Почетна страна

Мапа сајта

Контакт

Линкови

Латиница

English

НАЈЧЕШЋЕ ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА

Како се врши уплата републичке таксе ако хоћу да ми протумачите одређени пропис?

Да бисмо Вам одговорили на постављено питање које се тиче тумачења прописа, дужни сте да уплатите таксу на рачун број: 840-742221843-57 са позивом на број Општине на којој имате пребивалиште (нпр. Нови Београд 97 59-013).

Доказ о уплати је потребно доставити Управи саобраћајне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије, на адресу Булевар Михајла Пупина 2, 11070 Нови Београд.

На који начин је регулисано управљање возилом регистрованим у иностранству од стране наших држављана на путевима у Републици Србији ?

Сходно важећим прописима лица која имају пребивалиште у Србији, а немају одобрено привремено или трајно боравиште у иностранству не могу управљати возилима  регистрованим у иностранству.

Лице које има пребивалиште у Републици Србије, а има намеру да у Републику Србију довезе возило регистровано у иностранству, има обавезу да возило пријави надлежним царинским органима, а у случају непоступања на наведени начин, чини царински прекршај, за шта је предвиђено привремено одузимање возила које се уз пријаву предаје  надлежном царинском органу.

У случају да се овакво возило налази на подручју Републике Србије од пре 25. јула 2009. године, а њима управљају грађани који пребивају у Републици Србији, према истима се примењују мере прекршајног прогона (члан 273. у вези члана 331. став 1. тачка 82 Закона о безбедности саобраћаја – запрећена казна од 15.000 до 30.000 динара) уз одузимање регистарских таблица које се враћају земљи у којој су издате.

Ради отклањања одређених нејасноћа и једнообразног поступања констатоване су  ситуације у којима грађани Републике Србије који имају истовремено пребивалиште у Републици Србији  и у некој другој држави, могу да управљају возилима регистрованим у иностранству:

1)       уколико се такво лице налази у радном односу у страној држави у којој има и једно од пребивалишта, о томе мора поседовати одговарајући доказ (оверена фото-копија радне књижице, потврда фирме у којој је запослен о тој чињеници);

2)       уколико такво лице остварује право на пензионо-инвалидско осигурање у страној земљи где и има једно од пребивалишта, о томе мора поседовати одговарајуће доказе (решење надлежног органа о остваривању права на пензију,  потврду о плaћању пореза на доходак,  извештај кориснику о приспећу пензије, здравствену књижицу као доказ о остваривању здравствене заштите у тој држави);

3)       уколико такво лице остварује право на пензионо-инвалидско осигурање у Републици Србији а центар животних и пословних активности му је у страној земљи где има и једно од пребивалишта о томе мора поседовати одговарајуће доказе (о плаћању режијских трошкова за стамбену јединицу у којој живи, о плаћању пореза на имовину, здравствену књижицу као доказ о остваривању здравствене заштите у тој држави);

4)       уколико такво лице користи возило у власништву стране фирме, о томе мора поседовати одговарајући уговор о  запошљавању закључен са том фирмом, којим се предвиђа да  може користити возило те фирме. Напомињемо да лица која су власници фирме, а нису  запослена у тој фирми, не могу управљати овим возилима уколико не испуњавају неке од других наведених услова;

5)       уколико такво лице студира или се школује у држави у којој има једно од пребивалишта о томе мора поседовати одговарајући доказ (индекс/школску књижицу и потврду школске установе за текућу школску годину).

Изузетно од наведених правила, возилима регистрованим у иностранству могу управљати и чланови уже породице (супружник, деца, усвојеници, родитељи и усвојитељи) лица која испуњавају неки од наведених услова.

Такође, ово право имају и лица која имају само пребивалиште у Републици Србији, при чему немају ни привремено боравиште, нити радну дозволу у некој страној држави, а која по уговору о запослењу користе возило  страног лица за које обављају наведене послове при чему се у самом уговору мора назначити коришћење тог возила.

Уколико грађанин са пребивалиштем у Републици Србији (возач иностраног возила) поседује неке од наведених доказа, сматраће се да му центар животних и пословних активности није у Републици Србији што му даје право да управља возилом иностране регистрације. Документација коју буду презентовали возачи иностраних возила из једног од наведених услова ће се посматрати као скупина чињеница којом се са сигурношћу може утврдити да је том лицу центар животних и пословних активности ван Републике Србије.

У случају да у моменту контроле возач не испуњава неки од наведених услова, полицијски службеници ће привремено, до окончања потребних провера одузети возило или регистарске таблице.

Да ли ће кандидати за возаче који заврше обуку, а не положе возачки испит пре ступања на снагу новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима, морати да полажу возачки испит по новом Закону?

Кандидат за возача, који је до дана ступања на снагу подзаконских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче (доноси их министар унутрашњих послова у року од шест месеци од дана ступања на снагу наведеног Закона-члан 341.), завршио обуку за управљање возилима одређених категорија, може приступити полагању возачког испита за ту категорију возила, након што обави додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најмање три часа, на начин прописан одредбама чл. 232. -237. овог закона, уз услов да испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из члана 180. овог закона и уз обавезу да полажи испит из прве помоћи.

Да ли ће кандидат за возаче који је започео, а не заврши обуку пре ступања на снагу новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима, морати да полаже возачки испит по новом Закону?

Кандидат за возача, који је до дана ступања на снагу подзаконских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче, започео, а није завршио обуку за управљање возилима одређене категорије, може, уколико заврши започету обуку у наредна три месеца и обави додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најмање три часа, приступити полагању возачког испита за ту категорију, на начин прописан одредбама чл. 232. - 237. овог закона, уз услов да испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из члана 180. овог закона и уз обавезу да полажи испит из прве помоћи.

Ко је надлежан за поступак наплате штете након саобраћајне незгоде?

Поступак наплате штете након саобраћајне незгоде не спада у надлежност Министарства унутрашњих послова, за наведено питање можете се обратити УДРУЖЕЊУ ОСИГУРАВАЧА СРБИЈЕ које се налази у Београду, Булевар Деспота Стефана број 68.

Које услове мора да испуни лице да би стекло право на управљање моторним возилом „Б“ категорије?

Услови које мора да испуни лице да би стекло право на управљање моторним возилом „Б“ категорије прописани су Законом о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник Републике Србије“, број 41/09), који се примењује од 10.12.2009. године.

Чланом 179. наведеног Закона прописано је да ће се возачка дозвола издати лицу:

1)   које испуњава старосне услове,

2)   које испуњава здравствене услове,

3)   које има пребивалиште или одобрен привремени боравак од најмање 6 месеци у Републици Србији,

4)   које је положило возачки испит за возача одређене категорије моторних возила, односно скупа возила,

5)   које је положило испит из прве помоћи,

6)   коме није забрањено управљање моторним возилом, односно скупом возила.

Такође, чланом 180. прописани су старосни услови за добијање возачке дозволе  појединих категорија возила.

Поред тога, чланом 182. прописано је да ће се лицу које испуњава све услове за управљање возилом „Б“ категорије, а није навршило 18 година живота, издати пробна возачка дозвола кад наврши 17 година, са роком важења од једне године.

Члановима 232. до 237. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник Републике Србије“, број 41/09), прописани су услови и начин полагања возачког испита.

Чланом 351. став 9, 10 и 11. прописано је да кандидат за возача, који је до дана ступања на снагу подзаконских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче, завршио обуку за управљање возилима одређених категорија, може приступити полагању возачког испита за ту категорију возила, након што обави додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најмање три часа, на начин прописан одредбама чл. 232.-237.  овог закона, уз услов да испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из члана 180. овог закона.

Кандидат за возача, који је до дана ступања на снагу подзаконских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче, започео, а није завршио обуку за управљање возилима одређене категорије, може, уколико заврши започету обуку у наредна три месеца и обави додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најмање три часа, приступити полагању возачког испита за ту категорију, на начин прописан одредбама чл. 232.-237.  овог закона, уз услов да испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из члана 180. овог закона.

Кандидат за возача, који је до дана ступања на снагу подзаконских аката којима се уређује питање оспособљавања за возаче, положио теоријски део испита за одређену категорију возила, може приступити полагању практичног дела испита за ту категорију, у року од 12 месеци од дана полагања теоријског дела испита, уколико обави додатну теоријску и практичну обуку у трајању од по најмање три часа, на начин прописан одредбама чл. 232.-237. овог закона, уз услов да испуњава старосне услове за добијање возачке дозволе из члана 180. овог закона. Ови кандидати за возача нису у обавези да полажу испит из прве помоћи.

Чланом 341. став 1. тачка 14. наведеног Закона прописано је да ближе прописе о организовању, спровођењу и начину полагања возачког испита доноси министар.

Чланом 348. став 1. тачка 4. и став 2. тачка 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник Републике Србије“, број 41/09) прописано је да даном почетка примене истог престаје да важи Закон о основама безбедности саобраћаја на путевима („Службени лист СФРЈ“, бр. 50/88, 63/88, 80/89, 29/90, 11/91, „Службени лист СРЈ“, бр. 34/92, 13/93, 24/94, 41/94, 28/96, 3/2002, „Службени гласник РС“, бр. 101/2005), у даљем тексту ЗОБС, и Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник СРС“, бр. 58/82, 15/84, 5/86, 21/90, „Службени гласник РС“, бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94, 25/97, 101/2005), у даљем тексту ЗБС, осим у погледу члана 171. ЗОБС-а и члана 97. ЗБС-а (наведени чланови ЗОБС-а и ЗБС-а примењују се до доношења подзаконских аката из члана 341. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).

Чланом 171. став 1. ЗОБС-а прописано је да право на управљање моторним возилом може да стекне лице које испуњава следеће услове:

1) да је душевно и телесно способно да управља моторним возилом;

2) да је навршило 18 година;

3) да је положило возачки испит за управљање моторним возилима одређене категорије;

4) да му одлуком надлежног органа није забрањено управљање моторним возилом.

Чланом 97. став 2. ЗБС-а прописано је да се у управљању моторним возилом на путу може обучавати и лице које има до једну годину мање од година живота прописаних за издавање дозволе за возача за ону категорију возила у коју спада возило на коме се врши оспособљавање, али испит за возача може полагати тек кад наврши године старости прописане у члану 171. ЗОБС-а.

Како се користи Европски извештаја о саобраћајној незгоди?

Европски извештај о саобраћајној незгоди је прописани образац који учесници у саобраћајној незгоди попуњавају након саобраћајне незгоде са мањом материјалном штетом.

Законодавац је чланом 173. став 3. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, обавезао осигурања да својим осигураницима од аутоодговорности издају Европски извештај о саобраћајној незгоди.

Чланом 172. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, законодавац је обавезао учеснике у саобраћајној незгоди са мањом материјалном штетом (до 200.000 динара) да попуне Европски извештај у случајевима када овлашћено лице не врши увиђај (учесници не захтевају), како би уз помоћ наведеног извештаја надокнадили штету код осигуравајућег друштва.

Наведено решење би у наредном периоду да смањи и поједностави администрацију око лакших саобраћајних незгода и да допринесе бољем протоку саобраћаја.

Да ли је дозвољено коришћење радар-детектора, односно уређаја који не омета рад саобраћајне полиције, већ само открива рад радарског уређаја?

Није дозвољено. Чланом 29. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јасно је дефинисана одредба која гласи:

„У возилу се у саобраћају на путу не сме користити, нити налазити, уређај односно средство, којим се може откривати или ометати рад уређаја за мерење брзине кретања возила, односно других уређаја намењених за откривање и документовање прекршаја.“

Којом саобраћајном површином може да се креће трактор?

У члану 7. став 1. тачке 48. дат израз у коме се наводи следеће: „Трактор је моторно возило које има најмање две осовине и које је првенствено намењено за вучење, гурање, ношење или погон измењивих прикључака за извођење првенствено пољопривредних, шумских или других радова, као и за вучу прикључних возила за трактор“.

За кретање возила возач мора да користи површину намењену за саобраћај оне врсте возила којим управља, осим у случајевима предвиђеним поменутим законом, из чега произилази да је возачима трактора забрањено да се крећу аутопутем и мотопутем, с обзиром да је кретање дозвољено само мотоциклима, путничким возилима, као и теретним возилима и аутобусима, са или без прикључних возила.

Такође, трактори смеју у саобраћају на путу да имају само прикључке за извођење радова сходно њиховој намени, који морају бити прописно означени.

Која категорија је потребна за управљање трактором, и да ли може да се управља возачком дозволом „Б“ категорије?

Моторним возилом, односно скупом возила може самостално да управља возач који испуњава прописане услове и има возачку дозволу за управљање возилом оне категорије којим управља.

Трактором може управљати само возач који има возачку дозволу за возила категорије Ф, у којој спадају трактори и радне машине, док се лицима која су до дана ступања на снагу новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима стекла право на управљање возилима „Б“ категорије, на њихов захтев издаће се возачка дозвола за возаче трактора.

Да ли возила старија од 15 године морају да врше шестомесечни технички преглед?

Ставовима  1, 4. и 5. тачка 8.  члана 264. Законом о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС 41/09  од 02. јуна 2009. године), који се примењује од 10. децембра 2009. године, прописано да:

-         редовни технички прегледи могу бити годишњи и шестомесечни,

-         редовни шестомесечни технички преглед се мора обавити пре истека рока од шест месеци од дана почетка важења саобраћајне дозволе, односно регистрационе налепнице (у вашем случају пре 11.02.2010. године). Редовни шестомесечни технички преглед се може обавити најраније 15 дана пре истека напред наведеног рока.

-         се редовном шестомесечном техничком прегледу морају подвргавати и моторно возило старости преко 15 година (старост возила се утврђује у односу на годину производње).ж

Чланом 348. став 2. тачка 2. наведеног Закона прописано је да ће се одредбе чланова чл. 143, 144, 145, 146. и 147, Закон о безбедности саобраћаја на путевима (“Службени гласник СРС” бр. 53/82, 15/84, 5/86 и 21/90, „Службени гласник РС“, бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 25/97), који се односе на технички преглед возила примењивати до доношења подзаконских аката.

Стога се одредбе наведеног члана 264. примењују од дана доношења подзаконских аката којима се ближе прописује технички преглед возила.

Да ли привредно друштво може да врши технички преглед сопствених возила?

Чланом 348. став 2. тачка 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописано је да ће се одредбе чланова чл. 143, 144, 145, 146. и 147, Закон о безбедности саобраћаја на путевима (“Службени гласник СРС” бр. 53/82, 15/84, 5/86 и 21/90, „Службени гласник РС“, бр. 28/91, 53/93, 67/93, 48/94 и 25/97), који се односе на технички преглед возила примењивати до доношења подзаконских аката.

Стога се одредбе члана 260, став 2. наведеног Закона примењују од дана доношења подзаконских аката којима се ближе прописује технички преглед возила.

Да ли на полагању возачког испита морам да имам личну карту или је доваљан пасош?

Чланом 21. Закона о личној карти је прописано да лице које је држављанин Републике Србије старије од 16 година живота  и које има пребивалиште на територији Републике Србије је дужно да има личну карту, да је носи и да је покаже на захтев службеног лица овлашћеног за легитимисање.

Чланом 2. Закона о путним исправама је прописано да је путна исправа (пасош) јавна исправа која држављанину Републике Србије служи за прелазак државне границе, ради путовања и боравка у иностранству и за повратак у земљу.

Такође на полеђини сваког теста за проверу теоретског знања кандидата за возача је потребно уписати име и презиме кандидата и број личне карте. Чланом 32. Правилника о начину полагања возачког испита је прописано да се о полагању возачког испита у целини води записник у коме се између осталог такође уносе и подаци о кандидату за возача (име и презиме и број личне карте).

Да ли возило са затамњеним стаклима може да се региструје и учествује у саобраћају?

Услови које морају да испуне уређаји и опрема у саобраћају на путевима прописани су Правилником о димензијама, укупним масама и осовинском оптерећењу возила и о основним условима које морају да испуњавају уређаји и опрема на возилима у саобраћају на путевима ("Службени лист СФРЈ" број 50/82, 4/85, 11/85, 65/85, 64/86 и 50/90). Услови које морају да испуне уређаји који омогућавају нормалну видљивост (где спадају ветробран и спољна прозорска окна кабине и каросерије) прописани су чланом 43. наведеног Правилника, док је чланом 102. прописано да: “Уређаји и опрема који се уграђују на возила морају бити одобреног типа (хомологовани) по важећим нормативима за поједине врсте тих уређаја и опреме”.

У складу са том одредбом, ближи услови за наведене склопове возила одређени су у Једнообразним условима за испитивање и спровођење обавезне хомологације сигурносних стакала за моторна возила и њихове приколице, који чини саставни део Наредбе о обавезној хомологацији сигурносних стакала за моторна возила и њихове приколице (“Службени лист СФРЈ, број 68/85). У тачки 9.1.4.1 прописани су услови у погледу светлосне пропустљивости (провидности): “Нормална пропустљивост код ветробрана измерена према тачки 9.1.1 не сме да буде мања од 75%, а код осталих окана који нису ветробрани на сме да буде мања од 70%”. Сигурносна стакла која одговарају хомологованом типу према наведеним Једнообразним условима, морају носити јасно видљиву међународну хомологациону ознаку коју чине: круг у којем је уписано слово “Е” и одређен број (број је одређен према држави у којој је хомологација извршена) и ознака са десне стране круга, која се састоји од броја 43, слова ”R”, повлаке и броја хомологације.

Дакле, стакла на возилу морају имати наведену хомологациону ознаку. Затамњивање извршено путем пластичних фолија (или на било који други начин), није дозвољено из разлога што фолије нису испитане у складу са одредбама Једнообразних услова, а што је и немогуће, с обзиром да оне нису саме по себи део возила. Њиховим постављањем на хомологовано стакло (или неког другог средства) мењају се његове испитане карактеристике, па је неопходно ново испитивање у складу са наведеним одредбама.

Где могу да извршим испитивање возила на погон на ТНГ?

За испитивања преправљених возила овлашћено је седам организација и то:

1. МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ-Лабораторија ЦИАХ

2. ИНСТИТУТ ЗА НУКЛЕАРНЕ НАУКЕ „ВИНЧА“- Центар за моторе и возила

3. ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ- Институт за механизацију и   конструкционо машинство

4. МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ

5. МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ- Центар за безбедност саобраћаја

6. МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ- Центар за техничку исправност возила

7. АМСС - ЦЕНТАР ЗА МОТОРНА ВОЗИЛА.