talno).
Izveštavamo generalnog inspek tora ministra, Vladu Srbije, a po potre bi pišu se radni izveštaj i. Kao informatičko-analitička podrška imamo dobru saradnju s nadležnim uprava ma u Ministarstvu, a naročito s Upravom analitike i informatike. Često nam se i obraćaju građani putem pred stavki koje nemaju veze s policijom i oni misle da mi možemo da im pomognemo. Mi tu njihovu pred stavku dostavimo nadležnom državnom organu, Ministarstvu pravde. Svakog podnosioca predstavke obavestimo o izvršenim proverama i on dobije odgov or da li je njegova predstavka osno vana ili ustupljena drugom nadležnom organu. Mi smo mala, ali odabrana organizaciona jedinica MUP-a. Okrenuti smo koliko građanima, toliko i policajcima koje hoćemo da zaštitimo od samovolje starešina, kao i neosno vanih napada javnosti. Generalni inspektor prima podjednako i građane i pripadnike MUP-a koji zahtevaju prijem - zaključuje Ljiljana Kržanović.
Uglješa Mrdić

 

(Magazin Chevening, Mart 2005.)
REFORMA JAVNOG SEKTORA
Vladimir Božović, Generalni inspektor MUP-a

POLICIJA U POLICIJI

Redakcija Čivning magazina nedavno je posetila Generalni inspektorat MUP-a Srbije. Nije se moglo odoleti utisku da je ova služba organizovana na evropskom nivou, kao i da je stručni kadar osposobljen za efikasnu realizaciju najkomplikovanijih zadataka. Naš ljubazni domaćin je gospodin Vladimir Božović, Generalni inspektor.

Gospodine Božoviću,

Reforma policije je nešto što međunarodna zajednica najviše očekuje od ove Vlade. Kako biste ocenili dosadašnji tempo reformi i učinka?
Pored nerešenog statusa Kosmeta, neslaganja oko načina funkcionisanja državne zajednice i poznatih problema u odnos ima sa Haškim tribunalom - veliku pažnju , kako domaće, tako i strane javnosti izaziva pitanj e kriminala i korupcije u državnim organima ( a u okviru njega reforma policije kao dela ukupne reforme sektora bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori ).
Želim zato da odmah, na početku, istaknem da se aktuelna reforma naše policije odvija u tesnoj saradnji s odgovarajućim institucijama međunarodne zajednice, kao i da je već samo ustanovljavanje Generalnog inspektorata RJB jedan od najvažnijih temelja i ove reforme i ove saradnje. Tako se rad svih pripadnika srpskog MUP-a stavlja pod neophodni nadzor jedne nezavisne službe unutrašnje kontrole, i to na isti onakav način kako je to postavljeno u svim demokratski ustrojenim političkim sistemima savremenog sveta.
Ali, to je samo početak. Na putu istinskih reformi, veoma je važno i neophodno donošenje novog Zakona o policiji. To je zadatak koji je još uvek pred nama, preduslov za sve ono što treba da usledi. Jer, ovaj zakon se, zatim, mora i sprovesti u delo. Jednostavno, moramo učiniti sve što je do nas da se policija u Srbiji konačno oslobodi nagomilanog negativnog nasleđa iz poslednjih petnaest olovnih godina. Tada su, na nesreću čitave naše zemlje, pojedini pripadnici MUP-a lično učestvovali u izvršenju najtežih krivičnih dela. Linija između kriminala i policije bila je praktično izbrisana. To je i dovelo do mnogih strašnih događaja, do svega onog čemu smo svi bili svedoci. I sve je to bila samo logična posledica jedne ovakve nenormalne situacije. Zato se to više ne sme nikada ponoviti, a ova linija jasnog razdvajanja onoga što se sme i onoga što se ne sme mora da se čvrsto postavi: i normativno (zakonom), i u praksi (sprovođenjem zakona).
Možete li nam malo približiti rad Službe na čijem ste čelu? Koliko ste napredovali?
- Generalni inspektorat RJB je formalno osnovana 13. marta 2001. godine, a generalnog inspektora, kao pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, postavlja Vlada Srbije. Moj prethodnik, prvi generalni inspektor, postavljen je na ovu dužnost tek juna 2003. godine i on je preduzeo neke početne korake u formiranju Službe, međutim – pravi rezultati su izostali. Za prvih devet meseci rada, podneto je samo šest krivičnih prijava protiv sedam pripadnika MUP-a Srbije. Sada stvari, ipak, stoje sasvim drugačije. Za 10 meseci koliko sam ja na čelu Službe, podneli smo 76 krivičnih prijava protiv 91 pripadnika MUP-a. Pored toga, uveli smo – pored onog posrednog – i direktan, neposredan način provere pritužbi i žalbi na rad pripadnika MUP-a, koje vrše inspektori ove Službe. Takođe, ustanovili smo čitav jedan logistički sistem, sa značajnom bazom podataka i snažnim informatičko-analitičkim sektorom. Osnovali smo i odelenje za operativno postupanje (jer se ne može samo od građana očekivati pružanje informacija gde i kako policija krši zakon i vrši zloupotrebe). Najzad, otvorili smo i približili sve rezultate svog rada prema javnosti. Pri tom, ne mislim samo na medije, već i na obične građane koji nam mogu slobodno izneti sve svoje probleme i zamerke. Zbog građana i njihovih potreba mi i postojimo, i toga smo u Službi duboko svesni. Lično sam ustanovio praksu neposrednog prijema stranaka, tako da sam do sada primio oko 450 građana i pripadnika MUP-a. To je taj krupan korak ka transparentnosti rada policije, simbolični korak ka civilnom društvu kome, kao društvo i država, svi treba da težimo. A o tom novostečenom poverenju koje građani imaju u našu Službu, najbolje svedoči podatak da je prosečan mesečni broj pritužbi na rad policije povećan sa oko 70 (koliko je Služba primala pre mog dolaska) na oko 300, a i taj broj je u stalnom porastu. Građani osećaju da će njihove primedbe biti pažljivo saslušane i da će se učiniti sve što je u našoj nadležnosti da se počinjene greške isprave, a krivci pravedno kazne.
Na ovom poverenju svih građana bez razlike, mi gradimo dugoročnu viziju naše Službe. Ona, ukratko, mora da postane servis i zaštitnik građana u odbrani njihovih osnovnih ljudskih prava pred policijom. Generalni inspektorat RJB mora biti „advokat građana pred policijom“, ali, istovremeno – i „advokat policije pred javnošću“, u odbrani pripadnika policije od svih neargumentovanih napada na policiju, od zlonamernog pritiska političara i medija, kao i od zloupotrebe i lične samovolje njihovih nadređenih starešina. Naša služba prema svojim obavezama i zacrtanim nadležnostima praktično predstavlja „policiju u policiji“.
Kakva je pomoć međunarodnih organizacija?
One su veoma zainteresovane za uspeh ovog reformskog projekta i konkretno, na razne načine, pomažu rad Generalnog inspektorata RJB. Pre svega, želim da istaknem Misiju OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, ambasade i vlade čitavog niza zemalja: Velike Britanije, SAD, Holandije... koje nam pomažu opremom i drugim sredstvima, ali, isto tako, i mnogim praktičnim iskustvima i savetima u važnom procesu edukacije radnika naše Službe, ali i čitave policije. Bio sam tako i u poseti inspektoratu Njenog Kraljevskog Visočanstva u Londonu, gde sam se (kao i moji saradnici nakon toga) u dužem boravku direktno upoznao sa metodologijom i rezultatima rada ove nama srodne službe. Ovo iskustvo mi je bilo izuzetno korisno i više nego inspirativno u razmišljanjima na temu predstojećih reformi u radu naše Službe.
Kako su postavljena ovlašćenja Generalnog inspektora i da li su dovoljno široka?
Postojeća ovlašćenja su dovoljna za početak, ali, nažalost, još uvek nisu definisana zakonom, već podzakonskim aktom. Svi očekujemo što skorije usvajanje novog Zakona o policiji, o čijem nacrtu smo nedavno, u konstruktivnoj atmosferi, razgovarali sa ekspertima Saveta Evrope i OEBS-a. Predloženo je da se nadležnost Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB zakonski precizno urede, čime ćemo, uveren sam, biti osposobljeni da još odlučnije krenemo u borbu protiv zloupotreba i svih vidova nezakonitog postupanja pripadnika policije. Služba unutrašnje kontrole je nedvosmisleno važna institucija u reformi policije, a imaće tačno onoliki značaj i domet koliko institucije naše države procene da treba da ima. Sama suština ove reforme policije je u tome da se njom konkretno doprinese u presudnom procesu izgradnje civilnog društva u Srbiji.
Mi se u Službi operativno bavimo unutrašnjom kontrolom policije, ali, osim toga, postoji i (isto tako važna) spoljna kontrola MUP-a – ona koju, svakodnevno, obavljaju Narodna skupština, Vlada, mediji, naša celokupna javnost.
Lično smatram da su upravo mediji naš, možda, i najvažniji saveznik u odgovornom poslu koji smo preuzeli. Mi moramo, zajednički, skidati veo po veo one nedopustive tajnovitosti u radu državnih institucija i službi. Treba da konačno postanemo spremni na punu otvorenost i konkretnu odgovornost u radu svakog od nas – da policija više nikada ne bude u službi nečije lične samovolje, već samo i isključivo u službi građana Srbije.
Umesto nezvaničnih i nevidljivih, Srbija mora da ima one realne centre moći, zasnovane isključivo na pravu, pravdi, Ustavu i zakonima.

 

(Intervju Generalnog inspektora za FSOE, Mart 2005.)

Vratiti ugled policiji

Beograd (Fsoe) Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović spreman je da se bori sa kriminalom u policiji, ali je, upravo zbog toga, nezadovoljan kadrovskom popunjenošću i još uvek nerešenim statusom Generalnog inspektorata RJB. U ra zgovoru za FSOE on posebno podvlači da se u tu borb u moraju uključiti svi: i mediji i građani - i da je samo zajedničkim snagama moguće pobediti u ovako teškoj borbi za uspostavu jedne kontrolisane, profesionalne policije, čiji će smisao počivati na striktnom poštovanju zakonitosti, otvorenosti u radu i danonoćnoj službi svim građanima naše zemlje.
S obzirom da je Generalni inspektorat RJB relativno mlada služba u policiji, pojasnite nam šta je ona u stvari i kakve su njene ingerencije u odnosu na Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije?
•  Osnovni zadatak Generalnog inspektorata RJB je da otkriva, pronalazi i procesuira sve počinioce krivičnih dela u redovima policije, odnosno – da se bori protiv svih zloupotreba zakonitosti unutar policije. Naš zadatak je uspostavljanje i održavanje funkcije unutrašnje kontrole u MUP-u. Ovakva unutrašnja kontrola je poznata i u mnogim drugim zemljama, ili tačnije: ona i postoji samo u modernim, demokratski i civilno uređenim državama. Do sada nije zabeležen primer postojanja unutrašnje kontrole u autokratskim političkim sistemima i diktatorskim režimima; a sama činjenica da je ova služba i kod nas uspostavljena tek na pritisak međunarodne zajednice – slikovito potvrđuje ovu tezu. Što se tiče ingerencija Generalnog inspektorata RJB u odnosu na MUP Republike Srbije, tu stvari još uvek nisu do kraja definisane – posebno kada je reč o neophodnom stepenu operativne i metodološke autonomije u našem radu. Ne mogu se dovoljno efikasno kontrolisati, ni procesuirati pripadnici MUP-a koji su počinili neku zloupotrebu, ako ne budemo imali autonomiju u radu, ako se što pre ne stvori ova apsolutno nepristrasna objektivnost u radu Generalnog inspektorata RJB.
Šta je najviše uticalo na to da se formira ovakva služba?
•  Pre svega mislim da je kod nas u poslednjih 15 godina potpuno poremećena granica koja razdvaja policiju i kriminal. Nažalost, u ovom periodu policija je više puta direktno učestvovala u organizovanju najtežih krivičnih dela (i to, često: politički motivisanih krivičnih dela, političkih ubistava, torture, otmica...). To je i naš najveći problem, i to s obe strane: i prema iznutra (unutar službe) i prema spolja (u odnosu sa građanima i predstavnicima medija). To je veoma negativno i teško ispravljivo nasleđe naše bolne prošlosti, pa je, upravo zbog toga, prioritetan zadatak Službe da uspostavimo jasnu i preciznu, čvrstu i jaku granicu između kriminala i policije. Liniju potpunog razdvajanja, bez popuštanja pred bilo kakvim i bilo čijim pritiscima. I, što je najvažnije, da – kada se ova crta jednom povuče – više nikada ne bude pomerena, ni poremećena .
•  Osim toga, naš zadatak (kao nosioca unutrašnje kontrole), pored tog represivnog dela je i preventivno delovanje. Dakle, osim pronalaženja i procesuiranja krivičnih dela u policiji, osim unutrašnje kontrole i podnošenja krivičnih prijava, naš zadatak treba da bude i aktivan rad na prevenciji ovih nezakonitosti. Bolje sprečiti, nego lečiti. Uspostavljanjem sistema u našem radu, pa onda i rezultatima ovog rada – promeniće se i ukupna klima u MUP-u, osetiće se ovo upozorenje, stalna mogućnost potpadanja pod sankcije zbog utvrđeih nepravilnosti u vršenju službe i nezakonitosti u radu. I to i stalni proces edukacije pripadnika MUP-a, uticaće na ukupno stanje stvari u našoj policiji. To se već sada oseća, a iskreno se nadam da će se stvari još menjati u ovom, reformskom pravcu.
Kakvo ste stanje zatekli u policiji, kada ste stupili na mesto generalnog inspektora?
•  Navešću vam ovde jedno konkretno poređenje. Jer je uvek najprecizniji jezik činjenica. Reč je o dva perioda u radu Službe. Prvi je ono stanje koje sam zatekao u trenutku mog stupanja na funkciju, a drugi period je presek mog dosadašnjeg rada, sve do danas. Kada sam došao, zatekao sam službu koja, u pravom smislu reči, nije ni funkcionisala (a najbolji pokazatelj toga je da je cela ta služba, na čelu sa mojim prethodnikom, za devet meseci podnela samo šest krivičnih prijava protiv sedam radnika MUP-a, i to onog srednjeg i nižeg ranga). Služba je u to vreme, uglavnom, postupala posredno, i to tek na prijavu građana, nije imala svoja analitička istraživanja, bila je bez neopodnog softvera... Uz sve to, u arhivi su nedostajali mnogi dokumenti, a sama primopredaja dužnosti je trajala čak tri dana – što je, priznaćete, vrlo neuobičajeno. Da ne pominjem da mi moj prethodnik, ni do dana današnjeg, nije predao sve predmete, svu dokumentaciju. Ja ni ne znam šta se u tim predmetima nalazilo.
Kakvo je stanje sada?
- Najevidentnija promena je upravo u pokazanim rezultatima. Za deset meseci, od kako sam joj ja na čelu, Služba je podnela 71 krivičnu prijavu (i to sa tri dopune), a za poslednjih mesec i po dana još novih pet prijava – dakle 76 prijava protiv 98 lica.Od tog broja podnesene su prijave protiv 91 radnika MUP-a, za 142 izvršena krivična dela. Zanimljiva je i struktura radnika MUP-a protiv kojih su podnete prijave, jer je uglavnom reč o prijavama protiv policijskih starešina (i to protiv četrdeset jednog starešine – među kojima su i načelnici uprava, sadašnji i bivši načelnici SUP-ova i OUP-ova...). Takođe, uveli smo i neposrednu kontrolu inspektora, kao i savremeni sistem analitike i informatike, jednu modernu analitičku operativnu bazu podataka. Imamo moćan softver koji sve to podržava, kojim ćemo moći da detaljno kontrolišemo druge sisteme u okviru MUP-a, dok, za razliku od toga – oni neće moći da ulaze u naš sistem. To je jako važno za pravi rad i ozbiljne rezultate i jedva smo se izborili za ove uslove.
Služba je kroz rezultate rada sasvim otvorena prema medijima, potpuno smo otvoreni za javnost. Mi smo u službi građana, štitimo ih od svačije političke samovolje, borimo se za odbranu njihova ljudskih i građanska prava od diskriminacije bilo koje vrste, ali ćemo, sa druge strane, stati u odbran u svakog pripadnika policije od neargumentovanih napada javnosti , od zlonamernog pritiska političara i medija, kao i od zloupotrebe i lične samovolje njihovih nadređenih starešina.
Kakvim ljudstvom raspolažete?
•  Sistematizovano je 59 pripadnika radnih mesta, od kojih je trenutno popunjeno 47 (uključujući i moje mesto). A to je apsolutno nedovoljno za normalan i efikasan rad. Kada bi sudili samo po dosadašnjem broju predstavki i prutužbi građana, trebalo bi nam još bar tri puta ovoliko radnika.
U čemu je problem?
•  Problemi su mnogobrojni i različiti. Pre svega, duga administrativna procedura kadrovske službe, kao i potreba da se sa svakim kandidatom pojedinačno saglasi sam ministar policije i lično potpiše rešenje. Tako se sve usporava i otežava, a na štetu svih građana Srbije.
Na koji način se bira kadar? Iz prethodnih, već postojećih službi MUP-a ili su to novi ljudi?
- Ima tu i jednog i drugog. Kriterijumi su vrlo strogi, sastoje se od ispunjenja opštih i posebnih uslova, kao i visok nivo moralnih i karakternih crta pripadnika Službe, (s tim što sada imamo i jedan novi problem, a to je zaključak Vlade Srbije kojim je obustavljen prijem u sve državne organe, pa i u MUP, što ja svakako pozdravljam, zbog potrebe restruktuiranja državne administracije). Međutim, kada je ovakva služba u pitanju, tu se mora napraviti izuzetak. Potrebna su stručnjaci spremni na odgovoran, danonoćni rad, a pre svega mladi diplomirani pravnici sa položenim pravosudnim ispitom. Oni su veoma dobrodošli i veliki broj njih nam se javlja.
Koje su najčešće zloupotrebe u policiji?
- To su, pre svega: zloupotreba službenog položaja (kao najčešća zloupotreba ona je prisutna u 73 dela), zatim: primanje mita (17 dela), falsifikovanje službene isprave, korupcija u organima uprave, zlostava u službi, prevara, teške telesne povrede, iznude, davanje lažnog iskaza, odavanje službene tajne, posredovanje u vršenju prostitucije, davanje mita, kao i nedozvoljeno posedovanje oružja.
Šta je sa slučajevima za koje zna čitava naša javnost, a vezani su za uniformisana lica koja su radila i rade kao obezbeđenje (odnosno telohranitelji) kriminalcima, od kojih su mnogi bili uhapšeni u vreme trajanja akcije „Sablja“?
- To je takođe primer pomerene granice između kriminala i policije. Ova služba, shodno svojim kapacitetima, preduzima intezivne mere i radnje protiv svih takvih radnika MUP-a. Međutim, to sa ovakvim kapacitetima nikako ne može biti naš imperativni posao, ni ozbiljan zadatak. Priznaćete da je sa 59 ljudi nemoguće kontrolisati 45 hiljada pripadnika MUP-a u Srbiji.
Da li možete da nabrojite prioritetne probleme u funkcionisanju samog MUP-a?
- Prisutni su zaista razni problemi; pre svega u smislu ophođenja, komunikacije sa građanima, ljubaznosti, stepena efikasnosti, brzine administrativnog postupanja, ukidanja nekih administrativnih taksi (koje su potpuno suprotne zakonu), predlaganja da se brže odgovara i na koji način da se postupa sa zahtevima tužilaštva za prikupljanje potrebnih obaveštenja. I, iznad svega, potreba za ubrzanim redom na donošenju novog Zakona o policiji, koji treba da da poslednji pečat uspešne reforme, kao i njegovu implementaciju, što ne ide ni glatko ni lako. Naša Služba nije uključena u rad i izradu zakona, to isključivo radi kabinet ministra, ali ja ovde moram da istaknem da postoje brojne, vrlo ozbiljne, primedbe koje su dali predstavnici OEBS-a i Saveta Evrope na predložen tekst nacrta Zakona.
- Smatram da taj zakon treba dati na široku javnu raspravu: pre svega unutar MUP-a, pred domaće i inostrane nevladine organizacije, pred najvažnije medije, ali o njemu treba iscrpno raspravljati i na krivičnim katedrama pravnih fakulteta, na svim stručnim nivoima. Obilazeći Srbiju i policijske stanice, uočio sam da nam veliki problem predstavlja ova potpuna prevaziđenost Zakona o unutrašnjim poslovima koji je sada na snazi. To je stanje koje zbunjuje i obeshrabruje svaki pokušaj reformi. Na lošim temeljima se ne gradi kuća, a temelj našeg rada u policiji je, nažalost, jedan nakazni i nefunkcionalni zakon koji smo nasledili iz vremena Miloševićevog režima.
Da li je ponašanje, ophođenje i ljubaznost pripadnika policije nešto što se može zakonom promeniti?
- To je zaista najteže postići, tu promenu psihološkog profila u policiji, ali, isto tako, i u suprotnom pravcu: u odnosu građana prema pripadnicima MUP-a, koji na sebi, već uniformom (često ni krivi, ni dužni) nose sramni žig režimske telesne garde, nasleđen iz prošlih vremena. Ali, ništa nije nemoguće, posebno ako se stvari postave dugoročno. Mi ćemo uraditi sve što je na nama, kroz mukotrpan i dug proces edukacije: kroz odgovarajuće seminare, okrugle stolove, uticaj preko medija i, naročito – javno žigosanje svakog samovoljnog ponašanja, neprimerenog civilnom demokratskom društvu. Jer samo izgradnjom ovakvog, zaista humanog savremenog društva (koje počiva na striktnom poštovanju zakona i ljudskih prava) možemo da ispravimo stvari i obezbedimo bolju budućnost za sve nas.
Kako biste na skali od jedan do deset ocenili prisutnost korupcije u policiji?
- Pravo stanje stvari nije nimalo lako saznati. Znajući to, jedan od najvažnijih prioriteta u našem radu je upravo borba protiv korupcije. Pripadnici naše Službe su do sada podneli pet konkretnih prijava zbog krivičnog dela korupcije u organima uprave (kojima je obuhvaćeno šest radnika MUP-a). Međutim, mi u ovoj borbi sa korupcijom direktno zavisimo od građana, od njihovih pravovremenih optužbi protiv svakog radnika MUP-a koji traži novčanu nadoknadu da bi uradio određenu radnju iz svoje nadležnosti ili odustao od sprovođenja neke radnje. A ove prijave su, za sada, još uvek veoma retke. Mi smo svesni toga da ovo ne znači da korupcije nema – naprotiv! To samo potvrđuje koliko je ova „tamna brojka“ prisutnosti korupcije velika, jer građani izvršioce ovog krivičnog dela ne prijavljuju, uglavnom, iz straha od neprijatnosti i nepoznavanja mogućnosti saradnje sa našom Službom.
Da li se to oni plaše policije?
•  Pa, s obzirom na stanje u našem društvu kakvo je vladalo sve do skoro, nije ni čudo da se plaše i pokazuju nepoverenje prema rezultatima svojih pritužbi. Sa mnogo razloga još uvek osećaju određenu sumnju u pravedan ishod ovih predstavki. Naravno, ovo se ne odnosi samo na policiju, već na sve institucije naše države. Mi procenjujemo da veliki broj slučajeva korupcije (kao i drugih krivičnih dela) ostaje neprijavljen, kako zbog straha od posledica, tako i zbog nedovoljnog poverenja u institucije pravosuđa i policije, zbog nepoverenja u izvršene promene u sudstvu i unutar MUP-a.
Naša služba će svim raspoloživim sredstvima nastojati da uradi šta je god u našoj moći. Izvršićemo proveru svih podnetih pritužbi i, onda, primenom operativnih mera i radnji, probaćemo da otkrijemo i otklonimo korupciju u policiji. Naravno, ne možemo se osloniti samo na ono što nam građani prijavljuju, po logici: „taknuto – maknuto“, jer sve što se kaže ipak mora da se proveri i dokaže. To su vrlo osetljive stvari, ali upravo zbog toga i postoji operativni rad naše Službe.
Kako izgleda radni dan inspektora koji ide na superviziju nekog Sekretarijata unutrašnjih poslova? Da li idete iznenada, ili su ove posete nekako najavljene ?
•  Za sada su ove provere mahom bile najavljene, ali postepeno se uvećava i potreba za nenajavljenim posetama. Obično kada obilazimo neki sekretarijat, ja prvo insistiram na upoznavanju sa funkcionisanjem dežurne službe. Naime, dežurna služba je srce i mozak funkcionisanja policijskog aparata, a onda se upoznajem sa prostorijama za građane: sa šalter- salom, sa administrativnim delom tog Sekretarijata. Usput gledam kakav je to prostor, kako je uređen, kakva atmosfera vlada na ovom mestu, a ako se tu zateknu građani, onda i sa njima razgovaram o svemu što im se dopada ili ne dopada u radu lokalne policije. Zatim obilazim i prostorije za zadržavanja građana. Naše prostorije „za lišavanje slobode“ moraju da se u potpunosti usklade sa svim evropskim standardima po ovom pitanju – sa standardima protiv torture i mučenja, sa standardima zabrane nečovečnog postupanja policije. Ove prostorije moraju da imaju dovoljno dnevne svetlosti, uredan toalet, čistu ćebad i sve što je potrebno, ali to često, nažalost, nije slučaj.
Obično su kabineti načelnika luksuzno uređeni, za razliku od šalter sala i sala za građane. Ja nemam ništa protiv da načelnik ima lepu i funkcionalnu kancelariju, ali samo ako su i ostale prostorije u zgradi isto tako sređene. Mi smo tu, ipak, zbog građana, a ne građani zbog nas.
Nakon prvog obilaska, držimo radni sastanak na kome prisustvuje rukovodeća struktura sekretarijata. Stvar je tu vrlo jednostavna, i ja im u razgovoru iznesem prvo onu osnovnu tezu: „Gospodo policajci, vi ste odabrali jedan veoma važan i častan posao, da se borite protiv kriminala u društvu, i tu ste da to radite i zakonito i profesionalno. Ja i moja Služba se, takođe, borimo protiv kriminala, s tim što se kod vas borba protiv kriminala podrazumeva, jer je nesumnjivo da kriminal postoji u našem društvu, pa se vi onda borite protiv tog vidljivog, podrazumevajućeg kriminala. Za razliku od toga, kod nas u Službi generalnog inspektora je situacija ako ne teža, a ono sigurno komplikovanija – jer se teoretski ne podrazumeva da je kriminal prisutan i u samoj policiji, ali, na našu nesreću, i ovakav kriminal postoji i to u ne maloj meri“.
Ja im onda izvodim logičan zaključak da i oni i mi, i klasična policija i naša Služba, imamo zajednički cilj – a to je borba protiv kriminala, u svim njegovim pojavnim vidovima, postojao on u društvu ili u policiji, svejedno.
Policija je nadležna da hapsi one koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine?
Da li postoji neko određeno ovlašćenje Vaše službe u odnosu na to?
- To je, priznaćete, ipak političko pitanje. Ja sam profesionalac, nisam član ni jedne političke stranke, i smatram da to zaista nije ni na koji način u nadležnosti moje službe, niti mene lično. Ono o čemu mogu da posvedočim, na osnovu uvida koje imam, je da Vlada Srbije preduzima ogroman trud i aktivne mere na obezbeđenju dobrovoljne predaje haških optuženika. Ovaj trud se mora poštovati, iako, naravno, kao i u svemu, i ovde postoje mnoge stvari koje se mogu i bolje i brže uraditi. Ali, takvo nam je čitavo društvo i sve naše instutucije. Ništa se ne može izgraditi preko noći.
Koliko puta izlazite u javnost i prenosite građanima da je bitno da sarađuju sa Vašom službom?
- Mnogi me optužuju da sam i suviše u medijima. Međutim, to je prateći deo mog posla, obaveza koja ide uz funkciju koju obavljam. Dijalog sa građanima mora biti stalan i otvoren, baš kao i sa medijima, i mislim da je sve to veoma potrebno za razvoj poverenja društva prema policiji. Medije i građane doživljavam kao istinske saveznike u zajedničkoj borbi za izgradnju civilnog društva. To je i neka vrsta moje lične ideologije. Ja nisam ni komunista, ni socijalista, ni lažni demokrata. Ja sam – i lično i generacijski – opredeljen za vrednosti savremene civilizacije, ali uz puno poštovanje svih naših specifičnosti i našeg verskog i kulturnog nasleđa. Aktivan sam borac za civilno društvo i smatram da je ono jedini spas za Srbiju i njenu evro-atlansku integraciju, kao i za neophodno podizanje standarda života našeg izmučenog i osiromašenog naroda .
Ovde građani ne veruju policiji. Šta mislite kako to poverenje može da se povrati?
- Sve što sam do sada rekao je izrečeno baš u toj nameri: u funkciji što bržeg i potpunijeg vraćanja poverenja građana u policiju – koja će onda biti sigurno uspešnija i bolja. Ta nova, reformisana, policija će imati mnogo više informacija, imaće prijatelje i saveznike među građanima. I onda će biti bolje i jednima i drugima. Vratiće se ugled imenu policije, ali i samopoštovanje građana, njihova svest o tome da su zaštićen, važan i društveno aktivan deo naše države. To je sveobuhvatan i dug proces, i od njega zavisi naša budućnost.

 

(Srpski nacional, 12.02.2005.)
Generalni inspektor MUP Vladimir Božović o svom prisustvu na molitvenom doručku u SAD

Zajedno sa Amerikom u borbi protiv terorizma

BEOGRAD - Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor Vladimir Božović, a ranije dugogodišnji advokat, bio je jedan od učesnika kao član delegacije SCG molitvenog doručka u SAD na kojem je prisustvovalo 700 gostiju iz 145 zemalja. Tom prilikom Božović se sastao sa brojnim predstavnicima Stejt departmenta, Kongresa, Senata, nevladinih organizacija, kao i sa tužiocima, specijalnim savetnicima, političarima, policijsko-bezbednosnim stručnjacima, advokatima i mnogim drugim priznatim državnim funkcionerima i stručnjacima iz SAD. U to smo mogli i da se uverimo kada smo videli novi Božovićev kožni rokovnik sa stotin a ma vizit kartica navedenih osoba.
Gospodine Božoviću, skoro ste se vratili iz četvorodnevne posete SAD, gde ste prisustvovali molitvenom doručku. Kakvi su vaši utisci sa tog jednog od najprestižnijih svetskih događaja?
- Najveća važnost i najupečatljiviji utisak na ovom događaju jeste jedna snažna poruka mira, ljubavi, razumevanja, praštanja, zajedničke molitve različitih ljudi po veri i po nacionalnosti. Gotovo da nije bilo nacije koja nije bila prisutna. Bili su prisutni ljudi i različite ideologije, državnih uređenja, bili su moderno uređenih demokratskih zemlja i one koji to nisu, ali svi su slični u jednome a to je vera u Boga, vera u Isusa Hrista i njegove principe i vera u potrebu ljudskog zajedništva i da svi tako različiti sednemo na jedno mesto. Ovo nije bila nikakva ekonomska, mirovna, verska, politička ili neka druga konferencija, a ako sve to nije bila, onda joj to daje još veći značaj. Bili su isti okrugli stolovi za kojima smo sedeli, kao i hrana koju smo jeli. Istu hranu je jeo predsednik SAD Džordž Buš i svaki član delegacije. Bio je isti tretman prema svima. Najsnažnija poruka bila je jednog vojnika SAD, koji je bio ranjen u ratu i kome su dva druga poginula. On je rekao da je Amerika najmoćnija zemlja na svetu i najjača vojna sila, ali da on kao vojnik zagovara mir. Sve je to izgovorio na govornici pored predsednika Buša. Takođe je veliki utisak ostavila i jedna kongresmenka, koja je govorila o boljem i srećnijem svetu.
O čemu ste vi kao predstavnik delegacije SCG konkretno pričali sa sagovornicima iz različitih političko-bezbednosnih struktura SAD?
- Rekao sam da je u Srbiji u toku reforma policije koja iziskuje dosta vremena, energije i novca i da je prate bolni rezovi i potreba da se ona pomogne. Cilj je da se uspostavi porušena ili pomerena linija između kriminala i policije i da se vrate stvari u normalu kojih smo u poslednjih petanest godina bili svedoci. Da se menja svest u glavama ljudi u policiji, koji moraju da shvate da su istinski i javni servis građana, a ne oruđe u rukama režima i ne sile nasuprot građanima, da shvate da ih građani Srbije putem poreza plaćaju da bi se osećali sigurnijim. Rekao sam da Amerika treba da pomogne reformu policije, ne samo materijalno, već i u razmeni iskustava, eksperata, organizovanju raznih seminara, okruglih stolova i studijskih putovanja, razmene podataka i iskustava. To je i zbog potrebe zajedničke borbe protiv terorizima po istim standardima svojstva i obeležja bilo gde u svetu. Terorizam je i onaj koji se dogodio u Njujorku 11. septembra 2001. godine, onaj u Španiji, kao i onaj na Kosmetu. Ta potreba uključivanja zajedničkih snaga u antiterorističku koaliciji na međunarndom nivou je naša obaveza i izazov. I u jednu antikriminalnu i antikorupcijsku borbu na regionalnom i međunarodnom nivou u borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i svih drugih negativnih pojava.
Da li će i u kom obliku SAD pomoći razvoj i reformu srpske policije?
- Na ovim svim razgovara na marginama molitvenog doručka, na razgovorima u Senatu i Kongresu, Savetu za nacionalnu bezbednost, ministarstvima, agencijama, nedvosmisleno je rečeno da je Amerika spremna da pomogne reformi i razvoju srpske policije i demokratizaciji celog društva. Moramo da priznamo da SAD uz ograničenja koja su došla skoro to i čine. Nadam se da ćemo mi sa naše strane podržati takve inicijative sa svih nivoa i konkretiozvati naše incijative kroz programe i projekte.
Možete li nam objasniti pojedinosti saradnje SAD i MUP Srbije i kakva je vaša uloga kao generalnog inspektora u tom projektu?
- Moja uloga je kao nosioca unutrašnje kontrole da znam sa čime MUP raspolaže, koje su to objektivne poteškoće, koji su problemi u radu, kako bi te probleme predstavio sagovornicima. Na neki način trebam da budem i promoter srpske policije i da u njeno ime tražim pomoć da bi ona profesionalnije, zakonitije i bolje postupala i funkcionisala. Prepreka takvom postupanju policije može biti i objektivne prirode. Kao primer navodim položaj i materijalno stanje pripadnika Žandarmerije koji moraju biti bolje opremljeni i sa mnogo savremenijim oružjem i sredstvima snabdeveni na jugu centralne Srbije i Kopnenoj zoni bezbednosti. Tako bi mogli adekvatno odgovoriti na zahteve savremene problematike terorizma. Moja je uloga i da započeti proces reformi osnažim, da policiju predstavim u onom realnom i najboljem svetlu kao najvažnijih karika i temelja jednoga društva jedne države i da zajedno sa svim ljudima u MUP učinim sve što je u mojoj moći da se vrati poverenje građana u policije, a ona postane bolja i profesionalnija. Moram da animiram domaću i svetsku javnost da se stvari u policiji menaju na bolje i idu napred, a ne da samo kažnjavam, kritikujem i zastrašujem policajce. Treba sprečiti zloupotrebu policije u političke i druge svrhe, a istovremeno zaštiti ljudska prava građana i policije.
Kakva je ocena stručnjaka SAD o stanju bezbednosti u Srbiji?
- To je jedno kompleksno pitanje i tu mogu da odgovorim gledajući iz svoje nadležnosti što se tiče policije. Smatram da su ocene dosta visoke i da su stručnjaci SAD zadovoljni sa stanjem bezbednosti u Srbiji i da je to nešto što ohrabruje i što može podsticajno delovati na uključivanje Srbije u regionalne i međunardone strukture i evroatlantske asocijacije. Ali, nažalost, ostaje onaj gorak ukus, iz njihovog ugla, nerešene saradnje sa Haškim tribunalom i tog apsolutno neprihvatljivog i strašnog kršenja ljudskih prava na Kosmetu i te latente opasnosti u vazduhu od izbijanja terorističkih napada i širenja mreže organizovanog kriminala.
Da li i američka policija ima sličnu službu kao SGI MUP Srbije i ukoliko ima kakva je razlika njihove i naše službe unutrašnje kontrole?
- Američka policija je dosta drugačija organizovana i ona ima više miliona policajaca s obzirom na veličinu zemlje, ali ono što je izuzetno jako je unutrašnja kontrola. Ta kontrola ima apsolutni prioritet u strukturi američke policije – od onog najnižijeg nivoa policijske stanice pa do najorganizovanijih službi na federalnom nivou. Ima značajnu i važnu ulogu i unutrašnja kontrola je ukorenjena u temelje američke pociije i nešto bez čega se ona ne može zamisliti. Tamo važi standard da od ukupnog broja zaposlenih u polciji 1,5 odsto treba da radi u unutrašnoj kontroli. Tako u njujorškoj policiji koja ima oko 40.000 pripadnika, 600 radi u unutrašnjoj kontroli. Njujorška policija je što se tiče unutrašnje kontrole jedna od najboljih u svetu i rad te policije se izučava na svetskim univerzitetima. Tamo je znatno smanjen nivo korupcije u policiji i znatno poboljšan profesionalizovani rad policije i nadam se da ću tokom ove godine posetiti njujoršku unutrašnju kontrolu i videti da uspostavim razmenu eksperata SGI i da se vode na studijsko putovanje zu SAD, pa i pripadnika kriminalističke policije zbog razmene iskustava
Uglješa Mrdić

Antrfile 1
- Pojam unutrašnje kontrole je zastupljen u američkoj kinematografiji i mnogo je filmova snimljeno na tu temu da bi se pokazala edukativna uloga da pokažu da je svako u policiji pod nekom vrstom unutrašnje kontrole. Naročito nekom ko se bavi tako ozbiljnim poslovima kao što je primena zakona i ovlašćenja gde se odlučuje o ljudskoj slobodi dostojanstvu, integritetu i to postupanje mora biti kontrolisano – rekao je Božović.

Antrfile 2
- Iskoristio sam priliku na svim razgovorima ukažem na teško stanje i kršenje ljudskih prava Srba na Kosmetu, pre svega prava na život, prava na rad, slobodu kretanja i da ukažem na eventualnu pogubnost razmišljanja davanja nezavisosti Kosmeta koja bi mogla ugrozi i američke interese. To može biti opasno, jer na Kosmetu postoje centri organizovanog kriminala i svega onoga što ugrožava ljudsko društvo. Nezavisnost ne bi smirila takve strasti. Razgovarao sam na temu uništenja naših crkava i manastira i vapio da se pomogne da se ne ruše i pale Hristove kuće, jer se svi tamo zajedno molimo upravo Gospodu i Spasu našemu Isusu Hristu. Došao sam do visokog nivoa saglasnosti mojih sagovornika na tu temu što ohrabruje. Smatram da svaki državni funkcioner čime se god bavio mora da kao jednu od tema dotaći pitanje Kosmeta i stanje u toj srpskoj pokrajini – pojasnio je Vladimir Božović.

 

(Magazin "Ekonomist", Februar 2005.)

Finalna analiz@

Uprkos nekim zastarelim shvatanjima u MUP-u, poslovi operativne analitike i informatike moraju da se povezu sa obaveštajinim radom, jer se "na osnovu predstavki građana svakako ne otkrivaju krupne zloupotrebe u policiji", ističe generalni inspektor

Vladimir Božović

CILJ: "Težimo ka tome da se inicira uspostavljanje operativne analitike na nivou celokupnog MUP-a", Ljiljana Kržanović

Za civilne stručnjake za pitanja bezbednosti, organizovanog kriminala i kontrole rada policije, ohrabrujuća vest je formiranje jedinice za poslove operativne analitike i informatike u Službi generalnog inspektora MUP-a Srbije. Zašto? Jer je operativna analitika, kako je pokazalo iskustvo najrazvijenijih zemalja, "srce ukupnog policijskog rada", predočava Aleksandar Fatić iz Instituta za međunarodnu politiku.
Kod nas je ova vrsta poslova tavorila u zapećku i gotovo ugasla, pa je od izuzetnog značaja njeno uspostavljanje upravo u službi koja vrši unutrašnju kontrolu policije i kroz rad na njenoj reformi treba da doprinese efikasnijoj borbi protiv svih vrsta zloupotreba u društvu. Ali, naglašava Fatić, iako je osnovni koncept formiranja i rada ove jedinice dobar, on treba da predstavlja samo polaznu osnovu za dalji razvitak analitičko-obaveštajnih poslova, u skladu sa najboljim svetskim iskustvima.
Prilikom formiranja jedinice, razmatrana su rešenja poput britanskih i drugih uspešnih službi ovakve vrste, ali je poznato da puko kopiranje ne donosi rezultate, već prilagođavanje tih iskustava realnoj situaciji i lokalnim mogućnostima, ocenjuje major Ljiljana Kržanović, glavni informatičar u novoformiranoj jedinici.
l Osnovna pitanja na koje operativni analitičari moraju da odgovore je ko je počinilac kriminalne radnje, šta je uradio, gde, kada i koji je motiv za izvršenje konkretnog krivičnog dela. U svetu, u prošeku jedan ekspert u ovoj oblasti, uz podršku dokumentarista, evidentičara i informatičkih administratora, pokriva rad 12 inspektora. Uobičajeno je da timove sačinjavaju i pripadnici policije i građanska lica u službi policije, kao i da se - zavisno od zahteva koje treba da ispuni - odlučuje da li će jedinica biti formirana na centralnom ili regionalnom nivou.

Strategija i taktika
Kržanović precizira da postoji nekoliko nivoa operativne analitike u odnosu na sadržaj koji se obrađuje. Strategijska se bavi procenama pretnji, ranjivih tačaka i prediozima preventivnih akcija, taktička obuhvata različite vrste analiza sa terena i konkretnih slučajeva, dok izveštajna sumira relevantne informacije i prosleđuje ih nadležnima u MUP-u i drugim državnim organima.
Osnovna procedura podrazumeva da se, po dobijanju informacija o kriminalnom delu, vrši analiza uz informatičku podršku, zatim operativna obrada u saradnji sa sudskim organima, da bi usledilo prosleđivanje dokaza i dalja sudska procedura. Čim informacija dospe u jedinicu, ona se dostavlja i inspektorima, a po njenoj analitičkoj obradi i odobrenju suda, inspektori predlažu konkretne mere. Informacije o preduzetim merama i odgovornima za njihovo izvršenje, kao i o krajnjim rezultatima primenjenih mera, takođe se pohranjuju u bazama operativne analitike. Na dnevnom nivou, standardna metodologija propisuje da se primljena informacija proverava putem svih raspoloživih podataka i dostupnih izvora."Ako nova informacija ne postoji u našoj bazi, ona se unosi u bazu podataka, potom se vrši analiza i, ukrštanjem sa drugim informacijama, proširuje se i kvalitativno unapređuje. Takođe, svaki korak u radu inspektora prati dostavljanje novih informacija dok se slučaj ne završi", pojašnjava Kržanović.
Sama baza podataka se u ovom trenutku finalizira i zasnovana je na Oracle platformi, koja predstavlja standardnu softversku platformu u MUP-u Srbije. U funkciji je server-klijent aplikacija u lokalnoj mreži službe, ostvarena je potpuna zaštita podataka, a platforma podrazumeva i otvorenost sistema, korišćenje tehnologija za unos slike, audio i video zapisa, pretragu po svakom pojmu ili delu reci i uspostavljanje lokalne računarske mreže uz korišćenje minimalnog broja reusursa.

Umreženo protiv kriminala
U upotrebi su i alati za grafičko predstavljanje (l 2 i WATSON), a do sada je, pored osnovnih postavki metodologije rada operativne analitike, urađen i niz lokalnih aplikacija, poput dokumenta Generalnog inspektorata RJB, raspoloživih sredstava, telefonskog imenika radnika, naloga za vožnju ltd. Instalirana je lokalna računarska mreža, pristup Internetu i Intranetu za zaposlene u Službi generalnog inspektora i omogućeno dobijanje izveštaja iz kadrovske evidencije MUP-a za sve radnike ministarstva.
U funkciji su i mehanizmi za praćenje prijava o zloupotrebama, kao i lokalna aplikacija za formiranje celokupne dokumentacije, koja sadrži podatke o vremenu kada je prijava stigla i ko je za nju nadležan, do izveštaja i ocene inspektora o postignutim rezultatima i arhiviranja. Takođe, sistem omogućava i kompletnu operativnu i fmansijsku kontrolu zaposlenih u samoj Službi generalnog inspektora.
U nabrajanju preostalih poslova, pored nabavke nedostajuće opreme i završetka tehničke implementacije sistema, Kržanović posebno ističe obuku kadrova koji treba da rade na ovom projektu i njihovo osposobljavanje za samostalno održavanje sistema. Pored stručnjaka za poslove analize,biće neophodno kadrovsko popunjavanje i informatičkim stručnjacima, sa prioritetnim zadacima u oblasti zaštite podataka, primene novih tehnologija, održavanja baze podataka i administriranja i održavanja lokalne računarske mreže.
Ono, Sto je za dalji razvoj najvažnije, jeste rad na na povezivanju sa drugim službama MUP-a u obeveštajnim radom, uloga unutrašnje kontrole kojima je uspostavljena operativna analitika. Nažalost, za sada je to slučaj samo u Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala i u Sekretarijatu u Beogradu, "ali težimo ka tome da se inicira uspostavljanje operativne analitike na nivou celokupnog Ministarstva unutrašnjih poslova", najavljuje Kržanović.

Obaveštajni nivo
Potonje je neophodno, ocenjuje i direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović, ako se zaista žele efekti u radu Generalnog inspektorata RJB. Radovanović je saglasan i sa mišljenjem Aleksandra Fatića da operativna anaiitika značajno prevazilazi administrativnu ulogu, kakva joj se kod nas uobičajeno pridaje, i da se ona usko povezuje sa obaveštajnim radom. Konkretno, u razvijenim zemljama se uloga ovakvih službi definiše kao interpretacija podataka koji su po svojoj suštini obaveštajni i koji se na taj način čine maksimalno upotrebljivim za praktične akcije.
Sa ocenama stručnjaka u potpunosti se slaže i generalni inspektor Vladimir Božović, koji smatra da je dosadašnje poimanje značaja operativne analitike kod nas neprihvatljivo. "Veoma dobra ilustracija toga je i kadrovska politika u MUP-u. Kad se ne zna šta bi sa pojedincima, udome se u analitiku. Mi već imamo problema sa zastarelim shvatanjima u Ministarstvu, ali ohrabruje početna dobra saradnja sa Upravom za analitiku. Naravno da ćemo u obaveštajnom radu ići dalje, jer svakako ne očekujemo da iz predstavki građana dođemo do podataka o kriminalu u policiji".
Generalni inspektor iznosi uverenje da bez povezivanja operativno-analitičkog i obaveštajnog rada, uloga njegove Službe se "svodi na šminkanje mrtvaca" i tvrdi da u tom slučaju on neće biti na njenom čelu. Prihvatanje koncepta, koji primenjuju policijske službe najrazvijenijih zemalja, ne zasniva se na pukoj ideologiji da je "sve što dolazi sa Zapada najbolje, već na činjenicama da je takav koncept dao najbolje rezultate u praksi", zaključuje Vladimir Božović.
Zorica Žarković

Izvori
Jedinica za poslove operativne analitike i informatike u Službi generalnog inspektora, trenutno pribavlja informacije iz sledećih izvora: kroz rad inspektora u sedištu Službe, preko predstavki građana, kriminalističko-obaveštajnog sistema UKP-a, jedinstvenog informacionog sistema MUP-a, Intraneta MUP-a, Interneta, geografskog informacionog sistema, izveštaja Uprave za analitiku MUP-a, informacionih sistema carine i drugih državnih organa, dnevnika događaja dežurnih službi, Bezbednosno-informacione agencije, vojnih organa, banaka, Telekom-a, Mobtel-a, razmenom informacija sa Interpolom i drugim međunarodnim bezbednosnim organizacijama i, kako se navodi, "iz drugih izvora".

 

(Frankfurtske vesti, 30.01.2005.)

INTERVJU GENERALNOG INSPEKTORA VLADIMIRA BOŽOVIĆA ZA FRANKFURTSKE VESTI

Pre svega, radi preciznog terminološkog izražavanja, naglašavamo da je pun naziv organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije koja se bavi unutrašnjom kontrolom rada pripadnika policije – Generalni inspektorat RJB Resora javne bezbednosti. Međutim, Služba je predložila da se, u novom Zakonu o policiji i Pravilniku koji će detaljnije regulisati njen rad, promeni naziv u Generalni inspektorat MUP-a na čijem čelu će biti Generalni inspektor MUP-a.
•  Koji su dosadašnji rezultati rada Generalnog inspektorata RJB? Protiv koga su sve i zašto iz MUP-a Srbije podnete krivične prijave?
Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB po svojoj prirodi predstavlja ju korektivni mehanizam ponašanja i postupanja pripadnika M UP-a i predstavlja ju nezavisnog kontrolora koji profesionalno obavlja kontrolu zakonitosti rada i postupanja svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kako uniformisanog, tako i operativnog sastava. M ože se reći da su Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB « zastupnik građana pred policijom» , iz razloga što predstavlja instituciju koja štiti osnovn a prava i slobod e svih građana. Isto tako, Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB su «MUP u MUP-u», jer sprovode istrage i kontrolišu rad njenih pripadnika.
Za nešto više od 18 meseci postojanja Službe, karakteristična su dva perioda – od osnivanja juna 2003. do aprila 2004. godine i od aprila do danas, za koje vreme obavljam dužnost pomoćnika ministra – Generalnog inspektora. U odnosu na period od juna 2003. do aprila 2004. godine, broj predstavki upućenih Službi je povećan sa u proseku 90 mesečno na oko 270 , dok je broj obrađenih predstavki povećan sa u proseku 49 mesečno na oko 180. Efikasnost Službe u rešavanju predstavki na rad pripadnika MUP-a je povećana za tri i po puta, što sve svedoči o porastu poverenja građana u rad policije.
Statistički gledano, za vreme mog mandata, primljeno je 2600 predstavki građana, pripadnika MUP-a, pravnih lica, međunarodnih organizacija i nevladinih organizacija od kojih je obrađeno 1800 . I z perioda prethodnog Generalnog inspektora u radu ostalo je 360 predstavki, koje obuhvataju ozbiljne slučajeve kršenja zakona i prekoračenja ovlašćenja pripadnika MUP -a.
Iz povećanog broja predstavki usledio je i veći broj podnetih krivičnih prijava. Za razliku od prethodnog perioda, kada je za 9 meseci podneto 6 krivičnih prijava protiv 7 radnika MUP-a, od aprila 2004. godine je podneta 71 krivična prijava protiv 90 lica, od čega protiv 83 radnika MUP-a i 7 lica koja nisu zaposlena u MUP-u, zbog 128 krivičnih dela, koja obuhvataju ozbiljne slučajeve kršenja zakona i prekoračenja ovlašćenja pripadnika MUP -a (zloupotreba službenog položaja, zlostava u službi, primanje mita, korupcija u organima uprave).
Među radnicima MUP-a protiv kojih su podnete krivične prijave nalazi se 40 starešina, od kojih su neki bili na visokim dužnostima u MUP-u (npr. načelnici uprava, načelnici SUP-ova i OUP-ova i dr).
Najveći broj krivičnih dela se odnosi na zloupotrebu službenog položaja, primanje mita i falsifikovanje isprava.
Kvalitet krivičnih prijava koje podnese Generalni inspektorat RJB ogleda se u čvrstoj i tesnoj saradnji sa javnim tužilaštvima, koja su prema Zakoniku o krivičnom postupku „gospodari postupka“. Veliki broj krivičnih prijava je i procesuiran pred nadležnim sudovima. Jedan deo prijavljenih policajaca je suspendovan, a drugi deo, nažalost, još nije pretrpeo zaslužene sankcije zbog prevaziđenosti odredaba aktuelnog Zakona o unutrašnjim poslovima. Oni tako i dalje rade svoje redovne poslove, i to je po meni, zbog specifičnosti tih poslova koje obavljaju – nedopustivo. Oni treba da budu pravedno kažnjeni, ali se niko, pa ni oni, ne mogu smatrati krivim dok se to pravosnažnom sudskom odlukom ne utvrdi. A Zakon, onakav kakav je sada, svi moramo da poštujemo, ali, isto tako, treba da, argumentima, poradimo na njegovim neophodnim dopunama i izmenama , odnosno donošenjem novog Zakona o policiji .
U pozitivne rezultate rada ubrajam i stvaranje operativne analitike i informatike po ugledu na moderne demokratske službe unutrašnje kontrole rada policije, što je budućnost ove Službe. Takođe, uveden je metod neposredne provere rada, pa se tako danas najveći broj predstavki proverava neposrednim uvidom u dokumentaciju, operativnim postupanjem i sl.
Jedan od najvećih rezultata od osnivanja Službe predstavlja njeno otvaranje prema svima koji smatraju da im je povređeno neko ljudsko i građansko pravo ili sloboda od strane policije . Službi se u velikom broju slučajeva obraćaju i pripadnici policije, koji ukazuju na kršenje zakona od strane svojih kolega, svojih starešina i mi ih u tome ohrabrujemo. Je danput nedeljno primam sva zainteresovana lica, tako do sam do sada primio preko 400 građana i pripadnika MUP-a. Unapređen je i odnos i saradnja sa medijima , jer građani, kao poreski obveznici, preko medija mogu i trebaju da steknu uvid na šta se troši njihov novac i kako policija radi svoj posao.
Generalni inspektorat RJB je uputila ministru više predloga za bolje funkcionisanje MUP-a Republike Srbije i učestvuje u definisanju standarda profesionalnog postupanja pripadnika MUP-a.
Služba je uspostavila saradnju i sa sličnim službama unutrašnje kontrole u drugim državama.
•  Na šta se građani uglavnom žale?
Građani i pripadnici MUP-a se Službi Generalnog inspektora obraćaju sa najrazličitijim problemima i pritužbama na rad policije, od prijave komšijskih svađa, neraščišćenih imovinskih odnosa, do najtežih slučajeva torture od strane pripadnika policije, zlostave u službi, korupcije u organima uprave, zloupotrebe službenog položaja i slično.
Bez obzira na težinu prijavljenog slučaja, radnici Službe sa punom pažnjom i odgovornošću profesionalno i nepristrasno proveravaju osnovanost svake predstavke.
•  Dokle je stigla istraga u vezi sa vojnim pitomcem 15-godišnjim Milanom Vasićem, koji je nastradao na fudbalskoj utakmici?
Moram reći da se u ovom slučaju radi o jednom nesrećnom događaju u kome je štetu pretrpeo jedan mladi čovek. Sa svoje strane izražavam žaljenje zvog ovog incidenta. Ja sam Milana posetio dok je ležao u bolnici i njemu i njegovoj porodici sam preneo da će Generalni inspektorat RJB temeljno ispitati ovaj slučaj. Služba je izveštaj o upotrebi sredstava prinude od strane pripadnika Žandarmerije uputila Drugom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu na dalju nadležnost i postupanje.
•  Dokle se stiglo s istragom u vezi sa policajcem koji „u slobodno vreme“ obavlja poslove telohranitelja?
Postoji jedan broj policajaca koji van dužnosti pruža usluge fizičkog obezbeđenja lica i objekata. Generalni inspektorat RJB je uočila ovu pojavu i više puta je vršila kontrole radnika MUP-a za koje su postojale sumnje da se bave ovim poslovima. Ovi su poslovi, inače, nespojivi sa dužnostima pripadnika MUP-a i predstavljaju teže povrede radnih obaveza i dužnosti. Protiv radnika za koje se utvrdi da obavljaju ove poslove pokreće se disciplinski postupak i izriču adekvatne disciplinske sankcije.
•  Sa kojim problemima se suočava Generalni inspektorat RJB? Šta je gospodin Božović zatekao kada je preuzeo čelnu funkciju u Službi Generalnog inspektora?
Služba nije bila dovoljno kadrovski i materijalno-tehnički osposobljena i opremljena za izvršavanje svih poslova i zadataka iz svoje nadležnosti, niti su na adekvatan način bila definisana organizaciona i druga pitanja od značaja za uspešno i efikasno funkcionisanje Službe. Međutim, vremenom je uglavnom rešen problem kancelarijskog prostora, a Misija OEBS-a u SCG je u saradnji sa Vladom Kraljevine Holandije poklonila Službi tehničku i informatičku opremu.
Od ukupno 59 sistematizovanih radnih mesta, popunjeno je 47, od čega je 11 radnika detaširano van sedišta Službe. U sklopu ukupne reforme MUP-a, predložena je nova sistematizacija i organizacija Službe, uz formiranje četiri regionalna centra (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac) i povećanje broja radnih mesta u prvoj fazi sa 59 na 99, a zatim na 192. Napominjem da su kriterijumi za prijem radnika u Službu veoma visoki, te da osim opštih uslova moraju imati visoku stručnu spremu. Zatečene kancelarije koje su bile u zapuštenom stanju su prilagođene nameni. Međutim, usvajanjem predloga nove sistematizacije otvoriće se ponovo pitanje prostora, kako u sedištu Službe tako i po regionalnim centrima.
Stupanjem na ovu dužnost, kao mlad čovek i advokat sam se suočio sa početnim nepoverenjem i nerazumevanjem nekih starešina. Neposrednom saradnjom sa starešinama i posetom područnim organizacionim jedinicama MUP-a Republike Srbije namera mi je da Službu približim svim pripadnicima policije, koji u Službi ne trebaju da vide «lovca na veštice», već profesionalnu Službu koja svojim nepristrasnim istraživanjem svih slučajeva doprinosi opštem boljitku svih pripadnika Ministarstva. Na sastancima sa starešinama mogu se čuti problemi sa kojima se pripadnici policije suočavaju u radu na terenu, čemu poklanjam posebnu pažnju. Podsetiću vas da se Služba bavi i definisanjem profesionalnih standarda postupanja pripadnika policije, tako da sam većinu razumnih zahteva policajaca pretočio u predloge ministru za bolje funkcionisanje celog Ministarstva.
Po uzoru na slične evropske službe i uz poštovanje međunarodnih preporuka, nastojimo da stvorimo službu unutrašnje kontrole policije koja će biti nezavisna u radu, otvorena za saradnju sa građanima i nevladinim organizacijama, profesionalna, stručna i osposobljena za borbu protiv korupcije i drugih vidova zloupotreba i nezakonitosti u radu, od pomoći u započetim procesima reformi MUP-a, koje policiju treba da dekriminalizuju, decentralizuju, depolitizuju i demilitarizuju.
•  Možete li nam nešto reći o slučaju „Mačkatica“ i o napadu na Anitu Nikolić?
U vezi sa slučajem „Mačkatica“, Generalni inspektorat RJB je primila zahtev Tužilaštva za ratne zločine da ispita ko je od pojedinih lica, sa činom i zvanjem, u radnom odnosu u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike. Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo uputila je Službi predstavku u kojoj se između ostalog navodi da su pojedini pripadnici MUP-a Republike Srbije učestvovali u spaljivanju tela u fabrici „Mačkatica“ u Surdulici tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Fond za humanitarno pravo je dana Službi Generalnog inspektora prosledio i predstavku građana Surdulice sa zahtevom da se ispitaju navodne zloupotrebe visokih starešina policije u Surdulici tokom 90-ih godina.
Generalni inspektorat RJB već je preduzela aktivnosti i postupila po zahtevu Tužioca za ratne zločine i dalje će u konsultaciji i po njegovom nalogu preduzimati sve potrebne mere i radnje, dok je predstavke Fonda za humanitarno pravo i građana Surdulice prosledila nadležnoj Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala u okviru koje postoji Odeljenje za ratne zločine, koje se bavi ovom problematikom.
Što se tiče pripadnika BIA-e, čija se imena spominju u ovim predstavkama, Generalni inspektorat RJB nije nadležna niti ispituje njihov rad, već to čini BIA.
Služba će detaljan izveštaj o proverama navoda, nakon dobijanja izveštaja od Odeljenja za ratne zločine UBPOK-a dostaviti Tužilaštvu za ratne zločine.
Anitu Nikolić sam primio u prostorijama SUP-a Vranje za vreme moje posete pripadnicima MUP-a na jugu centralne Srbije. P reneo sam joj uveravanja da će joj MUP Republike Srbije pružiti punu sigurnost i zaštitu .

 

(Balkan, 23.01.2005.)

INTERVJU GENERALNOG INSPEKTORA „BALKANU“

- Kako u ovom trenutku vidite stanje u MUP Srbije? Koliko je odmakla reforma u MUP (veze pojedinih policajaca s organizovanim kriminalom, korumpiranost, negativna selekcija kadrova po političkoj liniji, loši rezultati na suzbijanju kriminala, nerešavanje najtežih zločina iz bliže i dalje prošlosti ...?

- Ovo je važno pitanje i čitavo moje delovanje je, na neki način, u funkciji praktičnog odgovora na njega. Sama suština postojanja Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB je u reformama unutar MUP-a, i to je ona generalna linija delovanja kojom se, svakodnevno, rukovodimo ja i moji najbliži saradnici. Služba je u našoj zemlji stvorena po uzoru na slične institucije u Zapadnoj Evropi i svetu - a u cilju unutrašnje kontrole policije i nadziranja njenog konkretnog delovanja na terenu. Ovakva Služba nije postojala i ne postoji ni u jednoj totalitarnoj zemlji, niti u jednom autokratskom režimu. Ona je tekovina demokratskih sistema i u isključivoj je i istinskoj službi građana. Generalni inspektorat RJB je zato i neka vrsta provere demokratičnosti svake države, svake vlade, svakog političkog sistema. Gledano iz ovakve vizure, iz konteksta globalnih razloga za nastajanje i rad ove Službe, razumljivo je da postoje veliki otpori ka ovako radikalnoj, beskompromisnoj reformi policije. Kako unutar MUP-a, tako i van njega, a iz najrazličitijih razloga. Od mog dolaska na dužnost Generalnog inspektora, aprila meseca prošle godine, više nego utrostučen je broj podnetih predstavki na rad policije (podneto je preko 2600 predstavki, a rešeno preko 1800), dok je podneta 71 krivična prijava protiv 83 pripadnika MUP-a (uglavnom visokih starešina) i 7 građana. Radi se o velikom zaokretu u odnosu na prvih 9 meseci rada Službe kada je podneto samo 6 krivičnih prijava protiv 7 pripadnika MUP-a. Reforma policije podrazumeva blisku saradnju sa javnim tužilaštvima kojima treba prepustiti da budu „gospodari postupka“, kako to Zakonik o krivičnom postupku propisuje.
- Koliko su jake i uticajne tzv, "neformalne interesne grupe u MUP" i da li Vi kao "civil" možete da im se suprostavite?
- Ja u ono što radim ulažem sve svoje znanje, svu svoju energiju i svu svoju spremnost na rizik, pa šta god i ko god da je u pitanju. Moj cilj je rad na izgradnji civilnog društva, rekonstrukcija u jedno civilizovano građansko društvo u kome će rad policije – a i svih državnih službi – biti potpuno javan i podložan proveri i kritici. I neću odustati u ovoj bespoštednoj borbi, šta god se desilo. Naravno, dok god budem za svoj rad imao odobrenje i podršku naše vlade, našeg naroda, ali i predstavnika međunarodne zajednice.
- Da li su specijane jedinice MUP Srbije potpuno pod kontrolom ovog Ministarstva i/ili, možda, još neko, recimo Legija, ima uticaj na njih?
- Novu Godinu po julijanskom, starom kalendaru sam proveo na terenu, na samom jugu centralne Srbije, među pripadnicima jedne od elitnih jedinica policije. Bio sam sa srpskom Žandarmerijom, razgovarao sa njenim pripadnicima, poslušao šta im treba i šta im smeta – ali istovremeno sam još jednom proverio, na licu mesta, njihovu disciplinu i atmosferu u jedinici. I moram Vam reći da sam se uverio u njihovu lojalnost svojoj službi, svojim starešinama, svojoj državi i narodu i, iznad svega, uz striktno poštovanje zakona koji su danas jedini kriterijum za delovanje svakog pripadnika MUP-a. Sem, možda, ponekog pojedinačnog slučaja, siguran sam da u specijalnim jedinicama vladaju mir i disciplina, da nema nikakvih ekscesa, niti realne opasnosti da će se ponoviti one opasne situacije kakve smo gledali prethodnih godina. To vreme je, na sreću, zauvek prošlo.
- MUP je, pored ostalog, i veliki potrošač koga u javnosti prate priče o nameštenim tenderima, provizijama... Koliko u tim pričama, po Vašim saznanjima, ima istine?
- Gde ima dima ima i vatre. To svi znamo. Ali, da bi nešto preduzeli, moramo da budemo pravedni i objektivni. Svaki nagoveštaj ma kakve nepravilnosti u redovima MUP-a se odmah proverava. Naši inspektori proveravaju svaku od pomenutih priča, čim se uoči nagoveštaj moguće zloupotrebe. A to, verujte, niti je lako, niti bezbolno. Naš narod ume da kaže: "Dvaput meri, jednom seci". Ali, kad jednom počne da se seče, onda više nema mesta ni za kakve kompromise, niti popuštanja. Mnogi procesi su u toku i javnost će biti blagovremeno obaveštena o konačnim rezultatima sprovedenih istraga. A, takođe, postoji i vrlo važan efekat preventivne uloge naše Službe koja, već svojim postojanjem, sprečava mnoge zloupotrebe, karakteristične za nekadašnje ustrojstvo MUP-a i aktivno ministru dostavlja predlog i predlaže mere za bolje funkcionisanja kako pojedinih organizacionih jedinica MUP-a tako i Ministarstva u celini.
- Kakva je, prema Vašim informacijama, bezbednosna situacija na jugu Srbije? Koliko je realna priča o "krvavom proleću na Kosmetu koje će zahvatiti i jug centralne Srbije"?
- Naše nije da se igramo prognoza na ovako osetljive teme, ovo nije igra, u pitanju su ljudski životi, sudbine čitavih porodica, sudbina jedne istorijski važne srpske teritorije, sudbina dece, nemoćnih, monaha, staraca. Naše je da se pripremimo za najgore, pa da se onda opet ne iznenadimo kako nam se to dogodilo. A ako sve bude prošlo mirno, tim bolje. Jako bih se obradovao da ova stalna priprema bude uzaludna i da se ništa ne dogodi.
- Da li je MUP u ovom trenutku kadrovski, organizaciono i logistički spreman da odgovori na sve moguće izazove ako dođe do nemira na, recimo, jugu Srbije?
- Mi ćemo, svi zajedno, pokušati da se za ovakve izazove spremimo, na sve moguće načine - naravno, u okviru naših službenih ingerencija i realnih mogućnosti delovanja policije. Svi znamo da danas ništa nije moguće uraditi izdvojeno, van državnih, regionalnih i međunarodnih ramova za našu sliku. Više se ne može delovati improvizovano, niti samo po osećanjima. Potrebna je samokontrola svakog od nas, pa ma kako nam to ponekad bilo teško, u službi zaista opšte i zaista realne koristi za naš narod i čitavu državu. Hrabrosti nam, kao što znamo, ne nedostaje. Sada je potrebno imati i isto toliko mudrosti i strpljenja.
- Koliko će dugo, po Vašem mišljenju, MUP morati da angažuje značajne snage na "osetljivom" prostoru prema Kosmetu i šta se desilo sa idejom o multietničkoj policiji koju je zagovarao i finansirao OEBS?
- Mnoge stvari više ne zavise samo od naše strane u ovom strateški teškom trenutku naše istorije. Zbog toga je jako važna samokontrola policije i naš pažljivo tempirani konkretni doprinos u skladu sa precizno zacrtanim akcijama naše Vlade. Ne sme biti nikakvog uzaludnog junačenja, nikakavih očajničkih poteza, ničijeg iskakanja iz narodnog i državnog stroja. Znam da to nije nimalo lako, ali - moramo izdržati, kako znamo i umemo. Inače nam nema spasa. Skrenuo bih pažnju da je izraz multietnička policija , koji se uvrežio, neprecizan i stvara zabunu u javnosti da se možda radi o jedinicama policije koje imaju posebnu namenu i ovlašćenja. Ideja je da integracija pripadnike svih etničkih zajednica na jugu centralne Srbije u MUP Republike Srbije. Zapravo se radi o redovnoj policiji čiji pripadnici imaju ovlašćenja identična ovlašćenjima pripadnika MUP-a iz neke druge organizacione jedinice. Misija OEBS-a u SCG, koja sa MUP-om i Službom Generalnog inspektora ima odličnu saradnju, pomogla je i pomaže u realizaciji ovog projekta, koji ocenjujem kao uspešan.
- Kakve su, po Vašem mišljenju, perspektive MUP u doglednoj budućnosti? Koliko je vremena potrebno našoj policiji da se transformiše u savremenu, evropsku javnu službu?
- Pre svega važno je precizno definisati, u okviru novog Zakona o policiji, nadležnosti, mesto i ulogu Generalnog inspektorata MUP-a, kako smo predložili da se Služba ubuduće zove. Pred nama su dva puta – da budemo samo jedna od mnogih službi unutar policije, bez nekih posebnih ingerencija, u funkciji manje-više apriorne odbrane rada policije pred javnošću. Ili, nasuprot tome – da se, dugoročno, izgradi jedan celoviti reformatorski servis kontrole delovanja svih policijskih službi i institucija, koji će biti kontrolisan, prvenstveno, odozgo – od strane Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije. I sve, praktično, zavisi od konačnog izbora jednog od ova dva puta u budućnosti naše policije, ali i čitavog našeg društva. Ako nečega više stvarno nema na pretek – to je vreme. Narod nema vremena ni strpljenja da beskonačno čeka one prave, korenite promene sistema funkcionisanja najodgovornijih državnih službi, među kojima upravo policija zauzima posebno mesto.
- Kakva je saradnja MUP Srbije sa drugim, bliskim po delatnosti. institucijama? Recimo, BIA. Kako procenjujete saradnju sa ovom "agencijom",s obzirom da ranije javna i tajna policija nisu bile baš u ljubavi? U kakvim ste odnosima sa g. Radetom Bulatovićem, direktorom BIA?
- Saradnja nije posebno loša, niti posebno dobra. Normalna je i pohvalna sa profesionalnog aspekta za ono što BIA radi za nas. Ja nastojim da bude mnogo bolja. Osim što sam bio iznenađen kada nisam, po službenoj dužnosti, pozvan na prošlogodišnju proslavu Dana BIA. I nije nikakav problem što Rade Bulatović i njegov kabinet nisu pozvali mene lično, kao Vladimira Božovića. Ja nikada u svom životu, srećom, nisam ni bio pozivan na ovakve skupove. Problem je što poziv nije upućen Vladimiru Božoviću kao Generalnom inspektoru MUP-a. To je protokolarni propust, kako mi je na jednom prijemu skoro, uz izvinjenje, objasnio direktor BIA, rekavši da su i još neki drugi važni gosti nenamerno preskočeni, jer je to bilo prvi put. Ja želim da verujem da je to bilo tako, jer sam kao profesionalac spreman na punu saradnju u interesu građana, pravde i zakona i očekujem u budućnosti još bolju saradnju.
- Kakva je saradnja MUP sa bezbednosnim službama Vojske SCG. (Slučaj "atentata' na predsednika Tadića)?
- MUP ima sasvim korektne odnose sa pomenutim službama, naravno u okviru svojih nadležnosti. Incident koji se dogodio predsedniku Republike je još više naglasio potrebu naše bliže saradnje, kad god je i gde god je to potrebno. I tu, čini mi se, ništa nije sporno. Sve nesuglasice i nesporazumi pripadaju prošlosti i ja se snažno zalažem za najčvršću i najtešnju moguću saradnju između svih bezbednosnih službi.
- Koliki je uticaj političkih stranaka na rad MUP? Recimo, priča da određene delove MUP-a „drzi“ G 17 plus, određene delove DSS, SPO ...?
- U životu našeg društva je, već decenijama, izrazit i vidljiv uticaj politike na sve što se događa u Srbiji. Često je politički kurs određivao i celokupnu sudbinu čitavog naroda. I to nije lako promeniti, nekim dekretom. Jedna od osnovnih osobina politike i jeste u toj čudnoj veštini da se pojavljuje i kad joj se niko ne nada, da vedri i oblači našim sudbinama. Osvrnuo bih se na pisanje jednog beogradskog nedeljnika koji tendenciozno pokušava da moj angažman u MUP-u Republike Srbije poveže sa politikom. Istina je sledeća: prema koalicionom sporazumu stranaka koje su obrazovale Vladu Srbije, politički vlasnik mandata Generalnog inspektora je SPO, koji me je kao nestranačku ličnost, a ne po zavičajnom kanonu, kako nedobronamerno kažu pozvao da preuzmem ovu vrlo odgovornu dužnost. Ja ovu dužnost obavljam najbolje što znam i umem i mnogo sam energije uložio i još uvek ulažem da ovu veoma važnu Službu postavim na zdrave temelje, da od nje korist imaju građani i policija, a ne ja lično. Funkciju koju obavljam ne doživljam kao promotivnu, samoreklamersku i kabadahijsku. Doživljavam je kao bavljenje javnim poslom, na dobrobit prvenstveno građana, ali i države i pripadnika MUP-a. Javnost mog rada ilustruje činjenica da sam od stupanja na dužnost primio preko 400 ljudi, koje nisam pitao ni za nacionalnost niti za versku i etničku pripadnost, i što sam Službu i sebe učinio dostupnim svima koji imaju primedbe na rad policije. Niko od nas nije večan niti na jednom položaju. Onog trenutka kada moj rad i zalaganje ne bude imalo podršku političke stranke koja me je predložila za ovu dužnost – SPO, ili podršku institucije koja me je imenovala – a to je Vlada Srbije, povući ću se i okrenuti bavljenju drugim poslovima.
Naše je da se najiskrenije nadamo i lično potrudimo da se konačno pronađe neka prava mera u međuodnosu politike i rada u državnim službama. To je izuzetno važno zbog kontinuiteta svih onih neodložnih reformi koje su već započete u raznim ministarstvima, pa i u okviru MUP-a i, posebno, Generalnog inspektorata RJB. Ako se sve bude neprestano iz korena menjalo, sve do poslednjeg službenika – onda će mnogo šta što je uspešno započeto ostati, nažalost, nezavršeno, nepotpuno. Ja, ipak, verujem da će se po tom pitanju izmeniti mentalitet naše politike, da će ona postati, pre svega, servis u službi narodnih i državnih inetresa, neometen partijskim različitostima. Postoje znaci da se nešto menja u tom pravcu. Videćemo.
- Na kraju, kako provodite slobodno vreme u Beogradu. Da li posećujete poznate kafiće, klubove, diskoteke, splavove... i da li se osećate bezbedno u Beogradu?
- Ja sam još uvek neoženjen, tako da svoje slobodno vreme (koga i nema tako mnogo kao što neki, možda, misle), osim na čitanje, pozorište, film i odmor, koristim i za traganje za svojom budućom. Istrgnuto iz konteksta, u maniru pažljivo "lovljenih" snimaka, sve to nekome može da izgleda drugačije nego što je u stvari. A, što se tiče osećanja bezbednosti, o tome ne razmišljam. Podnosim svoju sudbinu, sa punom merom onog što ona sobom nosi. Davno sam pobedio strah od smrti. I ne bojim se. Nikoga, osim Boga i samog sebe.

 

I Legija nadgledao spaljivanje?

D. VELJKOVIĆ  18.01.2005, 18:40:42
MINULIH dana u Vranju i okolini glavna tema je navodno spaljivanje Albanaca sa Kosmeta u topionici "Mačkatica" u Surdulici, u vreme NATO bombardovanja. Pretpostavke i nagađanja se kreću od verovanja da je tako nešto moguće do potpune neverice da je u pitanju čista izmišljotina. Priča Nataše Kandić, iz Fonda za humantirano pravo, i dalje se u ovom kraju komentariše sa priličnom dozom neverice, iako naizgled deluje veoma uverljivo. Priča, međutim, obiluje mnogim podacima... "Prema podacima, koje je primio Fond za humanitarno pravo iz više nezavisnih izvora, spaljivanje tela Albanaca u fabrici 'Mačkatica' odigralo se u dva navrata: 16. i 24. maja 1999. godine, posle ponoći, uz obezbeđenje 'crvenih beretki', koje su imale tada bazu u selu Bele Vode pored Vranja. Milorad Ulemek Legija, tadašnji komandant 'crvenih beretki' je, prema tim podacima, lično dopratio jedan kontingent tela Albanaca i bio je prisutan tokom spaljivanja", piše Kandićeva, detaljišući u kojim pećima je to urađeno. Ona dalje dodaje da su najodgovorniji za sve to bili Dragomir Tomić "uz čije razumevanje i podršku je organizovan transport leševa sa Kosova u područje Vranja i Surdulice" i Dragan Lakićević, direktor "Mačkatice". Nataša Kandić je nabrojala i imena ljudi iz vranjskog SUP, Službe DB, lokalne BIA, načelnika lokalnih policija u Vladičinom Hanu i Surdulici koji su takođe umešani u slučaj. Na tvrdlje Nataše Kandić prvi je reagovao Dragomir Tomić, saopštenjem za javnost u kojem je najoštrije demantovao sve navode koje je Kandićeva iznela. U saopštenju se dodaje: "Dragomir Tomić nikada nije bio upoznat ni sa jednom činjenicom vezanom za navedene ili slične događaje ukoliko ih je bilo, niti je imao bilo kakva saznanja o njima". Skoro identično saopštenjem za javnost regaovao je i Lakićević. Međutim, događaji su krenuli dalje, pa se za slučaj "Mačkatica" zainteresovao i specijalni tužilac za ratne zločine i obećao javno da će procesuisati celu priču. Oglasio je i Vladimir Božović, koji je krajem prošle nedelje boravio na jugu centralne Srbije. On je rakao "da su preduzete sve mere radi utvrđivanja istine o onome što je rekla Nataša Kandić i da je pokrenuta istraga u vezi sa tim, te da se on nada da će u toku narednih mesec-dva biti urađena temeljna i na dokazima zasnovana istraga". U nedostatku pravih informacija, javnost u vranjskom kraju se priseća da tim krajem odavno teče priča o masovnim grobnicama. Čak i o tome da su neki leševi sahranjeni ispod asfalta na nekim putevima koji su u vreme NATO bombardovanja građeni. Milan Božilović, Okružni javni tužilac u Vranju, kaže da je ta ustanova još onda tražila i dobila obaveštenje od državne i javne bezbednosti "da na ovom području nema ni tragova, ni dokaza o jamama ili eventualnom spaljivanju". Ostaje da se proveri priča Nataše Kandić, mada je ona napomenula da "postoji ozbiljna blokada zbog koje je teško doći do činjenica, kao i da je teško ohrabriti obične ljude da o tome govore, jer se plaše zato što vide da su na vlasti i dalje oni koji su bili i u to vreme"...

 

Generalni inspektorat RJB MUP Srbije

SVE PROVERE U TOKU

SLUŽBA generalnog inspektora MUP Srbije preduzela je, po nalogu Tužilaštva za ratne zločine, neophodne mere i radnje kako bi se utvrdila eventualna odgovornost pripadnika policije u slučaju "Mačkatica", saopštio je MUP Srbije. U saopštenju se navodi da je generalni inspektor 24. decembra prošle godine dobio zahtev od Tužilaštva za ratne zločine da ispita navode o učešću pojedinih pripadnika policije a kasnije i pretnje svedocima u vezi sa spaljivanjem tela u fabrici u Surdulici, za vreme sukoba na Kosovu i Metohiji. Istog dana nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo uputila je generalnom inspektoru predstavku sa istovetnim navodima, a 11. januara ove godine Fond je prosledio i predstavku građana Surdulice kojom se traži da se ispitaju navodne zloupotrebe visokih starešina policije u ovom gradu tokom devedesetih godina. - Generalni inspektorat RJB će detaljan izveštaj o ovim proverama dostaviti Tužilaštvu, a i javnost će o svemu biti obaveštena - navodi se na kraju saopštenja.

 

01 broj: 6/05
18.01.2005. - S a o p š t e nj e
Generalni inspektorat RJB Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije je povodom slučaja “Mačkatica”, koji se na razne načine interpretira u medijima, dobila  24.12.2004.godine zahtev Tužilaštva za ratane zločine da ispita navode o učešću pojedinih pripadnika MUP-a i kasnije pretnjama svedocima u vezi spaljivanja tela u fabrici u Surdulici tokom sukoba na KiM.
Istog dana nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo uputila je Službi predstavku sa istovetnim navodima, a 11.01. 2005. Godine Fond je prosledio predstavku građana Surdulice da se ispitaju navodne zloupotrebe visokih starešina policije u Surdulici toko 90-tih godina.
Generalni inspektorat RJB MUP Republike Srbije preduzela je aktivnosti po zahtevu Tužilaštva za ratne zločine i dalje će u konsultaciji sa tužiocem preduzimati sve potrebne mere i radnje kako bi se ispitala i utvrdila eventualna odgovornost pripadnika MUP-a u ovom slučaju.

 

Nema povlacenja vojske sa granice

vesna on 18.01.2005
Nema govora o povlačenju vojske i policije jer su to puste želje koje neće biti uslišene, rekao je pomoćnik ministra policije, Vladimir Božović.
Pomoćnik ministra policije i generalni inspektor MUP, Vladimir Božović izjavio je novinarima da nema govora o povlačenju vojske i policije iz Kopnene zone bezbednosti, precizirajući da su to "puste želje, koje neće biti uslišene".
-Preuzimanje državne granice od vojske će ići po redovnom planu MUP, a što se tiče Žandarmerije, oni će ostati na svojim zadacima, a ja ću se truditi da svi oni budu podržani, naročito što se tiče tehnike i uslova života i rada – rekao je Božović.
On je naveo da pripadnici Žandarmerije i policije sa najvećim stepenom profesionalizma u teškim i složenim uslovima u KZB obavljaju svoje zadatke, kao i da su tu da obezbede mir, siguran i spokojan san svih građana Srbije, "ma kako se oni zvali".
Prema njegovim rečima, posle incidenta na granici sa Makedonijom, u kome je poginuo albanski dečak, stanje se polako vraća u normalu, ali je naglasio da jug centralne Srbije mora imati pažnju svih državnih organa.
Prema rečima Božovića, na jugu Srbije se očekuje dobra saradnja državnih organa, Koordinacionog tela i lokalnih vlasti.

MUP proverava navode FHP-a 17. januar 2005.

| 08:54 | Izvor: B92 Beograd
Generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović, izjavio je za B92 da su se policiji već obratili građani čija je bezbednost ugrožena.
Radi se o građanima koji žele da pričaju o slučaju Mačkatica, o čemu je pokrenuta i istraga. Naime, Fond za humanitarno pravo saopštio je da predstavnici Bezbednosno-informativne agencije u Surdulici, Vladičinom Hanu i Vranju proveravaju građane kako bi otkrili izvore Fonda i sprečili ljude da javno govore o spaljivanju tela kosovskih Albanaca" u fabrici "Mačkatica" u Surdulici.
Božović je rekao da će MUP preduzeti sve iz svoje nadležnosti da se utvrdi istina i da se ohrabre svi koji mogu da pomognu u istrazi: "Nadam se da tokom narednih mesec-dva dana, pošto će biti potrebno saslušati veći broj lica, kao i pripadnika MUP-a, jedan deo bi trebalo da se verovatno bavi samo BIA-om, sadašnjim i bivšim njenim pripadnicima, bude okončana profesionalna i nepristrasna istraga, koja će dati rezultate i smiriti tenzije iz tog vremena."
Božović koji je prošle nedelje nekoliko dana boravio na jugu Srbije, izjavio je da je situacija stabilna i bolja nego što je predstavljaju pojedini mediji. Podsetimo, prošle nedelje situacija u Preševu je bila aktuelna zbog ubistva jednog dečaka, koji je nastradao prilikom prelaska granice SCG i Makedonije.

 

BOŽOVIĆ: BEZBEDNOSNO STANJE NA JUGU SRBIJE STABILNIJE

UNUTR. POLITIKA - Subota, Januar 15, 2005 11:10  RTS
Bezbednosno stanje na jugu Srbije je stabilnije nego što se predstavlja u javnosti, ocenio je pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović koji je danas završio trodnevnu posetu jugu Srbije.
'Na osnovu onoga što sam video mogu da kažem da je bezbednosna situacija u Preševu i Bujanovcu stabilna, kao i da pripadnici MUP-a izvršavaju sve svoje zadatke u okviru zakonskih nadležnosti', rekao je Božović agenciji Beta.
Prema njegovim rečima, tenzije se u Preševu i Bujanovcu smiruju, ali, kako je rekao, treba izvući pouku iz poslednjeg incidenta i treba raditi na tome da se stanje potpuno smiri, u saradnji sa lokalnom samoupravom i Koordinacionim telom.
Tokom boravka u Bujanovcu i Preševu Božović je obišao i nekoliko žandarmerijskih baza u kopnenoj zoni bezbednosti, gde je i dočekao Novu godinu po starom Julijanskom kalendaru.

 

BOŽOVIĆ: NEMA POVLAČENJA!

BUJANOVAC - Pomoćnik ministra policije i generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović izjavio je da nema govora o povlačenju vojske i policije iz Kopnene zone bezbednosti na jugu Srbije, precizirajući da su to "puste želje, koje neće biti uslišene".
- Posle incidenta na granici sa Makedonijom, u kojem je poginuo albanski dečak, stanje se polako vraća u normalu, ali jug centralne Srbije mora imati pažnju svih državnih organa - rekao je Božović.
On je dodao da su optužbe koje su izrečene u zahtevima Albanaca - da se vojska i policija povuku sa juga Srbije zbog toga što su umešani u kriminalne radnje, "političke prirode".
- Na terenu sam se lično uverio da nema kriminalnih radnji među policijom. Tražiću da se policajcima, koji su u KZB-u, vrate dnevnice koje su im ukinute od januara 2003. i da se policija i Žandarmerija odbrane od neargumentovanih i klevetničkih napada. Ali, sve nezakonitosti će biti ispitane i svako ko bude odgovoran za to biće kažnjen - kaže Božović.
Božović je objasnio i da njegova izjava o mogućim zloupotrebama bivšeg komandanta Žandarmerije Gorana Radosavljevića "nije dobro interpretirana".
- Što se generala Radosavljevića tiče, odgovorno tvrdim da optužbe koje su se pojavile u medijima nisu tačne. Bilo je određenih sitnih propusta u funkcionisanju materijalno-tehničkih sredstava - rekao je Božović.

 

BOŽOVIĆ I MASARI DELILI BROŠURE ZA PRITUŽBE NA RAD POLICIJE 

DRUŠTVO - Sreda, Decembar 08, 2004 07:47  RTS
Generalni inspektor Ministarstva unutrašjih poslova Srbije Vladimir Božović i šef Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari delili su danas Beograđanima brošuru kojom pozivaju građane da podnesu žalbe na rad policije.

'Ovo je istorijski dan za policiju, jer se građani prvi put pozivaju da prijave probleme ili primedbe na rad policije Službi generalnog inspektora MUP-a Srbije. Policija je tu zbog građana, a ne obrnuto', rekao je Božović novinarima u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici.
Božović je rekao da je brošura urađena po uzoru na brošuru 'ugledne nezavisne komisije za ispitivanje žalbi na rad policije u Engleskoj'. Prema njegovim rečima, Generalni inspektorat RJB MUP-a Srbije 'pojačala je operativni rad', a uskoro bi trebalo da dodje do proširenja te službe.
Misija OEBS-a u SCG podržala je štampanje 13.000 brošura na srpskom jeziku i 3.000 brošura na albanskom jeziku, koje će građani moći da uzmu u 'svim javnim institucijama, uključujući i poštu i policijske stanice'.
Božović je naveo da u Službu generalnog inspektora mesečno stigne oko 300 pritužbi gradjana, a da je u poslednjih osam meseci ta služba podnela 56 krivičnih prijava protiv 70 radnika MUP-a, kao i protiv osam lica koja nisu zaposlena u MUP-u.
Masari je rekao da u demokratskim zemljama 'svaka institucija mora da se ponaša odgovorno', i dodao da je naročito važno kakav će biti ishod žalbe na rad policije.

Brošure deljene u Knez Mihailovoj

Podnošenje žalbi na rad policije

Beograd, 7. decembar 2004. godine
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor MUP-a Vlade Republike Srbije Vladimir Božović i šef Misije OEBS-a u SCG Mauricio Masari delili su danas građanima u Knez Mihailovoj ulici brošure pod nazivom "Podnošenje žalbi na rad policije".
Tom prilikom, Božović je naveo da je na osnovu provera i istraga koje je vodila Generalni inspektorat RJB MUP-a, a po osnovu žalbi i predstavki građana, u proteklih osam meseci podneto 56 krivičnih prijava protiv 70 radnika MUP-a i osam lica koja nisu iz Ministarstva.
To je u odnosu na vreme od juna prošle godine do aprila, kada je formirana Služba, značajan napredak jer je u tom periodu podneto svega šest krivičnih prijava, izjavio je Božović. On je istakao da je ovo istorijski dan za policiju jer se prvi put javno građani pozivaju da, ukoliko imaju bilo kakvih primedbi na rad policije, to prijave zvaničnoj instituciji i organizacionoj jedinici u okviru MUP-a koja će to da istraži i obavesti građanina.
Generalni inspektor MUP-a ukazao je da je do aprila ove godine služba primala u proseku 60 predstavki i žalbi građana mesečno, dok je sada taj broj oko 300, što, prema njegovim rečima, znači da su se građani "oslobodili" i da pokazuju visok stepen poverenja prema ovoj službi.
Masari je naglasio da će slične akcije biti organizovane i u drugim većim gradovima Srbije kako bi se građani u celoj zemlji upoznali sa svojim pravima.
Brošura, koju su zajednički objavili Generalni inspektorat RJB MUP-a i Misija OEBS-a u SCG, sačinjena je po ugledu na sličnu brošuru Nezavisne komisije za ispitivanje žalbi na rad policije u Engleskoj i u njoj se kroz osam pitanja i odgovora građanima sažeto objašnjava postupak podnošenja žalbe ili predstavke na rad policije.

 

Brošura za podnošenje žalbi na rad policije

BEOGRAD - Generalni inspektorat RJB MUP-a Srbije i misija Oebsa u SCG objavile su zajedničku brošuru pod nazivom "Policija u službi građana - podnošenje žalbi na rad policije". U cilju njenog predstavljanja građanima su juče generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović i Mauricio Masari, šef misije Oebsa u SCG delili brošuru u Knez Mihailovoj ulici.
- Do skora je u policiji važila ona narodna "vrana vrani oči ne vadi". Ovo je samo prvi korak koji smo zajedno sa misijom Oebsa u SCG poduzeli kako bismo zaštitili građane od nezakonitog postupanja policije, ali i zaštitili policajace koji profesionalno rade posao od neargumentovanih napada - rekao je Božović.
Brošura je rađena po ugledu na sličan pamflet Nezavisne komisije za ispitivanje žalbi na rad policije u Engleskoj. U njoj piše da građani imaju prava da se žale i tuže ukoliko smatraju da je policija bila nepristojna prema njima, zatim ako je upotrebila prekomernu silu, u slučaju nezakonitog hapšenja, kršenja ljudskih prava... Novi pristup koji je policija juče promovisala trebalo bi da garantuje da sve te tužbe neće ostati samo mrtvo slovo na papiru.
Misija Oebsa podržala je štampanje 13.000 brošura na srpskom i 3.000 na albanskom jeziku, koje će građani moći da uzmu u "svim javnim institucijama, uključujući i poštu i policijske stanice".
Božović je naveo da u Službu generalnog inspektora mesečno stigne oko 300 pritužbi građana, a da je u poslednjih osam meseci ta služba podnela 56 krivičnih prijava protiv 70 radnika MUP-a, kao i protiv osam lica koja nisu zaposlena u MUP-u.

 

Policija želi poverenje građana 

7. decembar 2004. | 15:38 | Izvor: B92
Beograd -- Generalni inspektor MUP-a i šef Misije OEBS-a delili su građanima brošuru, kojom ih pozivaju da podnesu žalbe na rad policije.
Odnos policije prema građanima u Srbiji tokom devedesetih godina doveo je do pada poverenja u tu instituciju. U policiji sada tvrde da je vreme kada je njihov rad služio isključivo interesima režima stvar prošlosti i da se poverenje građana vraća.
Osnivanjem Generalnog inspektorata RJB MUP-a, policija pokušava da osvoji poverenje građana i spreči i sankcioniše korupciju i neregularnosti u sopstvenim redovima. Deleći brošure sa šefom Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori, Mauriciom Masarijem, generalni inspektor Vladimir Božović je naglasio da je potrebna zajednička akcija svih, kako bi se vratilo poljuljano poverenje u policiju. "Mediji, građani, nevladine organizacije, ova služba i druge vladine službe moraju stvoriti jednu antikorupcijsku koaliciju. Ona može biti jedini ključ i spasenje od sveopšte propasti i urušavanja države i pravnog sistema kakvo smo imali u prošlosti, a naročito tog urušenog poverenja u odnosu građana i policije", rekao je Božović.
Ocenivši da negativno nasleđe opterećuje odnos građana i policije i da postoji narušeno poverenje, Božović je rekao da će se poverenje vratiti efikasnijim radom. Prema njegovim rečima, pokazatelj toga je i činjenica da u službu generalnog inspektora mesečno stigne oko 300 pritužbi građana, a da je u poslednjih osam meseci podneto 56 krivičnih prijava protiv 70 radnika MUP-a, kao i protiv osam osoba koje nisu zaposlene u MUP-u.

 

[sim] Akcija `Sablja`

ANTIC.org-SNN Sun, 05 Dec 2004 05:59:55 –0800 Akcija `Sablja` 05.12.2004.
Pomoćnik ministra i generalni inspektor policije Vladimir Božović o radu ove službe kod nas na neki način upropašćena hapšenjima u političke svrhe!

Vladimir Božović na nedavnoj konferenciji u Beču o borbi protiv korupcije dobio sve pohvale za svoj rad i rad svog inspektorata kao jedini predstavnik s ovih prostora.
U okviru Generalnog inspektorata policije osnovana Radna grupa koja radi na slučajevima zloupotreba hapšenja tokom `Sablje` u političke svrhe - Veza kriminala i policije kao nasleđe prošlosti još uvek postoji - tvrdi Vladimir Božović.
Inspektorat čeka izveštaje MUP o najškakljivijim nerešenim slučajevima ubistava u Beogradu i Srbiji. Upravo ste se vratili iz Beča s konferencije o evropskoj saradnji u borbi protiv korupcije Čuli smo da ste vi bili jedini čovek s ovih prostora na tom sastanku. - Tačno je. Nedavno sam se vratio s konferencije o borbi protiv korupcije pod nazivom `Evropski partneri u borbi protiv korupcije` koja je okupila šefove unutrašnjih kontrola evropskih policija, kao i glavne ljude antikorupcijskih tela i organa EU. Na njoj su bili prisutni predstavnici 25 zemalja Evropske unije. Bio sam jedini predstavnik s Balkana, odnosno jedini predstavnik iz neke zemlje van EU. Pored predstavnika zemalja članica tu su bili predstavnici Evropske komisije i Saveta Evrope, zatim izuzetno važne organizacije `Olafa` koju je reprezentovao direktor gospodin Bruner, kao i predstavnici `Transparensi internešenela`.
Šta je bila glavna tema konferencije? - Razgovorano je o korupciji na svim nivoima, o zajedničkoj borbi protiv korupcije, o korupciji i medijima, važnosti javnosti transparentnosti rezultata rada onih koji se bore protiv korupcije, zloupotreba i kriminala u policiji i državnim organima, kao i u sociokulturološkom fenomenu pojma korupcije. Zaključci su da je potrebna zajednička borba svih činilaca i faktora EU, odnosno čitave Evrope, da korupcija kao organizovani kriminal i terorizam ne poznaje granice i to pojačava zajedničku potrebu rada. Najznačajnije je da mora biti što više transparentan proces borbe protiv korupcije i javnosti se moraju prezentovati, kako rezultati rada u borbi protiv korupcije, tako zloupotreba nezakonitosti konkretno u policiji i drugim organima. Posebno je naglašeno da moraju biti prezentovani i uzroci i razlozi zašto nema većih pomaka. Koje od preporuka je moguće odmah primeniti u Srbiji? Jedna od preporuka konferencije koju ću ja kao generalni inspektor MUP-a Srbije u narednom periodu da primenim jeste da izlazim više u javnost, da obaveštavam javnost šta smo uradili. Ali i onome šta nismo uradili i zašto to nismo uradili. Tako bi se, što je i preporuka konferencije, stvarala jedna jaka antikorupcijska koalicija, gde bi se jednostavno forsirala građanska hrabrost, gde bi obični ljudi, odnosno građani, i obični policajci, dakle oni koji učestvuju u toj borbi, bili ohrabreni da se zajednički bore protiv korupcije. Na kraju je konferencija završena usvajanjem deklaracije. Zatim je određena sledeća zemlja domaćin za konferenciju - Portugal, a ja sam dobio poziv od generalnog inspektora Portugala da prisustvujem toj konferenciji.
Nameće se pitanje o odnosu medija i vaše službe... Kako je to rešeno u Evropi? Koja su njihova iskustva? Razgovarali ste o tome, ulozi medija u borbi protiv zloupotreba unutar policije i u društva uopšte. - Pa, to je bila jedna od centralnih tema konferencije! Čak je jedno čitavo pre podne bilo posvećeno tome. Bili su urednici poznatih evropskih medija, razni vodeći mediji Nemačke, Belgije, Francuske i same zemlje domaćina. Velika pažnja posvećena je odnosu medija i korupcije, odnosno borbe medija protiv korupcije, a evropska iskustva govore da je uloga medija u toj borbi veoma značajna i važna. Mediji treba da ohrabre sve one koji se bore protiv korupcije da istraživačkim novinarstvom pomognu u ovom slučaju. Konkretno u Srbiji meni kao generalnom inspektoru i službi generalnog inspektora, da kao nezavisnom korektivnom telu u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova proces borbe protiv korupcije, protiv kriminala i zloupotreba bude transparentan na način koji će značiti punu podršku. Otkud vi tamo i otkud naša zemlja tamo? Ako su svi ostali bili iz EU osim nas? - Ja sam tim pozivom u stvari dobio odgovor na to pitanje, da je praćen moj rad i ove moje službe u proteklih osam meseci od strane predstavnika evropske komisije i predstavnika međunarodne zajednice ovde u Beogradu s kojima ja imam dobru saradnju, s Evropskom komisijom, s njihovim telima, s misijom Oebsa... I da su jednostavno tim pozivom u stvari simbolički podržali rad Generalnog inspektorata RJB i mene kao generalnog inspektora, da se mi ohrabrimo. Jer sam tamo nesumnjivo dobio veliku podršku i podstrek za dalji rad! To je svojevrsno priznanje generalnom inspektoru i uopšte započetim reformama u MUP-u Srbije. Ja sam dobio i pozive iz drugih srodnih organizacija da ih posetim, tako da ću u narednom periodu svakako to iskoristiti... Već prva poseta je sledećeg meseca Parizu, generalnom inspektoratu pariske, odnosno francuske policije, i francuske žandarmerije, a onda i druge posete... Mi smo nova organizaciona jedinica u okviru MUP-a. Mi zakonski još uvek nismo regulisani, radimo sada na osnovu tog pravilnika kao podzakonskog akta i upravo je u izradi zakon, sva ta iskustva mogu jako da nam pomognu da se zakonski ta rešenja dobro postave.
Koja je uloga inspektorata danas, kakav je odnos prema drugim službama u MUP-u, samom ministru i UBPOK-u? - Ono što je važno reći jeste da se služba ovako kako je sada postavljena suočava s mnogobrojnim problemima. Pre svega, zbog te nezakonske regulacije, odnosno nepostojanja nje u samom zakonu, zatim dosta nerazumevanja u pogledu preciznih nadležnosti odnosno tog nekog odnosa s drugim organizacionim jedinicama, kao i odnosa mene kao generalnog inspektora i ministra, odnosno ministra unutrašnjih poslova. Po sadašnjem pravilniku i po sadašnjem zakonu ministar unutrašnjih poslova je glavni prvi čovek ministarstva. On vodi politiku ministarstva i ja sam odgovoran za svoj rad njemu i Vladi Srbije i ja sam ujedno, osim što sam generalni inspektor i pomoćnik ministra. To je malo paradoksalna situacija. Kako možemo govoriti o nekoj potpunoj nezavisnosti, kad sam ja ipak po funkciji pomoćnik ministra. Pomoćnik znači onaj koji pomaže ministru i izvršava naloge ministra, odnosno mora da poštuje sve odluke ministra! Tako da, na neki način, mislim da u budućnosti novim zakonskim rešenjima to treba bliže regulisati, detaljnije i preciznije...To povlači i odgovornost medija. Vi na, neki način, više pripadate sferi kojoj pripadaju nezavisne organizacije i mediji bi trebalo da vam pomognu u zajedničkom cilju? - Svi smo svedoci jedne dosta nesređene situacije u medijskom prostoru u Srbiji. Svi dobro znamo da iza određenih medija stoje određeni uticaji, centri moći! Onda je vrlo logično što su ponekad oštrice i strelice napada i na mene i na generalni inspektorat i na policiju uopšte motivisane nekim drugim razlozima, a ne onim suštinskim medijskim, profesionalnim, novinarskim kojima bi trebalo biti. Ja pozivam medije na zajedničku saradnju kao što sam i učinio tokom preuzimanja dužnosti, da se zajednički uhvatimo u koštac s ovim problemima, jer to su nam zajednički interes i cilj. Bez medija, nema uspeha ove službe, jer ja treba da budem taj zaštitnik i advokat građana pred policijom, ali i advokat policije i profesionalaca u policiji koji časno i moralno i zakonito i profesionalno i pored svih teških materijalnih problema koje imaju - obavljaju taj častan posao, časno i pošteno. Ali, i da ih zaštitim od neargumentovanih napada medija, bilo od samovolje starešine bilo od drugih vrsta pritisaka kojima su izloženi. Najbolji primer jeste policijska akcija `Sablja`. Mi smo ovih nekoliko meseca ocenili policijsku akciju `Sablja` kao profesionalnu, policijski dobro izvedenu i odrađenu akciju koja je bila potrebna. Ali, nastao je problem u političkoj zloupotrebi akcije `Sablja`, nepotrebnom privođenju velikog broja ljudi po političkoj osnovi. Čak i po ličnoj osnovi onih koji su vodili akciju `Sablja`! Da podsetim, po saznanjima koje imam, akciju su vodili ljudi van policije i s političkom zloupotrebom te akcije. Zato se danas država suočava s problemom velikih odšteta koje moraju da se plate ljudima neopravdano lišenih slobode i neopravdano zadržanih i jednu konfuziju koju je ta akcija izazvala. U policijskom delu akcija `Sablja` je dobro odrađena. Ali, onda je nastala politička zloupotreba kojom je ta akcija upotrebljena za obračun s političkim protivnicima, političkim neistomišljenicima, čak i ličnim neistomišljenicima! To je i predmet istraživanja Odbora za odbranu i bezbednost Republike Srbije i pododbora. Ja sam u okviru Generalnog inspektorata RJB osnovao radnu grupu koja se bavi time. Mi smo i u obavezi da dostavimo sva kršenja tokom akcija `Sablja` i Međunarodnom komitetu za ljudska prava u Ženevi i komitetu protiv torture nečovečnog postupanja i mučenja! I, nažalost, tu obavezu još nismo ispunili, zbog toga što mojoj službi nisu dostavljeni odgovorni za izvršenu torturu nad šest lica tokom akcije `Sablja`. Ja sam to više puta tražio, ali to, kao i još neke druge stvari, mojoj službi nije dostavljeno. Ima li u ovom trenutku sprege između određenih segmenata policija i kriminala, pre svega u Beogradu i Srbiji? - Nažalost, ja mislim da ta sprega postoji i da je ona nasleđena iz prošlosti! Kriminalci upravo imaju svoje ljude u policiji. I onda ih ti ljudi neposredno fizički štite, obezbeđuju, zloupotrebljavajući službeni položaj, koristeći nedozvoljena sredstva veze, komunikacije, sredstva pristupa i dostupnost informacija našeg informacionog sistema, MUP-ovog autonomnog sistema podstakli dostavljaju podatke iz samih istraga. Zatim, skrivaju određene informacije, svedoke, usmeravaju istrage u pogrešnom pravcu. Mi imamo veliki broj nerazjašnjenih ubistava!
Moja služba i ja sam zatražili od svih nadležnih uprava i sekretarijata Beograda da nam dostave preseke nerazjašnjenih ubistava u proteklih 15 godina. To najviše opterećuje građane Srbije i s pravom postavljaju pitanje rešenja slučajeva ubistva novinara Ćuruvije i Pantića i mnogih drugih... Ja nisam dobio još te izveštaje i nadam se da ću ih uskoro dobiti! Onda ćemo napraviti operativnu analizu i videćemo u nekim predmetima zašto nemamo otkrivene ubice. Da li je to razlog zašto objektivno nije moguće dokazati ili pak postoje drugi subjektivni razlozi koji utiču na to da mi nemamo rešena ta mnogobrojna nerazjašnjena ubistva što građane Srbije posebno opterećuje. Drugi slučajevi, primeri obezbeđivanja lica iz kriminogene sredine imaju poseban značaj posle nekih događaja u Beogradu. Ja tu imam vrlo jasan i nedvosmislen stav: nema nikakvog kompromisa s policajcima koji rade van svog radnog vremena ili posle radnog vremena ili u toku radnog vremena na obezbeđivanju lica iz kriminogene sredine ili uopšte obezbeđenju bilo kojih lica iz sfera biznisa, politike ili bilo čega, jer to je nešto što je nespojivo. To je suprotno zakonu, internim aktima ministarstva i ja nemam tu nikakvo razumevanje. Ja imam razumevanja za težak materijalan položaj, za loše uslove rade, za prevaziđen zakon, za prevaziđenu sistematizaciju i tu sam spreman da dam maksimum - i ja i moja služba - da se to reši. Ali, varijanta u kojoj ćete vi tokom dana biti uzoran policajac, a uveče obezbeđivati kriminalce ne mogu da prođu i kod mene jer nemaju opravdanje. Mislim da nemaju opravdanje ni kod najvećeg broja pripadnika policije koji rade časno i pošteno i pored teške materijalne situacije i drugih problema. Mora biti čak vrlo čvrsto podvučena granica između policije i kriminala. Ta granica, nažalost, u poslednjih 15 godina je pomerena i mi imamo ovo situaciju koju imamo. Da li vi imate podršku pre svega naroda koji vas poznaje? Bili ste advokat, radili ste na Kosovu...- Ja sam radio kao advokat. U određenim slučajevima bio sam advokat SPO u čuvenom slučaju Ibarske magistrale. Kasnije, ja sam od SPO dobio mandat, praktično, priliku, kao njihov kadar, da kao vanstranačka ličnost, znači kao advokat, ekspert uzmem učešće u važnoj instituciji koja treba da doprinese opštoj reformi policije i demokratizacije policije i postavljanju policije kao javnog servisa. Ja od njih imam punu i nedvosmislenu podršku, podršku imam od građana koja se manifestuje time što, za razliku od mog prethodnika koji je imao 60 predstavki ili žalbi pritužbi građana mesečno ja imam preko 300. Mislim da taj podatak puno govori. Nezvanično, poziva i kontakata je mnogo više. Za razliku od prethodnika, ja sam otvorio službu prema građanima. Svakog petka primam građane, tako da sam ja dosad primio negde oko 360 građana i ovim putem preko vašeg lista pozivam sve građane koji imaju bilo kakav problem da se slobodno bez ustezanja javno ili anonimno jave službi generalnog inspektora i vide na delu kako to funkcioniše. Imam podršku nevladinog sektora, imam čini mi se, i podršku medija... Najznačajnije je što imam podršku celokupne vlade, podršku i opozicije, koja preko gospodina Mirčića, koji je inače radikal vodi Odbor za bezbednost. Ja sam čuo mnoge pohvale na račun moje službe, i mene lično, ali i od radikala i DS koji su opozicija i veliku podršku Međunarodne zajednice! Vaš stav o aktuelnim dešavanjima na Kosovu i o koordinacionom centru... Kako sad funkcioniše nakon što ste ga vi napustili? - Svaki svoj međunarodni kontakt pored ovog dela mog profesionalnog bavljenja policijom u smislu generalnog inspektora ja koristim da skrenem pažnju na drastično kršenje ljudskih prava na Kosovu i Metohiju, na opasnost od terorizma, organizovanog kriminala, teškog položaja Srba i nealbanaca na KiM i da ukažem na neke dvostruke aršine međunarodne zajednice iz prošlosti i kako da ih dobrom voljom ali argumentima trezveno i smireno menjamo! Jer, mi ne možemo ići u sukob s demokratskim svetom! Mi moramo ići na partnerske prijateljske odnose... Siguran sam da i nova vlast u Americi ima razumevanje za problem KiM, drugačije nego što je to bilo ranije... Mislim da Koordinacioni centar treba još više podržati i osnažiti. Po meni je konačan status KiM apsolutno rešen Rezolucijom 1244, našim ustavom, on je u sastavu republike Srbije i Državne zajednice Srbije i Crne Gore i to tako treba da ostane u regionalnom decentralizovanom obliku, gde će Albanci kao većina imati sva prava koja im pripadaju, ali će morati garantovati i obezbediti prava Srbima na Kosovu i Metohiji kao konstitutivnom a ne kao manjinskom narodu uz visok stepen evropskog nivoa ljudskih prava, poštovanje principa decentralizacije i regionalizacije. Ja sam im odneo nekoliko primeraka knjige na engleskom jeziku memoranduma naše Crkve o Kosovu i Metohije s dokazima i argumentima martovskog pogroma i nasilja, kao i monografiju Ministarstva kulture, takođe na engleskom, koja govori o uništenju crkava i manastira, uopšte kulturnog nasleđa. Tek sada vidimo, preko vašeg lista, jednu sjajnu istraživačku akciju, gde se vide veliki zločini nad Srbima u Bosni i Hercegovini i vidimo tu pravu istinu koja mora kad tad i po onoj Božjoj `da će istina pobediti i i da će izaći na videlo`. Da li je promena u američkoj administraciji, odnosno ostanak Džordža Buša, dobar znak za Srbiju? - Apsolutno sam siguran da je to odličan znak, nova velika šansa za jedan novi početak odnosa s Amerikom, uspostavljanja zdravih, partnerskih, prijateljskih, savezničkih odnosa s najvećom velesilom kao što je Amerika uz strogo poštovanje nacionalnih interesa koje mi moramo definisati. Ne može nam Amerika definisati našu nacionalnu strategiju i državnu politiku. Oni su tu, verujte, da u kontekstu njihove politike nama pomognu, ali mi moramo sebi sami pre svega pomoći.
Strah obrazu kalja ugled
Da li osećate strah za vašu ličnu bezbednost s obzirom na to čime se bavite? - Kao verujući čovek, ja apsolutno ne osećam nikakav strah, jer strah obrazu često kalja ugled! Čovek je smrtno biće, međutim treba časno živeti, raditi, raditi ovaj posao s punim plućima, s punom hrabrošću... Jer, ako bi mislio na strah i ako bi me strah opterećivao, naravno da ne bih ni započinjao ovakvo važnu po meni misiju u okviru reforme policije! Sva iskušenja na koja nailazim mnogo lakše prevazilazim i odlaskom u crkvu i molitvom i razgovorom s mojim duhovnikom mitropolitom Amfilohijem jer, jednostavno to me još više učvršćuje.
http://www.inter-nacional.com/srp/index.php

 

Žandarmi me nisu posetili

Milana Vasića (15), koji je 16. oktobra teško povređen gumenim metkom, ispaljenim iz puške jednog od pripadnika Žandarmerije koji su obezbeđivali javni red i mir na 123. večitom derbiju, u sredu je obišao načelnik Generalštaba Vojske SCG, general-pukovnik Branko Krga.
Pitomac Vojne gimnazije bio je zatečen iznenadnom posetom načelnika Generalštaba, a osim generala Krge Vasića su do sada obišli prvotimci Crvene zvezde Nikola Žigić, M.arko Pantelić, Vladimir Dišljenković, Ivan Ranđelović i trener Ratko Dostanić, kao i generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović koji je Vasića obišao pre operacije.
Jedino me nije posetio niko iz Žandarmerije. Inspektor Božović mi je rekao da je istraga u toku i da pokušavaju da saznaju ko je pucao na mene - rekao je Vasić ekipi „Blica“ koja ga je juče posetila na odeljenju maksilofacijalne hirurgije VMA.
Kako „Blic“ saznaje, Generalni inspektorat još nije poslao tužilaštvu izveštaj o ovom događaju, tako da pitanje o opravdanosti upotrebe gumenih metaka na tako malom rastojanju i dalje ostaje otvoreno, ali, kako nezvanično saznajemo, identifikovani su oni koji su pucali.
Milan je opisao događaj koji je prethodio njegovom povređivanju.
Krenuo sam posle ručka s društvom na utakmicu. Desetak minuta pre početka, pošto nas je blo mnogo, policija je počela da nas sabija. Nije bilo nikakve gužve i tuče pre toga. Onda sam začuo pucanj i okrenuo se. Tada me je u lice pogodio gumeni metak. Onesvestio sam se od bola i sledeće čega se sećam jeste da sam se osvestio u kolima Hitne pomoći - priča Vasić. On je istakao da u trenutku pucnja nije čučao nego stajao, što ukazuje na to da Žandarmerija nije pucala u stomak i noge.
Vasiću je gumeni metak polomio kosti gornje vilice, ali ta teška telesna povreda uspešno je sanirana. Načelnik maksilofacijalne hirurgije VMA, pukovnik prof. Nebojša Jović rekao je za „Blic“ da je zdravstveno stanje mladog Vasića dobro i da njegov oporavak posle operacije teče bez komplikacija.
- U toku je rehabilitacija, a u ponedeljak ćemo posle ispitivanja znati da li je neophodna operacija oštećenog nerva ili će biti dovoljna fizikalna terapija - rekao je prof. Jović

 

Božović na konferenciji EU o korupciji

BEČ, 24.11.2004. (Beta)
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor policije Srbije Vladimir Božović učestvuje na konferenciji Ministarstva unutrašnjih poslova Austrije i EU na temu "Jačanje operativne saradnje u borbi protiv korupcije u EU" u Beču.
Trodnevni skup otvorio je danas popodne ministar unutrašnjih poslova Austrije Ernst Štraser.
"Svrha ovog skupa je da se okupe evropski partneri u borbi protiv korupcije. Meni je velika čast što sam jedini predstavnik sa Balkana na ovom visokom skupu koji treba da se bavi operacionalizacijom saradnje borbe protiv korupcije u EU", kazao je Božović.
Prema njeogvim rečima na skupu će biti reči i o "pitanjima kao što su korupcija kao sociološki fenomen, antikorpicijska strategija i socijalno-kulturološki problem korupcije, korupcija i mediji izmedju otvorenosti i senzacionalizma".
Božović je ukazao da na ovom skupu učestvuju najviši predstavnici medjunarodnih organizacija, posebno onih iz EU i ocenio da su predstavnici Austrije, kao i EU, pozivom za učešće dali posebno mesto MUP-u Srbije i njemu kao pomoćniku ministra.
"Nadam da ću za tri dana uspostaviti značajne kontakte sa srodnim službama EU, i da ću razmenom iskustava biti bogatiji za zaista tešku borbu koja me očekuje u borbi protiv korupcije, zloupotrebe i kršenja zakona kada su u pitanju pripadnici MUP-a",dodao je.
Božović je ocenio da je "Srbija u aktivnoj ulozi borbe protiv korupcije" i dodao da su "na nivou vlade i parlamenta formirana tela za borbu protiv korupcije".
"Mislim da je ta aktivnost u zamahu, iako nije dovoljna. Očekujem da će u narednom periodu biti veća saradnja i veća svest, i kod medija i nevladinog sektora, ali i vlade, u zajedničkoj borbi protiv korupcije", zaključio je Božović. (Kraj)

Kavga oko ”crvenih beretki”

D.STEVANOVIĆ - R. OGNjANOVIĆ  15.11.2004, 19:16:32
CRVENE beretke ne postoje! Nema nikakvog povampirenja te jedinice! Sve probleme koji se za “beretke” vezuju, pravili su ljudi iz njihovog rezervnog sastava.
U ovo je, u Skupštini Srbije, ministar policije Dragan Jočić, tokom jučerašnje maratonske rasprave, uporno pokušavao da ubedi članove Odbora za odbranu i bezbednost, podnoseći im detaljan izveštaj o svom i radu policije od marta do oktobra ove godine.
“Crvene beretke” ne samo da postoje već i funkcionišu - u sklopu Žandarmerije, SAJ i Protivterorističke jedinice - ustvrdio je Bogoljub Pejčić (SPO). - One su to svoje postojanje dokazali i dva puta pred Specijalnim sudom, kad su se pojavile u majicama sa njihovim znakom i obeležjem crvene ruže. To “bratstvo ruža” je sada raspoređeno po ovim jedinicama. Upravo bivše “crvene beretke” obezbeđuju Legijinu suprugu, preko njih to dvoje održavaju kontakt i svi zajedno razmenjuju informacije. Ja vam samo kažem: nemojte se iznenaditi ako se gospodin Legija nađe na slobodi. “Crvene beretke” i te kako dobro rade i to će nam se obiti o glavu!

ZAŠTITA BIZNISMENA
PEJČIĆ je upitao ministra: zašto generalni inspektor MUP Vladimir Božović nije dobio personalna dosijea pripadnika SAJ i Žandarmerije iako ih uporno traže već dva meseca i ko ta dosijea krije?
Pre deset dana sam naredio da se dobiju ta dosijea i ona će svakako biti uzeta kad i ako bude formirana nova antiteroristička jedinica od elitnih pripadnika MUP. Ne postavlja se pitanje ukidanja bilo koje jedinice, već pravljena nove, od ljudi iz SAJ i PTJ koji polože testove. - odgovorio je ministar Jočić. - Inače, porodicu Milorada Lukovića jednim delom obezbeđuje i Žandarmerija, njegova supruga ima pravo na redovne posete i to je predmet za upravnika zatvora. Dakle, njih dvoje su u stalnom kontaktu i što mu ona nešto ne bi prenela tim putem, nego se zamišlja neka tajna mreža. Nemojte da uznemiravate javnost pričama kako će neko biti otet ili će napustiti zatvor. To, prosto, ne odgovara stvarnosti, a sve vaše tvrdnje će biti proverene.
Ministar je inače naglasio da prioritet MUP ostaju: 1. borba protiv organizovanog kriminala (već je napravljena strategija i čeka se pristanak ministarstva pravde i finansija, kao i carina), 2. rasvetljavanje ubistava Pavla Bulatovića, Momira Gavrilovića, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića (“MUP BIA i vojne bezbednosne strukture u ovim slučajevima uveliko razmenjuju činjenice, papire, saslušavaju i neki pomak je napravljen) i 3. preduzimanje antiterorističkih mera.
Predsednik i potpredsednik Odbora - Milorad Mirčić (SRS) i Dragan Šutanovac (DS), “bombardovali” su ministra desetinama pitanja. Mirčić: “Zašto dozvoljavate da u oružanim obračunima na beogradskim ulicama živote gube upravo ljudi značajni za rešavanje slučajeva koje ste naveli kao prioritetne? Jorga je, na primer, bio ključni svedok u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije! Kako je tačno MUP uključen u obezbeđivanje zaštićenih svedoka u procesu za ubistvo Zorana Đinđića, jer se spekuliše da oni imaju mogućnost da utiču na druge svedoke i da nesmetano deluju u javnosti? Na osnovu čega je ministar Jočić, koristeći svoje diskreciono pravo, ukinuo lično obezbeđenje nekim ljudima, a dodelio ga pojedinim biznismenima? Ko je, sve, u prethodnom periodu koristio policijsko obezbeđenje i blindirana vozila MUP bez dozvole ministarstva i samog Jocića?

ŠAMAR MILOŠEVIĆU
Prvi čovek policije je rekao da je dobio pismo iz kabineta predsednika Tadića u kojem se od njega traži da odgovori na pitanje zašto je uskratio lično obezbeđenje svom prethodniku Dušanu Mihajloviću, i zašto je oduzeto blindirano vozilo generalu Milanu Obradoviću. Odgovorio je da se, tim povodom čuo sa Mihajlovićem, a da je Obradoviću “udvostručio obezbeđenje”.
Šutanovac je bio još žešći: Zašto u izveštaju nema ni reči o 600 kilograma heorina navodno spaljenog u Obrenovcu - je li stvarno uništen ili ga je neko “na leđima preneo preko Drine”? Šta je bilo sa malverzacijama oko nabavke opreme za MUP? Onda, obraćajući se prvom čoveku Resora javne bezbednosti Miroslavu Miloševiću: “Da li je organizovani kriminal zaista, po definiciji, vezan za vlast, kako je više puta pred članovima ovog odbora ponavljao ministar Jočić? A, pošto se u vašem izveštaju kaže da u Srbiji postoji 45 kriminalnih grupa sa 280 pripadnika, pitam vas, ko je onda taj čovek iz vlasti, koji ih podržava, ako je tačna ministrova definicija?”. I - da li je moguće da u celom MUP ne postoji ni jedan jedini sposoban policajac, nego je na čelo Žandarmerije morao da bude doveden oficir Vojske SCG? To je šamar Vama, generale Miloševiću!”
Dok su Jočić i Milošević zapisivali sva postavljena pitanja, Šutanovac je iskoristio podatak da je za proteklih devet meseci gotovo 700 ljudi poginulo u saobraćajnim nesrećama i “poentirao”:
Kako, uopšte, očekujete da saobraćajna policija radi svoj posao kako treba, kad tim istim ljudima ministar za kapitalne investicije cepa prijave, vređa ih i zavrće uši na Ibarskoj magistrali?”
Naravno da incidente sa policijom treba izbegavati, ali dozvolićete da neko od ministara ponekad može da bude i malo nervozan, a setićete se da je bilo i ministara koji su vozili po Beogradu i ubijali ljude - odgovorio je, najpre Šutanoavcu, ministar Jočić, a onda upozorio da postoji “vrlo opasan pravni vakuum” koji omogućava zbunjujuće događaje na relaciji: Specijalni sud - obezbeđenje - specijalni svedoci.

VRUĆE SCENE
NAČELNIK RJB Miroslav Milošević i Mladen Spasić, prvi čovek UBPOK, pojasnili su priču o obezbeđivanju zaštićenih svedoka: formirana je posebna jedinica koja obezbeđuje zaštitu svedoka, po nalogu specijalnog tužioca; njeno postojanje je predviđeno novom sistematizacijom u MUP.
Jočić je ustvrdio da povećanje stope kriminaliteta od 15,4 odsto u odnosu na prošlu godinu, ne znači da su građani manje bezbedni, već da je policija 2003. godine, u vreme vanrednog stanja i akcije “Sablja” imala neuporedivo veća ovlašćenja i dodao: “Najviše je imovinskih delikata. To je takozvani sirotinjski kriminal, koji je i dalje manji nego u ostalim zemljama u tranziciji”.
Posle tvrdnje poslanika Meha Omerovića (SDP) da se u Beogradu, na više punktova, za sto dinara, može kupiti film u kojem obiluju “vruće scene kragujevačkih gimnazijalaca”, ministar je obećao da će taj slučaj biti detaljno ispitan, ali da već imaju informaciju da je sve snimljeno još pre godinu dana, pa je sad na policiji da, za početak, utvrdi - ko je to pustio u javnost, a onda, možda ono najvažnije, jesu li maloletnici u svemu dobrovoljno učestvovali ili ne.
Izveštaj o radu MUP članovi Odbora za odbranu i bezbednost usvojili su bez i jednog glasa protiv. “Za” je bilo sedam, a udzržanih čak pet poslanika. Inače, da su se pitali poslanici DSS - jučerašnja sednica bila bi održana iza “zatvorenih vrata”. Ostali su ih nadglasali.

DANICA I BIA
NEZAOBILAZNO pitanje novinara za ministra Jočića bilo je - da li će mesto direktora Instituta za bezbednost zaista da pripadne Danici Drašković. On je odgovorio da MUP nije nadležan za imenovanje direktora tog Instituta, već BIA.
Uostalom, Institut se bavi stručnim veštačenjem materijala, bojevom municijom i sličnim stvarima, i ne vidim da bi tu neko mogao da se bavi obaveštajnim radom . To je zanatski posao - ustvrdio je Jočić.

LEGIJA
ODGOVARAJUĆI na pitanje - šta je preduzeto da se utvrdi gde se Milorad Ulemek nalazio do trenutka predaje i ko su mu bili jataci, ministar Jočić je rekao da je na sastanku Interpola od predstavnika švajcarskih vlasti dobio informaciju da se prvooptuženi za ubistvo premijera Đinđića jedno vreme krio u pograničnom delu Švajcarske i da će se MUP sigurno i dalje baviti pitanjem njegovih jataka.
Pripadnici Žandarmerije, tokom rada mog prethodnika, ulazili su u njegovu kuću, ali tamo ništa nisu pronašli - rekao je Jočić.

NOVI OBRAČUNI
MOŽEMO očekivati nove oružane obračune na našim ulicama - “najavio” je načelnik beogradske policije Milorad Simić, a ministar Jočić objasnio:
Posle razbijanja “zemunskog klana”, trenutno ne postoji slično organizovana kriminalna grupa koja nosi toliku društvenu opasnost, ali smo zato suočeni sa oružanim sukobima suprotstavljenih kriminalnih grupa koje se bore za raspodelu primata i teritorije. MUP preduzima sve kako bi rasvetlio te zločine.
Navodeći samo deo onoga što je policija već učinila, Jočić je precizirao: razbijene su kriminalne grupe koje su pokušavale da naslede narko-mrežu “zemunskog klana”, prekinuto je deset kanala za organizovano krijumčarenje opojnih droga (u tim akcijama ubijeno je 24 ljudi, zaplenjeno 314 kilograma heroina, 156 marihuane i 1 kg kokaina), za prvih devet meseci za čak 70 odsto je zaplenjeno više droge nego tokom cele prošle godine (1975 kg).

DžAMIJA I TAJNA
DRAGAN Šutanovac je pitao zašto u izveštaju ministra Jočića nema više detalja oko slučaja paljenja Bajrakli džamije i zamerio zašto su general Milan Obradović, tadašnji načelnik RJB i Vladan Lukić (ondašnji šef beogradske policije) smenjeni i čak degradirani. Potom je pročitao i deo transkripta razgovora između, kako je “protumačio”, ministra policije i generala Obradovića. Ministar Jočić bio je iznenađen odakle uopšte Šutanovcu takav papir.
Šutanovac je novinarima kazao da je sporni papir dobio poštom. On je dodao: “Pretpostavljam da je to transkript razgovora ministra i g. Obradovića gde se vidi da nije istinita priča kako je beogradski SUP bio nesposoban da odbrani džamiju. To neću više da komentarišem, jer mi je skrenuta pažnja da je to službena tajna, mada taj dokument nije tako klasifikovan”.
Jedino ministar može da izda dozvolu da se papir s takvim sadržajem i takvom oznakom iznosi u javnost - izjavio je Jočić novinarima, a na pitanje - da li će biti preduzete neke mere, odgovorio je: “Neću se baviti tim stvarima, jer to više govori o onome ko je tajnu zloupotrebio. Pozabavićemo se time ko je iz Ministarstva to dao”.

SLUČAJ “GUROVIĆ”
PREDLAŽEM da i mi recipročno zabranimo hrvatskim sportistima ulazak u Srbiju, jer su većina njih fašisti - izjavio je Ivica Dačić (SPS) i gotovo viknuo, obraćajući se Jočiću i članovima Odbora.
Hoće li ova država bar jednom da izrazi protest za nešto što se ovom narodu dešava?! Hoće li se ministar inostranih poslova setiti da osim BIA i Instituta za bezbednost postoji i nešto što se zove nacionalni i državni interes. Zar ja treba da umesto SPO branim Dražu Mihailovića? Drašković je bio na Brionima i nije to ni spomenuo. Ja sam socijalista i meni se ne sviđa to što je Gurović nacrtao ali nije u tome stvar. Jeste u sledećem: tom istom Guroviću, kad god je igrao za timove bilo koje druge države, nije bio nijednom zabranjen ulazak u Hrvatsku!
Pejčić (SPO) je “stao u odbranu” svog šefa:
- Drago mi je što je i gospodin Dačić postao ravnogorac. A, ministar Drašković jeste reagovao. Inače, Hrvati su ovim potezom lupili šamar i Americi. Jer je njihov predsednik Truman odlikovao Dražu Mihailovića najvećim ordenom za strance.
Jočić je rekao da to baš nikako nije u nadležnosti njegovog, već Ministarstva inostranih poslova SCG i podsetio da su iz MUP već dva puta, povodom izjava mađarske ministarke inostranih poslova, tražili od našeg MIP da reaguje, ali je to oba puta izostalo.

 

Kriminalci unajmljuju policajce za 50 evra

Tamara Marković-Subota - Milan Prelić 14/11/2004
Kriminalcima je veoma važno da u svom obezbeđenju imaju aktivne policajce, ne samo zato što oni imaju pravo da nose oružje već i zbog dostupnosti podataka MUP-a, korišćenja sredstava veza, dobijanja informacija, kaže za „Blic“ Vladimir Božović, generalni inspektor MUP-a.
Angažovanje policajaca od strane kriminalaca aktuelizovano je posle oružanog napada na kontroverznog biznismena Andriju Draškovića u nedelju, na autoputu Šid - Beograd , kada su ranjeni jedan aktivni i dvojica bivših policajaca, koji su radili u njegovom obezbeđenju.
Ranjeni Nebojša Đorđević policajac je u OUP-u Stari grad. On je juče otpušten na kućno lečenje i protiv njega će, po zaključenju bolovanja, kako tvrdi Božović, biti pokrenut disciplinski postupak.
Ostala dvojica Draškovićevih telohranitelja koji su ranjeni u pucnjavi bivši su pripadnici MUP-a. Vladimir Kmezić, koji je pre izvesnog vremena napustio službu, bio je telohranitelj bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, dok je teško povređeni Dejan Tukić bivši policajac beogradskog SUP-a.
Uloge su poslednjih godina zamenjene. Umesto da MUP ima svoje ljude infiltrirane u kriminalnim sredinama, situacije je takva da kriminalci imaju svoje ljude u policiji. Na taj način, osim naoružanih telohranitelja sa policijskom značkom, dobijaju i sve potrebne informacije, koje nikako ne bi smele da stignu do kriminalaca - kaže Božović.
Prema pravilima službe, policajcima je zabranjeno da rade kao privatno obezbeđenje.
Generalni inspektor MUP-a potvrdio je za „Blic“ da su pokrenuti disciplinski postupci protiv trojice policajaca koji su radili u obezbeđenju Predraga Rankovića Peconija, proizvođača cigareta, privođenog u vreme akcije „Sablja“. Prema saopštenju policije, reč je o policajcima Goranu Grujičiću, Aleksandru Pavloviću i Bojanu Smiljkoviću, koji su udaljeni s posla i protiv kojih su podnete krivične prijave zbog teže povrede radnih dužnosti. Njih trojica zatečena su u subotu oko 20.15 sati u vozilima, u koloni od tri automobila, koje je policija zaustavila u Bulevaru kralja Aleksandra, broj 5. U jednom vozilu bio je Ranković, ranije osuđivan zbog više krivičnih dela. Grujičić i Pavlović su se tada, prema saopštenju policije, predstavili kao policajci, a Smiljković je pokazao službenu značku, ali je odbio da kaže kako se zove i gde radi. S njima je bio i bivši policajac Goran Bešević. Prema saznanjima „Blica“, otpušteni policajci radili su u odeljenjima unutrašnjih poslova Voždovac i Novi Beograd i u brigadi beogradske policije.
Kriminalci policajcima plaćaju od 50 do 100 evra po danu. Taj iznos, s obzirom na niske policijske plate, glavni je motiv da policajci tezgare kod kriminalaca - tvrdi izvor „Blica“ iz MUP-a Srbije. Izvor „Blica“ navodi i da se poslednjih godina razmišljalo o zakonu kojim bi se policajcima dozvolilo da van radnog vremena rade u obezbeđenju - ali banaka, škola, pošta, a ne kriminalaca.
- Generalni inspektorat RJBta svakodnevno dobija predstavke protiv policajaca honorarno angažovanih sa one strane zakona, i protiv takvih ćemo intenzivirati i istrage i disciplinske postupke. To je zadatak celog MUP-a jer 30 inspektora ove službe ne može da kontroliše 42.000 srpskih policajaca. Za svakog takvog policajca prvenstveno je odgovoran njegov starešina jer on mora da zna šta mu rade podređeni i van radnog vremena i o tome moraju da podnose izveštaje - kategoričan je Božović.

 

01 broj: 190/04

9. 11. 2004 – Saopštenje
Pomoćnik ministra – Generalni inspektor gospodin Vladimir Božović održao je 08. novembra u prostorijama Generalnog inspektorata RJB radni sastanak sa delegacijom Evropske komisije u SCG, koju je predvodio gospodin Dejvid Hadson, prvi sekretar delegacije.

Generalni inspektor je upoznao goste sa mestom, ulogom i nadležnošću Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB u okviru MUP-a Republike Srbije, kao i s aktivnostima i rezultatima rada Službe na otkrivanju nezakonitosti i nepravilnosti u postupanju pripadnika policije. Generalni inspektor je ukazao da je nakon njegovog postavljenja u aprilu ove godine, Služba podnela 45 krivičnih prijava protiv 55 odgovornih radnika MUP-a, a o poverenju koje građani imaju u Službu svedoči podatak da je Generalni inspektor do sada lično primio na razgovor 360 građana.
Gospodin Hadson je istakao da je delegacija Evropske komisije započela seriju sastanaka sa predstavnicima ministarstava u SCG povodom izrade Studije o izvodljivosti u procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Takođe se interesovao za donošenje novog Zakona o policiji, o radu Službe po podnetim predstavkama od strane građana, o merama koje Služba primenjuje u borbi protiv korupcije u policiji i na sprečavanju torture od strane pripadnika policije.

 

Utrostručen broj prijava

Sprečavanje političkih zloupotreba i drugih pritisaka na pripadnike policije od strane različitih centara moći jedna je od glavnih funkcija generalnog inspektora i njegove službe, koja je u okviru MUP-a formalno osnovana još u martu 2001. godine. Međutim, aktivirana je tek u junu prošle godine, i to, kako tvrdi sadašnji generalni inspektor Vladimir Božović, "tek nakon snažnog pritiska međunarodne zajednice".
Zato nije iznenađujuće da se o ovoj službi u javnosti malo znalo, ali je problem sa kojim su se suočili Božović i njegov tim bilo to "što ni veliki broj pripadnika policije nije bio upoznat sa činjenicom da ova služba uopšte postoji"!
I zatečeni podaci o korupciji u policiji bili su krajnje protivrečni, pa su se prvi zadaci odnosili na razradu metodologije za prikupljanje egzaktnih informacija i popularisanju službe i njenih antikorupcijskih resornih timova u samoj policiji i široj javnosti.
Prvi rezultati su, kaže Božović, to što je broj prijava od strane građana i pripadnika policije o korupciji utrostručen na mesečnom nivou, od kojih se svaka - bilo da je anonimna ili potpisana - podjednako ozbiljno tretira. Generalni inspektor ocenjuje jednostranim stavove da bi problem korupcije u policiji bio rešen samim povećanjem plata i kao osnovne preduslove za radikalnije pomake na ovom polju navodi: istovremeno sprovođenje reformi u policiji i pravosuđu, obezbeđivanje nezavisnosti rada generalnog inspektorata, uključujući i budžet i insistiranje na moralnom integritetu kandidata za prijem ne samo u ovu službu, već i u svim drugim policijskim delatnostima.
Nedostatak dovoljnog broja profesionalaca u generalnom inspektoratu glavni je problem na operativnom planu, pa je novom sistematizacijom predviđeno da, umesto dosadašnjih 59, ova služba ubuduće broji 200 ljudi, kako bi se razvila efikasna mreža na teritoriji cele Srbije.

 

MUP Srbije demantovao pisanje lista "Kurir"

Beograd , 8. novembar 2004. godine
Ministarstvo unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije negiralo je danas izjavu advokata Borivoja Borovića objavljenu u dnevnom listu "Kurir" od 6. novembra, o tome kako očekuje izveštaj Generalnog inspektorata RJB MUP-a o tome da je istragu u pretkrivičnom postupku o ubistvu Boška Buhe vodio Dušan Spasojević.
U saopštenju MUP-a, koje je izdato povodom teksta "Početak kraja optužnice" u okviru kojeg je objavljena Borovićeva izjava, ističe se da Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB RJB izveštaje o radu iz svog delokruga poslova podnose isključivo ministru unutrašnjih poslova i Vladi Republike Srbije.
Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB RJB obavljaju poslove koji se odnose na preduzimanje svih operativno-preventivnih mera i radnji u cilju otkrivanja, sprečavanja i suzbijanja svih vidova zloupotreba i nepravilnosti u radu, izvršenih od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, dodaje se u saopštenju.
Izveštaj o preduzetim aktivnostima po navedenom ili nekom drugom predmetu, Generalni inspektorat RJB nije dostavila niti će dostaviti bilo kom pojedincu, pa ni gospodinu Boroviću, već isključivo nadležnim organima. Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB radiće kao i do sada isključivo poštujući samo zakon, ovlašćenja i nadležnosti koji iz njega proističu, bez mešanja u nadležnosti drugih organa i stavljanja u službu bilo kog pojedinca, zaključuje se u saopštenju MUP-a.

 

(Kurir, 05.11.2004.)

Intervju za Kurir

- Da li je prilikom formiranja Generalnog inspektorata RJB MUP imao uzor u nekoj sličnoj stranoj službi i u čemu ćete težiti u svom radu?
Institucije Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB osnovane su u sklopu ukupne reforme sektora bezbednosti i potrebe za kontrolom rada pripadnika MUP-a. To je, između ostalog, bio i zahtev međunarodne zajednice, koja je insistirala da se rad pripadnika MUP-a stavi pod lupu nezavisne službe unutrašnje kontrole, kakve postoje u razvijenim zapadnim zemljama. Nakon formalnog osnivanja, bilo je potrebno više od 2 godine da se Službi i faktički formira. Međutim, rezultati rada prethodnog Generalnog inspektora svedoče da, nažalost, nije bilo potrebne političke podrške niti od tadašnje Vlade niti od vrha Ministarstva da se Služba valjano postavi na temelje i učini napredak u borbi protiv nezakonitog postupanja pripadnika MUP-a.
Generalni inspektorat RJB teži da u svom radu dostigne slične službe razvijenih zapadnih zemalja, što je moguće kroz neprekidnu edukaciju svojih pripadnika i prihvatanje profesionalnih standarda u radu. Na tom putu, važan uslov je i precizno normativno definisanje statusa Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB. Nacrtom novog Zakona o policiji, predviđeno je postojanje Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB, te se u tom smislu očekuje da će i parlamentarne političke partije, ali i stručna javnost i građani, dati svoje mišljenje i stav o potrebi postojanja službe unutrašnje kontrole rada policije.
Po uzoru na slične evropske službe i uz poštovanje međunarodnih preporuka, nastoji se da se stvori Služba koja će biti:

- nezavisna u radu,
- otvorena za saradnju sa građanima i nevladinim organizacijama,
- profesionalna, stručna i osposobljena za borbu protiv korupcije i drugih vidova zloupotreba i nezakonitosti u radu, od pomoći u započetim procesima reformi MUP-a, koje policiju treba da:

1. depolitizuju,
2. dekriminalizuju i
3. demilitarizuju,

i koja će obezbediti:

- strogo poštovanje ustava, zakona, međunarodnih konvencija koje je ratifikovala naša zemlja i internih propisa Ministarstva, prilikom obavljanja svih poslova iz nadležnosti Ministarstva,
- preduzimanje zakonom propisanih mera u svim slučajevima kada konstatuje da postoji nesaglasnost između normiranog i realnog ponašanja policije, u cilju utvrđivanja pojedinačne odgovornosti,
- poštovanje ljudskih prava građana i svih pripadnika Ministarstva i
- zaštitu zaposlenih pripadnika Ministarstva od samovolje starešina.

- Koje su ingerencije Generalnog inspektora i Službe na čijem je čelu gospodin Božović i da li trenutna opremljenost Službe omogućava efikasan rad?
Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB po svojoj prirodi predstavlja ju korektivni mehanizam ponašanja i postupanja pripadnika M UP-a i predstavlja ju nezavisnog kontrolora koji profesionalno i zakonito obavlja kontrolu zakonitosti rada i postupanja svih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, kako uniformisanog, tako i operativnog sastava Ministarstva. M ože se reći da su Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB «advokat građana pred policijom» , iz razloga što predstavlja instituciju koja štiti osnovn a prava i slobod e svih građana. Isto tako, Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB su «MUP u MUP-u», jer sprovode istrage i kontrolišu rad njenih pripadnika.
Generalnom inspektoru i Službi Generalnog inspektora se svakodnevno pisanim predstavkama obraćaju građani, pripadnici MUP-a, pravna lica i nevladine organizacije. Postupajući po ovim predstavkama, Služba proverava njihovu osnovanost. Po završetku provera, podnosilac predstavke se obaveštava o ishodu provera. U slučaju osnovanosti ili delimične osnovanosti predstavke, Služba predlaže izricanje disciplinskih mera prema odgovornim pripadnicima MUP-a, a u slučajevima njihove krivične odgovornosti podnosi krivičnu prijavu nadležnom javnom tužilaštvu.
- Šta je do sada urađeno i šta je najveći rezultat postignut od osnivanja Službe?
Najpre, prethodni Generalni inspektor je iz perioda dok je obavljao ovu dužnost, ostavio novom Generalnom inspektoru 360 nezavršenih predmeta, među kojima se nalazi nekoliko slučajeva poznatih javnosti (slučajevi torture za vreme akcije «Sablja», smrt Dragana Maleševića-Tapija, slučaj Milana Jezdovića i sl). Stoga, uspehom se može smatrati početak rešavanja i ovakvih slučajeva.
Nakon imenovanja gospodina Vladimira Božovića za Generalnog inspektora 1. aprila 2004. godine, došlo je do napretka u radu Službe po svim statističkim parametrima, što govori o vraćanju poverenja građana u rad policije:
-za poslednjih 6 meseci ukupno je primljena 1691 predstavka, što u odnosu na prethodni period od 9 meseci predstavlja povećanje za više od 3 puta,
-za poslednjih 6 meseci rešeno je 1050 predmeta, što u odnosu na prethodni period predstavlja povećanje od 3 i po puta,
-za poslednjih 6 meseci podnete su 32 krivične prijave protiv 40 lica , u odnosu na 5 podnetih krivičnih prijava protiv 6 lica za period od 9 meseci,
-procesuiraju se najkomplikovaniji slučajevi kršenja zakona od strane policije.
Jedan od najvećih rezultata od osnivanja Službe predstavlja njeno otvaranje prema svima koji smatraju da im je povređeno neko građansko pravo ili sloboda od strane policije. Službi se u velikom broju slučajeva obraćaju i pripadnici policije, koji ukazuju na kršenje zakona od strane svojih kolega. Unapređen je i odnos i saradnja sa medijima, jer građani kao poreski obveznici preko medija mogu i trebaju da steknu uvid na šta se troši njihov novac.
- Da li gospodin Božović očekuje poteškoće u svom radu (i koje) i da li je do sada bilo kakvih otpora unutar MUP-a?
Po prirodi stvari, kontrola nije omiljena niti u jednoj instituciji, pa samim tim ni u policiji. Međutim, Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB nastoje da svoje aktivnosti i delokrug svojih nadležnosti približe jednako i građanima i pripadnicima policije. Treba istaći da Služba pored represivne funkcije (procesuiranje odgovornih lica), obavlja i preventivnu funkciju, predlaganjem rešenja i uspostavljanjem standarda za bolje funkcionisanje svih organizacionih jedinica MUP-a. Neposrednom saradnjom sa starešinama namera je da se Služba približi pripadnicima policije, koji u Službi ne trebaju da vide «lovca na veštice», već profesionalnu Službu koja svojim nepristrasnim istraživanjem svih slučajeva doprinosi opštem boljitku svih pripadnika Ministarstva. Stoga je neophodno izvršiti edukaciju starešina i drugih pripadnika Ministarstva o značaju, mestu i ulozi Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB u organizaciji MUP-a Republike Srbije.
Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB se nalaze na istom zadatku i imaju zajednički cilj kao i ogromna većina pripadnika Ministarstva koja profesionalno i uskladu sa zakonom obavlja svoje zadatke, a to je akcija protiv onog manjeg broja pripadnika policije koji ne postupaju u skladu sa zakonom, već zloupotrebljavaju službeni položaj i prekoračuju svoja ovlašćenja, a u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi. Stoga je potrebno izvršiti pozitivnu selekciju kadrova, koji su moralni i sposobni da profesionalno i zakonito obavljaju zadatke iz nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.
Otpor postoji od strane onih pripadnika Ministarstva koji u svom radu krše zakon.
- Da li je Generalni inspektorat RJB služba nezavisna u radu ili bi svaka eventualna promena ministra unutrašnjih poslova podrazumevala i promenu na čelu te Službe?
Generalni inspektor i Generalni inspektorat RJB preduzimaju radnje i aktivnosti iz svog delokruga poslova u skladu sa načelima zakonitosti i profesionalnog postupanja, i to je jedan od standarda koji bi trebao biti u primeni ne samo u MUP-u, već i u svim državnim organima. Služba će do kraja insistirati na njihovom sprovođenju. Svaki pripadnik policije može biti predmet istrage Generalnog inspektorata RJB, i pripadnici Službe postupaju nepristrasno u svakom pojedinačnom predmetu.
Generalni inspektor za svoj i za rad Generalnog inspektorata RJB odgovara ministru i Vladi koja ga postavlja.
U novom Zakonu o policiji treba definisati poziciju, nadležnost i odgovornost Generalnog inspektora, tako da će se, shodno budućim zakonskim rešenjima, moći govoriti o većem ili manjem stepenu nezavisnosti Generalnog inspektora u odnosu na ministra.
- Da li radnici Generalnog inspektorata RJB imaju pristup svim informacijama koje su im potrebne za rad?
Radnici Generalnog inspektorata RJB imaju pristup svim postojećim bazama podataka na nivou MUP-a, s tim što je u planu i formiranje internih baza podataka, koje će zbog poverljivosti i prirode posla biti dostupne jedino pripadnicima Službe.
- Da li su ingerencije Službe ograničene samo na javnu bezbednost ili postoje ingerencije i nad drugim službama (BIA)?
Generalni inspektorat RJB kontroliše rad pripadnika MUP-a Republike Srbije i nema nikakvih nadležnosti u kontroli rada pripadnika BIA-e.
Kao što se iz samog naziva Službe vidi, njena nadležnost prostire se isključivo na Resor javne bezbednosti. Međutim, nakon izdvajanja Resora državne bezbednosti iz MUP-a, odnosno formiranjem BIA-e 2001. godine, koja je pod direktnom kontrolom Vlade, prevaziđen je termin Resor javne bezbednosti. U nacrtu novog Zakona o policiji, predviđen je naziv Generalni inspektor MUP-a.
- Na kom je nivou stepen kršenja i zloupotreba radnih dužnosti u MUP-u Srbije, naročito u odnosu na prosek policija zemalja u regionu?
Generalni inspektorat RJB ne raspolaže ovim podacima.
- Kakva je saradnja sa sličnim službama drugih zemalja?
Službe unutrašnje kontrole rada policije na prostoru bivše SFRJ nastale su relativno skoro – po okončanju oružanih sukoba. Učestvujući na seminaru održanom u Sarajevu početkom juna ove godine, Generalni inspektor se sreo sa kolegama iz službe unutrašnje kontrole iz oba entiteta BiH, Slovenije, Hrvatske, Albanije i Makedonije i sa njima razmenio mišljenja i iskustva o unutrašnjoj kontroli rada policije. Nivo razvoja službi u okruženju je sličan našem, uz podršku OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija. Generalni inspektorat RJB je spremna na saradnju i razmenu iskustava sa svim službama unutrašnje kontrole u regionu.
Takođe, u okviru međunarodne saradnje, Generalni inspektor je posetio Saveznu kriminalističku policiju Austrije i Odeljenje interne istrage, kao i Londonsku policiju i policijske službe koje su zadužene za poslove unutrašnje kontrole rada policij e (Službu Kraljevskog inspektora, Odeljenje za profesionalne standarde, Antikorupcijsko odeljenje). Pošto su ovo službe koje više godina vrše unutrašnju kontrolu rada policije, stečena iskustva su dragocena i razmatra se njihovo sprovođenje i u radu naše Službe.
- Da li međunarodne organizacije i instutucije pomažu i podstiču razvijanje Službe u Srbiji i u kojoj meri?
Međunarodne organizacije su veoma zainteresovane i snažno podržavaju, ne samo rečima, već i konkretnim projektima, rad i razvoj Generalnog inspektorata RJB. Tu, pre svega, mislim na Misiju OEBS-a u SCG, koja je preko Vlade Kraljevine Holandije nabavila računarsku opremu i softver, kao i savremenu tehničku opremu neophodnu za rad Službe. Isto tako, u saradnji sa Misijom OEBS-a realizovano je više studijskih putovanja kojom prilikom su pripadnici Službe učestvovali na edukativnim seminarama i stekli uvid u rad sličnih službi u zemljama Evropske unije. U pripremi je seminar na kome će pripadnici Službe održati predavanja najvišim starešinama MUP-a o mestu i ulozi Generalnog inspektora i Generalnog inspektorata RJB u strukturi MUP-a. Uspostavljena je saradnja sa ambasadama zapadnih zemalja u Beogradu, kao i sa Posmatračkom misijom Evropske unije u SCG, koja Službi pruža snažnu podršku.

 

Kako dekriminalizovati policiju

27. oktobar 2004. | 08:40 | Izvor: B92
Beograd -- Generalni inspektor MUP Srbije Vladimir Božović kaže da će intenzivirati istrage u policiji.

Prema Božovićevim rečima, cilj tih istraga je suzbijanje pojave da policajci obezbeđuju ljude s kriminalnim dosijeima.
Tri policajca SUP Beograd su otpuštena i protiv njih je podneta krivična prijava jer su bili u pratnji Predraga Rankovića zvanog Peconi, koji ima kriminalni dosije. Takođe, jedan od tri povređena u atentatu na Andriju Draškovića Nebojša Đorđević pripadnik je Ministarstva unutrašnjih poslova. Bivši policajac Slobodan Pajić kaže za B92 da uzroke, kako se pretpostavlja, raširene pojave angažovanja policajaca na obezbeđenju ljudi s kriminalnim dosijeima treba tražiti u negativnoj kadrovskoj selekciji u MUP Srbije.
"Na rukovodeća mesta nisu dolazili profesionalci, nego poslušnici. Kada postavite nekoga ko nije odgovoran, on tu odgovornost ne može do kraja da traži od potčinjenih jer i potčinjeni znaju kakav je on u odnosu na posao i to je posledična veza koja je dovela do toga da su se ljudi lako odlučivali na to da budu i kriminalci i policajci u isto vreme", kaže Pajić.
Vladimir Božović kaže da je jedan od glavnih zadataka generalnog inspektora dekriminalizacija policije. "Posledice sprege policije i kriminala su katastrofalne i govore o negativnom nasleđu u poslednjih 10 do 15 godina, o opštoj kriminalizaciji društva i policije. Jedan od glavnih zadataka i te službe, generalnog inspektora, jeste dekriminalizacija policije, a dekriminalizacijom policije radimo vrlo važan prvi i temeljan korak ka dekriminalizaciji celog društva", kaže Božović.

 

Đorđević, pripadnik MUP

25. oktobar 2004. | 22:24 | Izvor: B92
Beograd -- Generalni inspektor policije potvrdio je da je Nebojša Đorđević, pripadnik MUP.

Vladimir Božović je u izjavi za B92 rekao da je tačno da je jedan od trojice ranjenih u sinoćnom neuspelom atentatu na Andriju Draškovića, Nebojša Đorđević, pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova.
Prema saopštenju MUP Srbije, Đorđević je, baš kao i druga dvojica ranjenih, Dejan Tukić i Vladimir Kmezić, ujedno bio i pripadnik Draškovićevog obezbeđenja. U njegovom obezbeđenju, bio je i Dejan Živančević, koji je ubijen u sinoćnjem napadu.
Vladimir Božović kaže da unutrašnja kontrola MUP utvrđuje da li još neko ko se sinoć nalazio u napadnutoj koloni vozila, ima policijsku legitimaciju. "Nažalost potvrđujem da je on pripadnik MUP Srbije. Utvrdićemo da li ima još tih koji su pripadnici MUP, a koji rade nespojive poslove sa statusom ovlaštenog službenog lica i pripadnika MUP", rekao je Božović.
Kako B92 nezvanično saznaje, u nedelju je Ministarstvo unutrašnjih poslova utvrdilo je da su tri pripadnika policije radila u obezbeđenju Predraga Rankovića Peconija , proizvođača cigareta koji je privođen tokom operacije "Sablja". Oni bi u utorak trebalo da budu suspendovani sa dužnosti.

 

Korupcija, iako u padu, još uvek predstavlja problem za srpsku policiju

22/10/2004

Prema novom istraživanju nivo korupcije u srpskoj policiji opao je u poslednje četiri godine, ali još uvek predstavlja veliki problem. Eksperti kažu da je politička korupcija -- do koje dolazi zbog uplitanja stranaka, političara i zvaničnika -- posebno opasna.

Davor Konjikušić za Southeast European Times iz Beograda - 22/10/04
Fondacija Fridrih Ebert, neprofitna organizacija sa sedištem u Nemačkoj, nedavno je uradila studiju u kojoj je zaključeno da je nivo korupcije u srpskoj policiji opao od 2000. godine, ali da uprkos tome ostaje veliki problem.
Istraživači su zaključili da su tradicionalne forme korupcije, kao što su podmićivanje i pronevera, manje rasprostranjene nego politička korupcija -- odnosno zloupotreba uzrokovana uplitanjem političara, stranaka i zvaničnika. Takve zloupotrebe mnogo su opasnije od obične korupcije, rekao je direktor srpskog Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović. Najviše položaje u policiji dobijaju članovi političkih partija, bez obzira na svoju kvalifikovanost, ukazuje on. Srpska politika obiluje vezama sa organizovanim kriminalom. Kao rezultat toga ometa se rad policije.
Prema Radovanoviću, ubistvo premijera Zorana Đinđića je direktan rezultat spone uspostavljene između kriminala, politike i policije.
«Policija je sve spremila da izvrši hapšenja i spreči to ubistvo, posebno nakon nekoliko prethodnih neuspelih pokušaja», rekao je Radovanović. «Međutim, uvek su ih zaustavljali političari koji su stalno govorili 'sačekajte malo, još uvek nije vreme'».
Policija je takođe kritikovana zbog svoje uloge u aferi izvoza šećera u EU i u skandalu vezanom za putovanja ministara na Olimpijadu u Atini o javnom trošku. Pored toga, politički motivi su u velikoj meri odgovorni za nehapšenje osoba koje je Haški tribunal optužio za ratne zločine, kažu analitičari.
Međutim, generalni inspektor policije Vladimir Božović naziva ove tvrdnje o rasprostranjenoj korupciji «nepotpunim» i u suprotnosti sa informacijama koje su do sada otkrivene. On takođe kaže da je u toku akcija protiv korumpiranih policijaca.
«Podneto je ukupno 27 krivičnih prijava protiv 34 pripadnika policije različitog ranga, za krivična dela kao što su pronevera, prihvatanje mita, ilegalna trgovina i naravno falsifikovanje dokumenata, zloupotreba zvaničnog položaja, korumpiranost državnih službenika i prevara», rekao je Božović.
Mnogi kažu da problem neće u potpunosti biti rešen dok Srbija ne usvoji sveobuhvatne zakone o borbi protiv korupcije, uključujući zakone o poreklu imovine i slobodnom pristupu informacijama.

 

KOPETI: MISIJA EU NE VODE ISTRAGU O INCIDENTIMA U VOJVODINI

BEOGRAD, 16. septembar (FoNet)
Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović primio je danas generalnog inspektora, šefa Posmatračke misije EU u Srbiji i Crnoj Gori Maura Kopetija i njegove saradnike.
Božović je istakao da su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Generalni inspektorat RJB na čijem je čelu, imali uspeš¡nu i profesionalnu saradnju sa prethodnim šefom Posmatračke misije EU, i izrazio očekivanje da će tako biti i u budućnosti.
On je upoznao sagovornike sa aktivnostima Generalnog inspektorata RJB koje se preduzimaju na otkrivanju nezakonitosti i nepravilnosti u radu pripadnika policije, i istakao da se, prema broju predstavki koje gradjani i pripadnici Ministarstva svakodnevno podnose Službi, može reći da se vraća njihovo poverenje u policiju i njen rad.
Kopeti se interesovao za stanje bezbednosti u zemlji, za incidente u Vojvodini, kao i za prošlonedeljne dogadjaje u Novom Pazaru.
Kopeti je demantovao navode koji su se pojavili u pojedinim domaćim medijima o tome da Posmatračka misija EU sprovodi sopstvenu istragu o incidentima u Vojvodini i naglasio da to ne ulazi u njen mandat. Kopeti je pružio punu podršku radu Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije na rasvetljavanju ekscesa u Vojvodini.
Šef Posmatračke misije EU bio je zainteresovan i za problem korupcije u policiji, kao i za mere koje Ministarstvo preduzima na njenom iskorenjivanju.
Božović je istakao da je za novo rukovodstvo Ministarstva pitanje borbe protiv korupcije jedno od najznačajnijih, i ukazao na značaj rada Generalnog inspektorata RJB na otkrivanju svih slučajeva korupcije u policiji i procesuiranju odgovornih pripadnika policije u skladu sa zakonom.
Božović je upoznao predstavnike Posmatračke misije EU u SCG sa tim da je jedan od prioriteta u radu Generalnog inspektorata RJB uspostavljanje profesionalnih standarda u ponašanju pripadnika policije, kao i dekriminalizacija, depolitizacija i demilitarizacija policije, čiji će pripadnici poštovati Ustav, zakone, interne propise Ministarstva i medjunarodne konvencije koje je naša država ratifikovala, saopštilp je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. (kraj)

 

Otvoreno o Korupciji
lll Godine posle – policija

(4.09.2004) – EKONOMIST magazin
Iako su napravljeni značajni pomaci u suzbijanju korupcije u policiji, najteži posao tek predstoji: odbrana profeisonalizma od pritisaka političkih i finansijskih moćnika

Antikorupcijski resorni timovi, čiji je rad u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, imaju pune ruke posla: u poslednjih pola godine mesečno stiže oko 270 prijava građana i pripadnika policije o zloupotrebama u različitim društvenim delatnostima, uključujući i organe reda. U prethodne dve godine podneto je 327 krivičnih prijava protiv 510 lica, od kojih se najveći broj (297) tereti za iznuđivanje mita, a potom za zloupotrebu službenog položaja (92 lica). U istom periodu, na osnovu krivičnih prijava 343 lica su lišena slobode, među kojima i 89 policajaca. Tokom prošle godine, podneto je 27 krivičnih prijava protiv 34 pripadnika policije, zbog ilegalne trgovine, zloupotrebe službenog položaja i iznuđivanja mita.

Strožija selekcija
Prezentujući ove podatke učesnicima okruglog stola o korupciji u policiji, organizovanog u saradnji fondacije Friedrich Ebert i Instituta društvenih nauka, Vladimir Božović, pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i generalni inspektor MUP-a je ocenio ''da bi rezultati bili daleko bolji da je generalni inspektorat počeo sa radom kada je i formiran''. Naime, iako je ova institucija formalno ustanovljena još u martu 2001. godine, faktički je počela sa radom tek u junu prošle godine, '' i to pod pritiskom međunarodne zajednice''. Zašto je ona toliko važna u suzbijanju korupcije, pokazuje već sam delokrug njenih delatnosti, među kojima je na prvom mestu otkrivanje počinilaca zloupotreba u samoj policiji, ali i u drugim javnim službama. Generalni inspektor je za svoj rad odgovoran nadležnom ministru i vladi, a istrage vrše antikorupcijski timovi na osnovu dojava građana i samih pripadnika policije. Božović napominje da je uloga ove institucije dvostruka: da zaštiti građane, ali i same pripadnike policije od zloupotreba, pritisaka i ucena različitih centara moći.  Osim represivnih mera, generalni inspektorat ima zadatak da radi na prevenciji korupcije, kroz sačinjavanje adekvatnih predloga za reformu i unapređenje rada policije. Iako u javnosti preovladava stav da bi povećanje primanja eliminisalo glavni uzrok korupcije u policji, iskustvo bogatih društava pokazuje da je to važan, ali ne i dovoljan uslov. Insistiranje na moralnom integritetu prilikom selekcije kadrova i u njihovoj daljoj edukaciji, od posebne je važnosti za ovu profesiju, kao i javnost rada i daleko intenzivnija komunikacija sa građanima. Zato je, ističe Božović, jedan od prvih koraka po njegovom dolasku na čelo generalnog inspektorata  bio popularisanje rada antikorupcijskih timova u javnosti, uključujući i ''dan otvorenih vrata'' za građane. To je doprinelo da se broj prijava o zloupotrebama utrostruči i da se, na osnovu njih, za sedam meseci ove godine podnesu krivične prijave protiv 45 lica zbog iznuđivanja mita, 44 za korupciju u državnoj upravi, 11 u zdravstvu, osam prijava zbog zloupotreba u javnim nabavkama i tri zbog nenamenskog raspolaganja sredstvima u budžetu.

Politički pritisak
Međutim, navedeni podaci su samo ''vrh ledenog brega'' kada je u pitanju raširenost korupcije u društvu i samoj policiji, ocenjuje direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović. U odnosu na period pre 2000. godine, ''kada je policija dosegla dno'', napravljeni su značajni pomaci, ali prvenstveno u suzbijanju takozvane sitne korupcije, svojevremeno raširene među pozornicima, saobraćajnim policajcima i u domenu sive ekonomije. Kada su u pitanju krivična dela kao što su reket, uterivanje dugova  i najteži oblici organizovanog kriminala, suštinska razlika je u činjenici da je do 2000. godine policija sistemski učestvovala u državnoj politici koja je generisala takve anomalije, dok su u poslednje tri godine one produkt delovanja pojedinih klanova unutar službe. Budući da je u poznatim istorijskim i društvenim okolnostima policija ''stvorila organizovani kriminal u ovoj zemlji i da su glavni nosioci organizovanog kriminala, na žalost, bivši policajci'', period od tri godine je suviše kratak da bi se u tom domenu napravili radikalniji pomaci, ocenjuje direktor Kriminološkog instituta. Procenjuje se da je u organizovani kriminal i dalje umešano od 20 do 30 posto bivšeg i aktivnog policijskog kadra, pre svega u domenu nelegalnih ekonomskih transakcija.

Ono što je najpogubnije po samu službu, a time i po građane, je činjenica da je ona i dalje podređena interesima dnevne politike i zbog toga ostaje čvrsto centralizovana, bez obzira na promene vlasti. Radovanović posebno upozorava na stranački organizovani kriminal i takozvanu ideološku korupciju, koji direktno utiču na voluntarizam u radu policije i sprovođenje selektivne pravde. Stranke se jagme za ''svoje ljude u policiji, kojima se za lojalnost obećavaju i obezbeđuju visoki položaji bez obzira na profesionalne sposobnosti'', čime se marginalizuje i uništava profesionalni kadar i uslovi da se on obnavlja. ''Strani stručnjaci sa kojima sam razgovarao označili su stranačku korupciju kao ključnu prepreku u reformi policije. To je razlog što u razvijenim demokratskim zemljama samo ministar može da bude politička ličnost, dok se ostali policijski kadrovi regrutuju isključivo na osnovu profesionalnih kriterijuma'', ističe Radovanović.

Finansijska kontrola
Član Antikorupcijskog saveta Ivan Lalić kaze da, pored političara, u Srbiji i svaki poznatiji biznismen ima svog čoveka u policiji. To je samo još jedan od pokazatelja da se uspešna refroma policije ne može sprovesti izolovano, jer su anomalije u njenom radu ''slika i prilika'' funkcionisanja celog društva. Sa tog stanovišta obeshrabrujuće deluje činjenica da smo, sa Bosnom i Hercegovinom, jedina zemlja u regionu koja još nije donela nacionalnu strategiju borbe protiv korupcije, niti sistemske zakone na koje će se oslanjati antikorupcijski zakoni. Da apsurd bude veći, u postojećoj regulativi ne postoji precizna definicija korupcije, niti je pravno jasno šta sve ona obuhvata, upozorava Nemanja Nenadić iz nevladine organizacije Transparentnost Srbija. Pravna zbrka veoma otežava operativni rad antikorupcijskih timova, kao i nerešeno pitanje bezbednosti informativnih kanala za pritužbe. ''Od ogromne važnosti je kako će se regulisati sigurnost građana i pripadnika policije koji prijave zloupotrebe, da neće biti kinjeni i da će se po njihovoj prijavi dalje zakonski postupati'', napominje Nenadić. Javnost rada i unutrašnja kontrola su dva ključna faktora za suzbijanje korupcije u policiji, pri čemu je interna finansijska kontrola – pre svega javnih nabavki, ali i ukupnog korišćenja budžetskih sredstava – prioritetna.

Veća nezavisnost
Obzirom na balast iz prošlosti, samo osnivanje i početak rada institicije generalnog inspektora je veliki pomak u reformisanju policije, mišljenja je Aleksandra Drecun, predesnik Međunarodnog centra za borbu protiv korupcije. Da bi se povećala efikasnost neophodno je da se pripadnici generalnog inspektorata specijalizuju za različite vidove korupcije, ali pre svega da se  obezbedi veća nezavisnost rada same službe i čoveka na njenom čelu. ''To znači da bi generalnog inspektora trebala da imenuje Skupština, rukovodeći se isključivo profesionalnim sposobnostima kandidata, kao i da se obezbedi nezavisan i stabilan budžet. Nužno je i da se predvide veoma precizna ovlašćenja inspektora u generalnom inspektoratu. Ne mislim na diskreciona prava, ali u delatnosti o kojoj govorimo neophodna su posebna ovlašćenja, kao i precizno utvrđivanje sankcija ukoliko dođe do njihove zloupotrebe'', pojašnjava Drecun. Prema njenim rečima, u toku su konsultacije sa stranim ekspertima o izradama legitimnih metoda za testiranje integriteta ličnosti, što je jedan od osnovnih preduslova za  prijem ovakvih kadrova u svim demokratskim zemljama.

ANTRFILE

Profesionalizam
Prema mišljenju Čedomira Čupića, profesora Fakulteta političkih nauka, regrutovanje visokoprofesionalnog policijskog kadra zahteva i drugačiji odnos društva prema policijskim obrazovnim institucijama. ''To ne treba da budu zatvorene institucije, jer policajac ne sme da ima osećaj da je na bilo koji način izdvojen iz društva'', smatra Čupić. Civilne predmete treba da predaju najbolji stručnjaci za te oblasti, a u tom delu obrazovanja neophodno je da se prida veća važnost psihologiji i etici. Strožiju selekciju kadrova mora da prati adekvatna materijalna nadoknada za pripadnike policije, ali i rigoroznija kaznena politika za nasrtaje na policiju i razrađeni mehanizmi za osiguravanje lične i bezbednosti porodica onih koji obavljaju najdelikatnije zadatke.
Za specijalizaciju policijskih kadrova, uključujuči i borbu protiv korupcije, jedan od preduslova je i promena procedure u predkrivičnom postupku, smatra direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović. U obrazloženju svog stava, Radovanović ističe sledeće: '' U praksi je uobičajeno da kada policija prikupi materijalne dokaze -  što se, na žalost, često loše radi, istražni sudija ih ostavlja u nekoj ladici i kreće od početka. Takav mehanizam ne samo da urušava efikasnost krivično – pravnog postupka, već i diskredituje i potpuno eliminiše policiju kao struku. Kada bi pripadnici policije morali da brane izvođenje dokaza na sudu, za pet godina bismo dobili vrsne stručnjake, jer bi ih sama procedura primorala da to postanu'', zaključuje Radovanović.

 

O korupciji u policiji

4. septembar 2004. | 17:00 | Izvor: B92
Beograd -- Korupcija u policiji je smanjena u odnosu na 2000. godinu, ali i dalje predstavlja veliki problem.

Učesnici okruglog stola posvećenog korupciji u policiji, koji je u subotu organizovala Fondacija "Fridrih Ebert", upozorili su da je od klasične korupcije mnogo veći problem takozvana politička korupcija koja je duboko ukorenjena u našoj policiji.
Generalni inspektor policije Srbije Vladimir Božović kaže da nisu dovoljno dokazane teze o raširenosti korupcije među pripadnicima policije i da su one suprotne podacima o otkrivenim delima korupcije. Božović je naglasio da je korupcija u policiji problem etičnosti i dodao da je pogrešno i uvredljivo mišljenje da bi veće plate policajaca suzbile korupciju.
"Ukupno je podneto 27 krivičnih prijava protiv 34 pripadnika policije različitih hijerarhijskih nivoa, a vrsta tih krivičnih dela kreće se od pronevere, primanja mita, nedozvoljene trgovine i, naravno, falsifikovanja isprava, zloupotrebe službenog položaja, korupcije u organima uprave, prevare u službi - znači, reč je o delima koja su na granici, blizu opštem pojmu korupcije, a neka se baš odnose na korupciju", kaže Božović.
Direktor Instituta za kriminološka istraživanja Dobrivoje Radovanović upozorio je da u policiji postoje politička, stranačka i ideološka korupcija, koje su mnogo opasnije od sitne korupcije  jer se na odgovorna mesta u policiji postavljaju partijski kadrovi, bez obzira na stručnost.
"Ubistvo premijera Đinđića je, zapravo, direktna posledica mešanja kriminala sa politikom, odnosno opstrukcije u policijskom radu zbog povezanosti politike sa organizovanim kriminalom. To je išlo dotle da je policija, recimo, imala sve spremno za hapšenje i za sprečavanje tog atentata, naročito nakon nekoliko, pre toga, neuspelih pokušaja, ali je uvek zaustavljana od strane policije, jer je uvek govoreno 'čekajte, još nije vreme'", kaže Radovanović.
Radovanović je kao primere političke korupcije u policiji naveo i neotkrivanje Milorada Lukovića Legije, šverc šećerom, putovanje političara na Olimpijske igre u Atinu, za koje je nepoznato ko im je platio put. U primer političke korupcije policije, navodi Radovanović spada i nehapšenje haških optuženika zbog političkih razloga. Učesnici skupa su istakli da je potrebno doneti sistemske antikorupcijske zakone, od kojih je najvažniji zakon o poreklu imovine i zakon o slobodnom pristupu informacijama.

 

O etničkim incidentima u Vojvodini

1. septembar 2004. | 18:51 | Izvor: B92
Beograd -- Helsinški odbor, prema podacima iz policije, tvrdi da je ove godine zabeleženo 294 međuetničkih incidenata.

Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović nije mogao da nam da precizne podatke o broju incidenata koji su se poslednjih meseci dogodili u Vojvodini, ali kaže da situacija nije zabrinjavajuća. 
Pavel Domonji iz novosadske kancelarije Helsinškog odbora kaže za Radio B92 da nasilja ima i da su prema podacima koje je ta nevladina organizacija dobila iz policije, od 1. januara, odnosno od završetka decembarskih izbora pa do 31. maja, zabeležena 294 incidenta, koji se mogu okaratkterisati kao etnički.

Helsinški odbor, na osnovu podataka iz policije, tvrdi da je ove godine zabeleženo 294 međuetnička incidenata.

Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović nije mogao da pruži precizne podatke o broju incidenata koji su se poslednjih meseci dogodili u Vojvodini, ali kaže da situacija nije zabrinjavajuća.
"Ministar je u stalnom kontaktu sa predstavnicima političkih partija u Vojvodini i ja ne mislim da su ti incidenti zabrinjavajući kako to predstavljaju neke političke partije, posebno neke Mađarske. I incidenata svakako ima, i bilo ih je i ranije, ali se oni nikako ne mogu imati obeležja bilo kakvih pojačanih etničkih sukoba sa elementima etničke, rasne, nacionalne mržnje, razdora i netrpeljivosti", rekao je Božović.
S druge strane, Pavel Domonji iz novosadske kancelarije Helsinškog odbora kaže za Radio B92 da nasilja ima i da su prema podacima koje je ta nevladina organizacija dobila iz policije, od 1. januara, odnosno od završetka decembarskih izbora pa do 31. maja, zabeležena 294 incidenta, koji se mogu okaratkterisati kao etnički. "Imamo jednu horizontalnu distribuciju nasilja u Vojvodini, što znači da se nasilje širi i da obuhvata pripadnike sve većeg broja nacionalnih manjina. Više nisu na udaru samo Hrvati, Romi i Mađari. To je po mom sudu isuviše veliki broj incidenata. No to je pojava koja brine u Vojvodini, jer se ona uvek ponosila svojom tolerancijom. Očito je dakle da je došlo do poremećaja u tim međunacionalnim odnosima", kaže Domonji.
Domonji smatra da postoji više uzroka za takvu situaciju. Jedan je posledica decembarskih izbora kada su radikali postali pojedinačno najjača stranka, drugi je nasilje na Kosovu nad Srbima 17. marta, a zatim i velika nezaposlenost u Vojvodini. Domonji upozorava medjutim da je posebno opasno kada izostane reakcija nadležnih: "Helsinški odbor je organizovao jedan okrugli sto sa tom temom. Predstavnici mađarskih nevladinih organizacija su u odsustvu reakcije nadležnih državnih organa, policije tužilaštva i sudstva, videli jednu vrstu tihe i prećutne podrške incidentima."
Vladimir Božović tvrdi, međutim, da policija odgovorno radi na rasvetljavanju svih slučajeva, koji bi mogli da se tretiraju kao međuetnički i da on nema podatke da policija opstruira rad na bilo kom slučaju: "Policija treba da rešava sve slučajeve u skladu sa zakonskim ovlašćenjima, profesionalnim pristupom, a za sve eventualne nepravilnosti, naravno tu sam i ja i moja služba i sam ministar na raspolaganju i svakako da ćemo sve navode proveriti i onda izlaziti u javnost sa eventualnim zaključcima i merama, koje će ići u pravcu otklanjanja takvog nekakvog drugačijeg postupanja."
Reagujući na najave da će Mađarska pokrenuti inicijativu da se o tom problemu raspravlja pred Evropskim parlamentom u Strazburu, Dragoljub Mićunović, koji je bio vođa naših parlamentaraca prilikom prijema u SE, kaže za naš radio da to nije slučaj za Evropu, već da problem treba rešavati u našim uzajamnim dijalozima i u konkretnom ispitivanju svakog od slučajeva: "Ne verujem da je to poprimilo te razmere. Oni tamo, pred Evropom, moraju da izađu sa nekim činjenicama. Nekih posebnih posledica sve to ne može imati, osim preporuke da ti odnosi budu bolji i da se to poštuje. Treba ispitati svaki od tih događaja da se vidi da li je bilo nekih veklikih kršenja ljudskih prava, kao manjinskih prava, ili koliko su to uzajamni konflikti pojedinih grupa, najčešće mlađe populacije. Ali, mislim da to još nije zasluživalo da se nađe pred SE."
Mićunović, ipak, ocenjuje da deo krivice za nastalu situaciju, zbog neadekvatnog reagovanja, snosi i policija: "Kad se neka stvar dugo zadržava u tajnosti, onda se javljaju razne špekulacije. Mislim da je policija morala vrlo efikasno, odmah da ustanovi ko je kriv, da se krivci pozovu na odgovornost. Brzo reagovanje je više od polovine uspeha uve i u svakom slučaju."
Vladimir Božović na kraju, kaže da će naredne nedelje Odbor za bezbednost Skupštine Srbije održati sastanak u Vojvodini, na kome će se razgovarati o načinima na koje policija može da utiče na prevazilaženje problema u međuetničkim odnosima. Božović još kaže da su on i ministar Dragan Jočić danas imali sastanak sa predstavnicima Saveta Evrope, gde je takođe otvoreno pitanje rešavanja novonastalih problema u Vojvodini.
Istovremeno, potpredsednik SPS-a, Dušan Bajatović, optužio je danas državni vrh jer "još nije reagovao na direktno uplitanje" mađarskih državnika u unutrašnje probleme zemlje. Bajatović je, povodom jučerašnjih izjava predsednika Odbora za spoljne poslove mađarskog parlamenta Žolta Nemeta, koji je boravio u Vojvodini, rekao da mu "nije jasno" zašto šef diplomatije SCG Vuk Drašković i predsednik Srbije Boris Tadić nisu reagovali. "Za uši ga (Nemeta) je trebalo poslati nazad u Mađarsku, jer je došao da pogorša međunacionalne odnose u Vojvodini", ocenio je Bajatović i dodao da država ne sme dozvoliti da joj se Mađarska meša u unutrašnje probleme.

 

Ispitati u MUP-u sve oko Hadžića

21. jul 2004. | 16:51 | Izvor: B92
Beograd -- Vladimir Božović da izjavio da će biti utvrđena odgovornost pripadnika policije, ako se utvrdi da su upozorili Hadžića

Nakon jučerašnjeg priznanja ministra policije Dragana Jočića da MUP nema predstavu gde se Hadžić nalazi, u sredu je i generalni inspektor MUP-a Vladimir Božović rekao da nema podatke o tome kako je, i da li je uopšte, informacija o postojanju optužnice stigla do Hadžića.
Božović je rekao i da će biti utvrdjena i eventualna odgovornost pripadnika policije u slučaju Hadžić: “Ako postoji bilo kakva odgovornost nekoga iz Ministarstva i pripadnika policije, Generalni inspektorat RJB, na čijem sam čelu, svakako će pokrenuti istragu i utvrditi da li postoje propusti, da li postoje kršenja zakona i da li postoje zloupotrebe”, kazao je Božović.
Božović nije mogao da iznese više detalja o tome kako napreduje istraga o tome gde je Hadžić, s obzirom da, kako je rekao, to nije u njegovoj nadležnosti.
Još uvek nije poznato ni da li je, povodom eventualnog curenja informacija, pokrenuta istraga medju onima koji su imali uvid u optužnicu protiv Hadžića pre nego što je ona obelodanjena.
Ministar Jočić juče je rekao da nema informacija da je bivši predsednik RSK pobegao – kako to tvrdi Karla Del Ponte – kao i da bi na odgovor da li se on nalazi u svojoj kući trebalo sačekati tri ili četiri dana.

 

Izveštaj SCG o ljudskim pravima

20. jul 2004. | 15:58 | Izvor: B92
Beograd -- U Ženevi je završeno zasedanje Komiteta UN za ljudska prava, pred kojim je delegacija SCG predstavila svoj prvi izveštaj.

Delegacija je bila predvođena Jelenom Marković, pomoćnikom ministra za ljudska i manjinska prava i Vladimirom Božovićem, generalnim inspektorom MUP-a Srbije. Članovi delegacije Srbije i Crne Gore zadovoljni su rezultatima Izveštaja o kršenju ljudskih prava koji je predstavljen Komitetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi, rekao je Vladimir Božović.
Uz pismeni Izveštaj, delegacija je, tokom dvodnevnog predstavljanja izveštaja, i usmeno obavestila Komitet o kršenju ljudskih prava u perodu od 1992. do 2002. godine. Vladimir Božović kaže da je Komitetu saopšteno da su u Srbiji i Crnoj Gori ljudska prava najviše kršena do 2000. godine i kao drastične primere navodi četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali i otmicu i ubistvo Ivana Stambolića. Božović kaže da je Komitet pozitivno ocenio napredak u zaštiti ljudskih prava posle petooktobarskih promena.
“U određenom smislu je bilo kršenja ljudskih prava, naročito u periodu do 2000. godine, da je spomenuto nekoliko slučajeva, gde je bilo drastičnog kršenja ljudskih prava, prava na život na primer. Spomenuti su slučajevi Ibarske magistrale, Ivana Stambolića i još neki drugi, kao i pozitivan napredak u zaštiti prava, posle oktobra 2000. godine. Nakon tog datuma, nije zabeležen nijedan slučaj sistematskog kršenja ljudskih prava, izuzev slučajeva u toku vanrednog stanja i nekih pojedinačnih slučajeva”, kazao je Božović.
Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava naknadno će razmotriti Izveštaj naše delegacije, a Božović očekuje da će Izveštaj biti prihvaćen uz pozitivne zaključke i preporuke koje će Komitet saopštiti 29. jula.

Izveštaj SCG pred Komitetom UN

19. jul 2004. | 18:02 | Izvor: B92
Ženeva -- Predstavnici Srbije i Crne Gore predstavljaju prvi izveštaj Komitetu UN za ljudska prava u Ženevi.

Komitet će kasnije razmotriti da li se i koliko u državnoj zajednici SCG poštuju obaveze preuzete Paktom o građanskim i političkim pravima. Osamnaest nezavisnih eksperata Komiteta ispitaće inicijalni izveštaj i sa članovima delegacije iz SCG razmotriti da li se i u kojoj meri na njenoj teritoriji sprovode obaveze preuzete potpisivanjem Pakta, kakva su prava na život, slobodu, bezbednost i brojne druge.
Misiju SCG predvode Jelena Marković, kao šef delegacije i Vladimir Božović, kao zamenik šefa delegacije. Na prepodnevnom zasedanju, delegacija SCG je stigla da izloži odgovore na deset pitanja među kojima su kršenje ljudskih prava tokom akcije "Sablja", odluka Ustavnog suda da proglasi neustavnom odluku o uvođenju vandrednog stanja, određeni teški slučajevi kršenja ljudsta prava, ubistva, nestanke osoba u periodu 1992 – 2002. godine, gđe je posebno apostrofiran slučaj četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, gde je članovima Komiteta predstavljena dosadašnja aktivnost na otkrivanju, hvatanju i suđenju organizatorima, izvršiocima i neposrednim počiniocima toga teškog krivičnog dela. Biće predstavljen i slučaj i u vezi sa nestankom, otmicom i kasnijim ubistvom bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, koji je takođe dobio sudski epilog, rekao je Božović.
Božović za B92 govori i o predlogu koji je naša delegacija iznela pred Komitet: "Ja sam se osvrnuo i na teška i drastična kršenja ljudskih prava na Kosovu i Metohiji od dolaska međunarodnih snaga. Mi smo dali predlog, ja i ambasador Šahović, da se od UNMIK-a zatraži izveštaj po tom pitanju. Prema prvim reakcijama članovima Komiteta, čini mi se da će taj naš zahtev naići na pozitivnu reakciju i odobravanje".
Jelena Marković, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava izjavila je za naš radio da je predstavljanje izveštaja, redovna procedura koju mora svaka članica UN da ispuni. Ona je rekla da će se u nastavku zasedanja raspravljati o sledećim oblastima:
"Mi već otprilike znamo koja su posebna interesovanja Komiteta. Ona su u vezi sa zločinima i povredama humanitarnog prava u prethodnoj deceniji, za suđenja za ratne zločine u zemlji, kao i za saradnju sa Haškim tribunalom. Takođe su zainteresovani i za situaciju Roma i pitanje diskriminacije, kao i za položaj žena. Posebno ih interesuju i dodatna pitanja, pošto izveštaj ne pokriva taj period, koja su u vezi sa akcijom ‘Sablja' i pitanjem ljudskih prava u zemlji", rekla je Marković.

 

Božović: Prete mi

18. jul 2004. | 18:08 | Izvor: Politika
Beograd -- Vladimir Božović izjavio je da je u protekla dva dana dobijao prijetnje zbog nedavne izjave o smrti Tapija

Generalni inspektor MUP-a Srbije rekao je da mu prete zbog izjave u kojoj je citirao obdukcioni izvještaj o smrti Dragana Maleševića Tapija, koji je preminuo nakon privođenja u policiju 29. oktobra 2002.
"Ja sam juče i prekjuče imao velikih problema, poziva, pretnji, kao da sam objavio da je istraga završena i da je Tapi umro prirodnom smrću. To nije tačno", rekao je Božović za današnju beogradsku "Politiku". On kaže da ne zna ko je pretio, ali da je bilo raznih poruka, poziva i insinuacija na tu temu, te da je očito njegova izjava, loše interpretirana, izazvala puno uznemirenja.
Božović je rekao da slučaj Tapija za njega i njegovu službu nije završen i da se nastavlja sa ispitivanjem svega što je u vezi s njegovim hapšenjem, ispitivanjem, dolaskom hitne pomoći, ukazivanjem pomoći i smrti. On napominje da je nedavno samo citirao obdukcioni izvještaji stav Okružnog tužilaštva u Beogradu, po kome nema osnova za gonjenje eventualnih izvršilaca.
Poznati beogradski slikar Dragan Malešević Tapi priveden je tokom vanrednog stanja u akciji "Sablja", ali je, kako je saopštila policija, preminuo zbog slabog srca.

 

Politika, 18. jul  2004.
GENERALNI INSPEKTOR MUP–a SRBIJE GOVORI ZA „POLITIKU”

Posao za hrabrog

Vladimir Božović: Sankcije za sve koji policiju i značku koriste za zloupotrebe položaja i sticanje bogatstva

Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović spreman je da se bori sa kriminalom u policiji, ali je nezadovoljan kadrovskom popunjenošću Generalnog inspektorata RJB.
Ovih dana citirane su njegove izjave o saradnji sa Haškim tribunalom i smrti Dragana Maleševića Tapija u beogradskoj policiji koje su, kako kaže, tendenciozno prenete. Ipak, prihvatio je još jedan razgovor sa novinarima, ovog puta u redakciji dnevnog lista „Politika”.
Kakve su najčešće zloupotrebe unutar MUP-a Srbije?
– Uglavnom su u pitanju najteža krivična dela – korupcija, zloupotrebe službenog položaja i srodna krivična dela koja se vrše na štetu profesije. U manjoj meri, prisutna su prekoračenja službenih ovlašćenja, uključujući i zloupotrebu sredstava prinude. Slede neprofesionalno, nekulturno ponašanje i slično. Mi štitimo ljudska prava građana, ali i prava policajaca, štitimo ih od političke samovolje.
Kako pripadnici MUP-a Srbije reaguju na unutrašnju kontrolu, odnosno Službu generalnog inspektora?
– Vrlo pozitivno. Oni žele da se cene profesionalizam, rad i da svi oni koji policiju i značku koriste za zloupotrebe položaja i sticanje bogatstva, budu sankcionisani. .I sami ste nedavno imali susret sa bahatim policajcem? To je bila slučajna provokacija, nema potrebe da joj dajemo veći značaj. Sve se završilo u najboljem redu, reakcijom drugih pripadnika MUP-a. To nas upozorava da alkoholisani policajci sa oružjem moraju biti žestoko sankcionisani, ne zbog napada na mene već zbog bezbednosti građana.
U prostorijama SUP-a Beograd preminuli su Dragan Malešević Tapi i Milan Jezdović, da li su inspektori koji su ih saslušavali odgovorni za njihovu smrt?
– Imao sam problema u vezi sa tim slučajevima jer moje izjave nisu verno prenete. Generalni inspektorat RJB istražuje okolnosti pod kojima su preminuli Dragan Malešević Tapi i Milan Jezdović. Citirao sam obdukcioni izveštaj i stav Okružnog tužilaštva u Beogradu, po kome nema osnova za gonjenje eventualnih izvršilaca. Slučaj Dragana Maleševića Tapija za mene i moju službu nije završen i mi nastavljamo da ispitujemo sve u vezi s njegovim hapšenjem, ispitivanjem, dolaskom hitne pomoći, ukazivanjem pomoći i smrti. Ja sam juče i prekjuče imao velikih problema, poziva, pretnji, kao da sam objavio da je istraga završena i da je Tapi umro prirodnom smrću. To nije tačno.
Ko Vam je pretio?
– Ne znam. Bilo je raznih poruka, poziva i insinuacija na tu temu. Očito je da je moja izjava loše interpretirana, izazvala puno uznemirenja.
Žarko Korać, predsednik Komisije koja je ispitivala sistem obezbeđenja nastradalog premijera Zorana Đinđića, jednom prilikom izjavio je da mu je bilo onemogućeno da proveri rad rukovodstva MUP-a. Da li imate pravo da ispitate rad tadašnjeg policijskog vrha?
– Imam to pravo. Naravno, to ne sme da bude nikakav lov na veštice, revanšizam. Ako Koraću nisu pomogli, onda su to verovatno učinili da bi prikrili svoju negativnu ulogu u svemu tome. Ispalo je da je načelnik OUP-a Zemun najveća žrtva Koraćeve komisije. Inače, moram priznati da ne cenim rad te komisije, jer je Korać kao potpredsednik tadašnje vlade, morao učiniti mnogo više. Odgovor na pitanje da li ću pokrenuti istragu o tome unutar MUP-a je vrlo jednostavan – mora se sve to pokrenuti.
Kad govorite o svom položaju, da li imate status ovlašćenog službenog lica, čin koji bi Vam omogućio da saslušavate generale?
– Imam status ovlašćenog službenog lica, mesto generalnog inspektora formacijski je predviđeno za čin general-majora. Međutim, zbog tumačenja ljudi u kadrovskoj službi, to pitanje nije rešeno. Tretiraju me kao radnika MUP-a koji zasniva radni odnos, što znači da se primenjuje broj godina staža. Po tome, ja bih sada trebao imati čin majora. Ja sam se želio na tu odluku. Nisam došao u Ministarstvo da zasnujem radni odnos, mene je imenovala vlada Srbije.

Ispada da ste general pripravnik?

– Ispada tako. Šalu na stranu, moj stav je da činove treba ukinuti, da policiju treba demilitarizovati, osim specijalnih antiterorističkih snaga. Osim toga, podrazumeva se dekriminalizacija i depolitizacija. Ključna rukovodeća mesta u Ministarstvu moraju zauzimati profesionalni, visokomoralni i stručni kadrovi a ne politički podobnici, kako se stranke na vlasti dogovore. Sve su to preporuke Evropske unije i OEBS-a. Da odgovorim na prethodno pitanje, nema nikakvih prepreka da saslušavam bilo koga u MUP-u Srbije, pa i generale.
Kako ste došli na funkciju generalnog inspektora, da li su cenili Vaše pravničko iskustvo ili je u pitanju bio politički dogovor?
– Nisam član nijedne političke stranke. Mislim da je cenjeno ono što sam do sada uradio. Tačno je da me je SPO predložio na ovo mesto. Bio sam advokat Vuka Draškovića u slučaju Ibarska magistrala i pokazao se kao neko ko ima hrabrosti da uradi neke stvari koju drugi nisu imali. Mislim da je za ovo mesto, pored profesionalnih kvaliteta, potrebna doza hrabrosti, jer neki ljudi su odbili ovu funkciju.
U „Srpskoj reči” Danica Drašković poziva Službu generalnog inspektora da se pozabavi Josipom Bogićem, jednim od šefova u UBPOK-u. O čemu se zapravo radi?
– Pozabavićemo se time, kao i svakom drugom predstavkom koju dobijamo. Uzet je predmet u rad, ne mogu govoriti o drugim detaljima. Svaki građanin Srbije, svaki pripadnik MUP-a može da mi se obrati pismeno ili usmeno. Jednom nedeljno, obično četvrtkom ili petkom, primam građane u svojoj kancelariji u bivšem SIV-u 2, u Novom Beogradu.
Dokle se stiglo u rasvetljavanju ubistva Momira Gavrilovića, bivšeg pripadnika RDB-a, i drugih likvidacija?
– Te istrage vodi kriminalistička policija, nemam ovlašćenja da se mešam u te slučajeve. Ali ono što mogu, to je da tražim izveštaj o rezultatima tih istraga, a ako ih nema da proverim zašto ih nema. Dakle, samo da li neko prikriva nekoga, da li zloupotrebljava položaj odavanjem informacija. Ja ne istražujem te slučajeve, to rade drugi. Na kolegijumu tražim izveštaj, ministar traži izveštaj, i on je nezadovoljan sporim rasvetljavanjem tih slučajeva.
Da li ste nadležni za policijske generale optužene pred Haškim tribunalom?
– To nije moja nadležnost. Na nedavnoj konferenciji za novinare pitali su me šta ćete vi u policiji uraditi kada dobijete nalog suda da se ti ljudi uhapse. Kao advokat, kao građanin, rekao sam da ćemo postupiti po nalogu suda. Ali to nije moja nadležnost. Mediji su tendenciozno preneli moje reči. Inače, poznat je moj stav o duplim aršinima Haškog tribunala, posebno kada su u pitanju zločini nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. Milan Galović
Dušan Telesković

 

Tužbe zbog kršenja ljudskih prava

15. maj 2004. | 17:16 | Izvor: B92
Beograd -- Tokom akcije Sablja uhapšeno je više od 11.000 ljudi. Skupštinski Odbor za bezbednost odlučio je da formira pododbor koji treba da proveri protiv koliko uhapšenih je podignuta optužnica, koliko njih je osuđeno, kao i da li je bilo kršenja ljudskih prava pritvorenika.

Dejan Aranđelović iz Beograda, našao se na poternici MUP- a, među članovima zemunskog klana koji su osumnjičeni za ubistvo premijera Srbije. Njegovo ime i fotografija danima su objavljivani u medijima, a policija ga je dva puta hapsila. Ispostavilo se da MUP zapravo traži Dejana Ranđelovića. Zbog svih neprijatnosti  koje je preživeo, Aranđelović je tužio državu i traži 500.000 dinara odštete. Advokat Fonda za humanitarno pravo, Veroljub Djukić, kaže da Arandjelović ima pravo na odštetu koju traži: “Da se izbriše njegovo ime iz evidencija policije, koje su prikupljene o njemu za vreme akcije Sablja, za vreme vanrednog stanja i da se ta presuda objavi u tri velika dnevna lista. On ima problem zato što su mnogi njegovi prijatelji i drugovi mislili da je on zaista učestvovao, kada su videli poternice koje su bile po celom gradu. Čak su i njegovi rođaci mislili da je učestvovao u ubistvu predsednika Vlade”.
Prema zvaničnom izveštaju MUP-a tokom "Sablje" u Srbiji je ukupno privedeno 11.665 osoba, po odredbama Uredbe o vanrednom stanju u policijskom pritvoru je zadrzano 2.697 lica, a podneto je 3.560 krivičnih prijava. Veroljub  Đukić, navodi da svi koji su neosnovano uhapšeni imaju pravo da od države traže odstetu i da to mogu da učine u narednih pet godina. On kaže da se Fondu za Humantarno pravo tokom Sablje obraćalo mnogo ljudi, ali da je jedno Aranđelović bio  spreman da podnese tužbu .
Skupštinski odbor trebalo bi da utvdi da su i u kolikoj meri pritvorenici bili izloženi fizičkom zlostavljanju, odnosno policijskoj torturi. Organizacija Amnesti inernešnel  uputila je MUP-u Srbija da zahtev da ispita 16 slučajeva zlostavljanja.
Novopostavljeni generalni insprektor MUP-a Vladimir Božović, je naveo da je njegov prethodnik utvrdio da je u šest slučajeva zlostavljanja zaista bilo: “Ja kao prvi čovek Generalnog inspektorata RJB i pomoćnik ministra, mogu javno reći da niko nikada više u policiji neće biti zlostavljan, neće biti prema njemu primenjena sredstva prinude koja su suprotna zakonu i neće biti nikakvih žrtava torture. Ja ću se potruditi da svi oni koji eventualno se odluče na tako nešto, budu adekvatno i kažnjeni”.
Nova vlast najavljuje da će sve biti ponovo ispitane sve prijave. Međutim, avokati ističu da je osnovni problem što sudovi, kada je u pitanju nematerijana odšteta, presuđuju veoma niske sume, bez obzira koliki je odštetni zahtev. Možete da tražite milone, ali ćete dobiti nekoliko stotina hiljada dinara, zaključuju pravnici

 

Božović: Privešćemo sve

14. jul 2004. | 18:45 | Izvor: B92
Beograd -- Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović rekao je da će policija  privesti sve osobe koje traži Haški tribunal.

Policija će to učiniti kada dobije odgovarajući nalog od suda. "Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, shodno Zakonu o saradnji sa Haškim tribunalom, postupiće u skladu sa Zakonom i privesti sva lica koja, po zakonskoj proceduri, naredi nadležni organ – u ovom slučaju to je Okružni sud. Ono što želim javno da obećam jeste da onakvih akcija policije, kakve smo imali prilikom hapšenja bivšeg predsednika Miloševića i pukovnika Šljivančanina, neće biti. Biće profesionalne, brze i efikasne akcije policije", rekao je Božović.
On je kazao da ne zna ništa o tome da bivši policijski general Sreten Lukić želi da se preda i ode u Hag.

 

 

Istraga protiv funkcionera policije

14. jul 2004. | 17:29 | Izvor: B92
Beograd -- Generalni inspektor MUP Srbije kaže da njegov Sekretarijat vodi istragu protiv nekoliko funkcionera policije.

Vladimir Božović je istakao da je od njegovog stupanja na dužnost u aprilu ove godine, Generalni inspektorat RJBta podnela 13 krivičnih prijava protiv 19 radnika policije – 5 prijava protiv bivših načelnika SUP-a i OUP-a, jednu protiv aktuelnog načelnika OUP, jednu protiv zamenika komandira policijske stanice i ostale protiv policijskih radnika nižeg ranga.
Generalni inspektor nije želeo da otkriva detalje u interesu istrage, a rekao je da nijedna podneta krivična prijava nema političku pozadinu i da nije reč o revanšizmu. “Sve je urađeno izuzetno profesionalno i ja stojim iza svake prijave”, rekao je on.
Božović kaže da još nije završena istraga o 700 kilograma droge, koja je pronađena u trezoru Komercijalne banke u Beogradu.
Generalni inspektor MUP-a Srbije rekao je da nije sasvim zadovoljan radom Tužilaštva, jer smatra da se ono ne snalazi dovoljno dobro u novim zakonskim okvirima, kao i da bi saradnja između Tužilaštva i policije morala da bude efikasnija, pošto je, kako je naveo, policija servis Tužilaštva, a ne obrnuto.
Na pitanje o toku istrage protiv pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji su se na suđenju za ubistvo premijera Đinđića pojavili u majicama sa oznakama JSO, Vladimir Božović je odgovorio da ga je komandant žandarmerije izvestio da je protiv tih pripadnika JSO-a preduzet preddisciplinski postupak.
„Nakon tog obavljenog postupka, preduzete su disciplinske mere. Pre otprilike četiri, pet dana – kao da sam pretpostavio da ćete  mi postaviti ovakvo pitanje – ja sam uputio zahtev komandantu žandarmerije da mi specifikuje i dostavi koje su to mere preduzete. On mi do današnjeg dana nije odgovorio. Ja taj odgovor očekujem do kraja nedelje, tako da će javnost biti obaveštena koje su to mere preduzete“, rekao je Božović.



Intervju Vladimir Božović
10. maj 2004

ISTRAŽIĆU KAKO SU UMRLI TAPI, ŠIPTAR I KUM

Razrešićemo sve nedoumice u vezi sa načinom na koji su umrli Dragan Malešević, Dušan Spasojević i Mile Luković. Niko nikada u policiji ne sme da bude predmet torture i zlostavljanja, a kamoli da zbog toga neko bude mrtav

BEOGRAD - Novi generalni inspektor Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije Vladimir Božović bukvalno je zatrpan žalbama građana, ali i samih policajaca. Anonimni ili potpisani, oni ga obaveštavaju o brojnim nepravilnostima u radu policije - od neljubaznosti do najdrastičnije policijske torture. Božović u razgovoru za Kurir najavljuje da će ispitati sve nepravilnosti u radu policije, pa i one počinjene u vreme famozne akcije "Sablja".
- Mi smo dobili izveštaj Amnesti internešenela u kojem su navedeni konkretni slučajevi torture u vreme akcije "Sablja". Proverom je konstatovano da je od 13 prijavljenih slučajeva, u četiri došlo do prekoračenja službenih ovlašćenja, u jednom nije, a preostalih osam su još u procesu obrade.
Da li ste dobili pisma Dragana Ilića Limara i Vladimira Jakšića Karlosa, pripadnika takozvane Makine grupe, optužene za ubistvo generala Boška Buhe, u kojima se oni žale na preživljenu torturu?
- Ne, nisam.
A da li znate o čemu su oni pisali ministru Draganu Jočiću i advokatu Gradimiru Naliću?
- Posredno sam obavešten o tim pismima i to jesu stvari kojima će se baviti ova služba.
Jakšić u pismu navodi i sumnjive okolnosti o smrti slikara Dragana Maleševića Tapija, za koga tvrdi da je bio izložen torturi u SUP-u Beograd. Da li se bavite tim slučajem?
- Za sada se time još nisam bavio, a ni zvanična pritužba porodice slikara Maleševića nije došla. Tapija sam, moram da kažem, lično poznavao i uvažavao kao slikara i priznajem da sam kao čovek bio potresen kada sam čuo vest o njegovoj smrti. Možete biti sigurni da ću uraditi sve što je u mojoj moći da se taj slučaj ispita.
Nećete da čekate da stigne predstavka?
- Za takve slučajeve i ne treba da stigne predstavka. Ne želim da glumim nekog neobaveštenog čoveka. To su jasne stvari, jer niko nikada u policiji ne sme da bude predmet torture i zlostavljanja, a kamoli da zbog takvog postupanja neko bude mrtav.
Znači, vi poručujete da ćete ispitati šta tačno stoji iza Tapijeve smrti?
- Da. Ali ne razumem zašto me to pitate, pa da li mislite da neko normalan uopšte može da kaže: "Ne, nećemo ispitati".
Pitam zato što je policija jednom već konstatovala da je Malešević umro prirodnom smrću?
- Policija je to rekla u to vreme, nekoliko dana posle njegove smrti. Sada imamo nove okolnosti i sve što budemo saznali, mi ćemo da ispitamo.
A šta je sa slučajem likvidacije Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Pojavili su se detalji sa obdukcije, otvorene su brojne sumnje?
- Od njihovih udovica nismo dobili nikakvu predstavku, ali postupićemo kao i u slučaju Maleševića. Nema nedodirljivih, nema tema koje su zabranjene u delu koji je postupanje policije. Sve ostalo, obdukcioni nalazi i slično, nije u našem domenu, ali ono kako je u tom slučaju postupala policija, biće ispitano.
Kad vi odradite svoj posao, šta onda?
- Sav moj trud biće uzaludan ukoliko tužilaštvo i sud ne budu adekvatno, u skladu sa zakonom, reagovali. Budem li ja hapsio policajce, a tužilac ih ne bude optuživao i sud puštao - nema rada ni uspeha. Ja ovim ne želim da vršim pritisak na pravosuđe. Međutim, kao stručnjak i profesionalac znam da bez jednog zaokruženog procesa tri karike - građani, policija, pravosuđe - nema uspešnog rada.
Da li uopšte raspolažete sa dovoljno profesionalaca, koji mogu da se upuste u tako osetljive istrage unutar policije?
- Vrlo iskreno ću vam odgovoriti - ne! Od ukupnog broja 59 sistematizovanih radnih mesta, popunjeno je njih 30, od čega je samo 18 operativaca. Imamo paradoksalnu situaciju da jedan pripadnik Generalnog inspektorata RJB treba da kontroliše 1.359 pripadnika MUP-a.
Kako ste zadovoljni ljudima koje ste zatekli?
- Sredinom aprila imao sam sastanak sa svim operativcima i zaposlenima i naložio im da dostave biografije, kretanje u službi i izveštaje o radu. Upravo ovih dana to dobijam i moj načelni odgovor jeste da jedan deo uglavnom ne ispunjava kriterijume koje ova služba zahteva.
Da li je vaš prethodnik, pukovnik Srbislav Ranđelović, započeo ili okončao neke istrage?
- Gotovo ništa. Mislim da on možda nije shvatio ulogu i značaj Generalnog inspektorata RJB. To što je on radio bio je sledeći princip: stižu predstavke, on ih evidentira, i obično većina biva proveravana posrednim putem preko onih organizacionih jedinica na koje se ta predstavka odnosi. Oni pošalju odgovor koji se obično samo prepiše. To nije ozbiljna kontrola. Ozbiljna kontrola je neposredna provera od strane pripadnika Generalnog inspektorata RJB.
JOVICA KRTINIĆ

Advokat u policiji
- Ne vidim sebe zauvek u policiji. Moja vizija je da praktično ni iz čega stvorim jednu moćnu, respektabilnu službu unutrašnje kontrole koja će biti takva da obezbedi jačanje odgovornosti na svim nivoima. Ako u tome budem uspeo, mogu mirno da se vratim u advokaturu ili negde drugde - kaže Božović.



"Policija u policiji"
- Generalni inspektorat tek treba da postane policija u policiji. Ali, znate kad će to postati? Pa, kad budemo obezbedili adekvatan prostor, logistiku, tehniku i kadar. Kada svaki inspektor bude imao kompjuter, lap-top, internet, i kada budemo imali ne 59, nego oko 200 pripadnika sa najboljim profesionalnim kvalitetima - kaže Božović.

Božović: Nisam srpski Eliot Nes

17:24 BEOGRAD , 9. maja (Tanjug)

Generalni inspektor MUP-a Srbije Vladimir Božović izjavio je u intervjuu današnjem "Blicu" da u službi Inspektorata radi samo 18 operativaca, i da je s tako malim brojem ljudi nemoguće kontrolisati rad pripadnika tog ministarstva.

On je objasnio da je od 59 radnih mesta u Inspektoradu popunjeno samo 30, i da je medju tim ljudima samo 18 operativaca, s kojima bi trebalo da kontroliše 42.000 pripadnika MUP-a. "Sami procenite da li je to moguće. Ne znam kakav da sam srpski Eliot Nes ja to objektivno ne mogu", kazao je on, naglašavajući da se ova služba mora normativno, kadrovski i prostorno zaokružiti.

 

Božović: Ispitaćemo sve slučajeve zloupotrebe policije

18. april 2004. | 11:42 | Izvor: Beta

Kučevo -- Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izjavio je da će policija ispitati sve slučajeve eventualne zloupotrebe i kršenja ljudskih prava pritvorenih osoba. Božović je to rekao u subotu uveče na tribini koju je u Kučevu organizovala nevladina organizacija "Entuzijasti Kučeva". On je dodao da će se detaljno ispitati navodi uhapsenih u akciji "Sablja" da su im iskazi iznuđivani kroz premlaćivanje, stavljanje kesa na glavu, pretnje pištoljima i vođenjem na električnu stolicu. Božović se založio za depolitizaciju policije rekavši da je to "uslov svih uslova za ulazak u Evropu", ali je istakao da nije upoznat sa dosadašnjim smenama načelnika Sekreterijata unutrašnjih poslova, pa nije ni mogao da oceni da li iza tih smena stoje politički razlozi. Generalni inspektor MUP Srbije je rekao da je jedan od prioriteta novih vlasti ispitivanje primedbi građana koji navode da u policiji, carini i drugim državnim službama ima korupcije pa i organizovanog kriminala, naglašivši da policija kroz reforme treba da postane javni servis građana. On je takođe rekao da će policija, ako to Vlada Srbije odluči, uhapsiti sve Haške optuženike i isporučiti ih Međunarodnom tribunalu u Hagu.

 

Božović najavljuje istrage protiv svih policajaca koji su prebijali građane

10. april 2004. | 10:36 | Izvor: B92

Beograd -- Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Vladimir Božović izjavio je da će inicirati istraživanje slučajeva kršenja zakona pripadnika policije iz vremena režima Slobodana Miloševića. Božović je za B92 rekao i da će inicirati da se istraže slučajevi prebijanja demonstranata koji su se borili protiv Miloševićevog režima: “Oni ljudi koji su to radili za jedan politički kriminalni režim, nisu radili samo to, premlaćivanje. Oni su, na žalost, radili mnogo gore stvari, radili su politička ubistva. To je četvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistrali, to je ubistvo Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića. To je mašinerija bezakonja. To su radile kriminalne strukture u okviru MUP-a i mislim da je sada došao trenutak da i te strukture izađu pred lice pravde” Na pitanje da li će se MUP pozabaviti i novijim slučajevima, poput ustupanja oružja streljačkom klubu Crvena zvezda, Božović je odgovorio: “Apsolutno, i sada se naravno celo ministrarstvo vrlo ozbiljno bavi tim problemom i nadam se da će prvi koraci, i ono što će uslediti, biti na visini odgovornosti i ozbiljnosti zadatka. Međutim, pošto je suviše aktuelan slučaj razumećete da ne bih mogao davati nikakve detalje, s obzirom što je opsežna istraga u toku i da javnost će biti vrlo brzo obaveštena o njenim rezultatima” Policija je u petak, u saradnji sa pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, zaplenila veću količinu oružja u Streljačkom klubu "Crvena zvezda" koje, prema Zakonu o oružju i municiji, taj klub nije mogao da poseduje. Prema podacima iz istrage, bivši zamenik ministra unutrašnjih poslova, Nenad Milić, krajem prošle godine doneo je rešenje kojim se ustupa ukupno 112 komada vatrenog oružja tom Streljačkom klubu.

 

Božović najavio istragu protiv pripadnika MUP-a iz Miloševićevog vremena

9. april 2004. | 21:43 | Izvor: B92

Beograd -- Generalni inspektor Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije Vladimir Božović izjavio je da će pokrenuti istraživanje slučajeva kršenja zakona pripadnika policije iz vremena režima Slobodana Miloševića. Bozović je za B92 rekao da će zahtevati da se istraže slučajevi prebijanja demonstranata koji su se borili protiv Miloševićevog režima, navodeći da ljudi koji su to radili, nisu samo premlaćivali ljude, već su vršili politička ubistva i smaknuća. On je kazao i da će biti istraženi slučajevi Ibarske magistrale i ubistva Slavka Ćuruvije i Ivana Stambolića, dodajući da se i drugi u MUP-u time bave.

 

1. april 2004. | 21:23 | Izvor: Beta

Beograd – Za zamenika ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike postavljen je Vukojica Šćekić. Dosadašnji pomoćnik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Ljubiša Jovanović postavljen je na mesto zamenika ministra u tom ministarstvu. Vlatko Sekulović takođe je postavljen za pomoćnika ministra u tom ministarstvu. Dužnosti pomoćnika ministra unutrašnjih poslova - generalnog inspektora Resora javne bezbednosti razrešen je Srbislav Ranđelović i na to mesto je postavljen Vladimir Božović. Razrešeni su i pomoćnici ministra pravde Djorđe Mihaljević i ministra kulture Tamara Lukšić-Orlandić. Za novog pomoćnika ministra pravde u Sektoru informacione tehnologije postavljen je Goran Jovović, za pomoćnika ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike postavljena je Slavka Lakićević, a za pomoćnika ministra kulture Petar Ignja.