Регионалне дискусије о Нацрту закона о ванредним ситуацијама

Према истраживању које обухвата 75 одсто локалних самоуправа (126 општина са територије читаве Србије), 95 одсто испитаника се сагласило са чињеницом да је неопходна реформа закона који би дефинисао, или прилагодио улогу локалних и републичких органа када су у питању ванредне ситуације.

Регионалне дискусије о Нацрту закона о ванредним ситуацијама и цивилној заштити одржале су се 02. новембра у Новом Саду, 04. новембра у Нишу, 19. новембра у Крагујевцу и 20. новембра у Београду. Представљени су делови истраживања о улози локалних самоуправа у ванредним ситуацијама. Регионалне дискусије организоване су у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике Србије – Сектор за ванредне ситуације и америчком агенцијом за помоћ и сарадњу УСАИД.

У катастрофалним елементарним непогодама, техничко-технолошким и другим већим несрећама, једини могући начин да се, пре свега, припреме и спасу људи, а потом и материјална и културна добра, јесте кроз спровођење мера заштите у којима учествују све расположиве снаге.

Европски и светски стандарди почивају на децентрализованом и демилитаризованом деловању у проглашењу и управљању ванредним ситуацијама. Области заштите и спасавања су хуманитарне активности, у којима се одговорно располаже доступним средствима, од локалног ка националном нивоу.

Нови закон и код нас уводи те стандарде, оснива се централни орган, а преносе надлежности на локалне самоуправе, чија се улога сада битно мења јер постају кључни фактор у том процесу. Улога локалне самоуправе, покрајине и државе ће бити важан и унапред припремљен сервис за организовање грађана, компанија и других стручних служби у ванредним ситуацијама. Градови и општине у Србији ће, у складу са законом, уз узимање у обзир специфичних потреба и могућности имати и дефинисане одоговорности и овлашћења у управљању ванредним ситуацијама.

Овим законом грађани Србије, различита удуржења грађана, приватна и јавна предузећа и предузетници постају интегрални део система за управљање ванредним ситуацијама и њихови су најважнији корисници. Као резултат, унапређење сигурности грађана, њихове имовине и привредних инвестиција као и постојање ефикасног механизма за процену и наканду настале штете допринеће и укупном побољшању економске сигурности и стабилности у Србији.