Законодавни оквир

Министарство унутрашњих послова обезбеђује и унапређује саобраћајно-полицијску заштиту у безбедности саобраћаја, успостављањем свеобухватног заштитног система активирањем саобраћајних фактора на свим нивоима друштва и развија ефекте саобраћајне превенције кроз унапређење модела инспекцијског надзора у области возача, возила и путне сигнализације.

Саобраћајна полиција у Србији организована је као Управа саобраћајне полиције, која је линијска управа у оквиру Дирекције полиције у седишту Министарства. Осим ње, у Полицијској управи за град Београд постоји, такође, Управа саобраћајне полиције, док у осталим подручним полицијским управама постоје одељења саобраћајне полиције. Путну мрежу у Републици Србији покрива 49 саобраћајних полицијских испостава у 137 саобраћајних сектора и полицијским испоставама. У саобраћајној полицији има око 5 000 запослених.

Делатност саобраћајне полиције у вези са безбедношћу саобраћаја на путевима је правно уређена у складу с принципима демократског друштва и уставом загарантованим системом заштите слобода и права грађана. Саобраћајна полиција у свом раду примењује већи број закона и других прописа од којих су најважнији следећи :

·             Закон о Министарствима („Сл. гласник РС“ број 16/11)

·             Закон о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“ бр. 33/97, 31/2001 и „Службени гласник РС“, бр.  30/2010)

·             Закон о полицији („Службени гласник РС“, бр. 101/05, 63/09-Одлука УС и 92/11)

·             Закон о безбедности саобраћаја на путевима („Сл. гласник РС“, бр. 41/09, 53/10 и 101/11)

·             Закон о прекршајима („Сл. гласник РС“, бр. 101/05, 116/08 и 111/09)

·             Законик о кривичном поступку („Службени лист СРЈ“, бр. 70/2001 и 68/2002, „Службени гласник РС“, бр. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 46/2006, 49/2007, 122/2008,  20/2009, 72/2009, 76/2010, 72/11 и 101/11)

·             Кривични законик („Сл. гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 и 111/09)

·             Подзаконски акти донети на основу Закона о полицији

·             Подзаконски акти донети на основу Закона о безбедности саобраћаја на путевима

Стратешки оквир

Стратегија  развоја  МУП-а 2011-2016 је основни документ и предуслов за доношење осталих стратешких докумената у Mинистарству, укључујући и стратешка документа везана за развој саобраћајне полиције. Стратегијом се дефинишу четири стратешке области које су од суштинског значаја за успешан развој Министарства:

1.      организација и управљање;

2.      безбедност појединца, заједнице и државе;

3.      партнерски односи на националном, регионалном и међународном нивоу;

4.      систем унутрашње и спољне контроле и транспарентност у раду.

У оквиру стратешке области 2. Безбедност појединца, заједнице и државе постављен је, између осталог, стратегијски циљ: Развијени капацитети саобраћајне полиције и методологија рада праћења саобраћајних токова који је препознат као основа за израду овог стратешког документа. У овом стратегијском циљу наводи се да је потребно развити мастер план за опремање саобраћајне полиције са савременим уређајима и опремом, који ће допринети усвајању ефикаснијих саобраћајно-полицијских процедура у надзирању, интервентном регулисању, непосредној контроли и саобраћајно – полицијском обезбеђењу у посебним условима и околностима.

Анализа стања за Стратегију развоја саобраћајне полиције

Анализа стања  за Стратегију развоја саобраћајне полиције урађена је на основу методологије Бироа за стратешко планирање, коју је усвојила Радна група за израду овог стратешког документа.  При изради је коришћена PESTEL и SWOT анализа, као и анализа заинтересованих страна. Анализа је израђена прикупљањем чињеница (пресек тренутног стања) на радним састанцима, као и попуњавањем и анализом упитника за које су биле задужене организационе јединице чији су представници сачињавали радну групу. Одговоре на упитник дали су и полицијски службеници саобраћајне полиције из подручних полицијских управа.[1]

Резултати анализе су потврдили да је развој саобраћаја сложен процес под утицајем многобројних унутрашњих и спољашњих фактора. После 2000. године дошло је до повећања мобилности у саобраћају, што је допринело повећању броја возила на путевима. Повећана моторизација, уз све предности, допринела је и погоршању безбедности у саобраћају. Повећана опасност и ризици у саобраћају последица су све учесталијег чињења саобраћајних прекршаја, кривичних дела и других опасних радњи. Ово је условило обимност, разноврсност и сложеност полицијских послова у систему безбедности саобраћаја. Многобројни су процеси и промене, изазвани дејством: друштвених фактора (развој друштва, демографска обележја, однос према савременом саобраћају, став јавног мњења и сл.); техничких фактора (путеви, возила, технолошки развој,  информационе технологије и сл.); природних фактора (климатски и географски); субјективних фактора (човек, структура његове личности, социјална обележја и сл.), који опредељују очекивани ниво безбедности саобраћаја. Од полиције се очекује да допринесе смањивању опасности и ризика у саобраћају, рационалнијем и ефикаснијем коришћењу капацитета саобраћајница, као и да у оквиру полицијског интегритета ефикасно сузбија и открива криминалитет у саобраћају, штити јавни ред и мир, као и да обавља друге полицијске послове.

На безбедност саобраћаја неповољно утиче повећање броја возила, насупрот недовољном развоју инфраструктуре. Број путничких возила регистрованих у Републици Србији у 2001. години износио је 1. 314.708, док је у 2011. години регистровано 1.677.337 путничких возила, 28% више него 2001. године. У истом периоду, број регистрованих мотоцикала је повећан за 143%, са 11.890 у 2001. години на 28.869 у 2011. години.

Повећан интензитет транзитног саобраћаја (нарочито на правцу Хоргош-Прешево) последица је отварања Србије према иностранству после 2000. године, а укупни пораст броја возила последица је бољег економског положаја становништва. 

Колики је значај безбедног одвијања саобраћаја најбоље илуструју следећи подаци: у току 2001. године на путевима у Републици Србији догодило се укупно 61.711 саобраћајних незгода у којима је погинуло 1.275 лица, док је 5.777 лица задобило тешке, а 14.129 лица лаке телесне повреде. Након повећања казни за саобраћајне прекршаје почетком 2002. године  дошло је до смањења смањења броја саобраћајних незгода и њихових последица, али се периоду од 2002. до  2008. године, број погинулих лица у саобраћајним незгодама није значајније мењао и кретао се од  843 (2005. године) до 968 (2007. године). У поменутом периоду, на путевима у Републици Србији погинуло је укупно 6.309 лица (просечно 901 погинуло лице годишње), тешке телесне повреде задобила су 33.423 лица (просечно 4.775 годишње), док су лаке телесне повреде задобила 94.672 лица (просечно 13.525 годишње).

Након доношења Закона о безбедности саобраћаја на путевима, дошло је до смањења броја саобраћајних незгода и њихових последица, тако да је 2010. године у саобраћајним незгодама погинуло укупно 660 лица, тешке телесне повреде задобила су 3.883 лица, а лаке телесне повреде 15.462 лица, док је 2011. године погинуло 728 лица, тешке телесне повреде задобило је 3.777 лица, а лаке телесне повреде 15.533 лица. Применом Закона о безбедности саобраћаја на путевима, за две године јавни ризик страдања у саобраћајним незгодама смањен је са око 125 на око 100 погинулих на 1.000.000 становника, што је још увек виши од просека Европске уније, у којој је јавни ризик 2011. године достигао ниво од приближно 60 погинулих на 1.000.000 становника. Укупна штета изазвана саобраћајним незгодама у Републици Србији процењује се на више од 50 милијарди динара годишње.

Међународна сарадња постала је кључни фактор развоја: европске интеграције створиле су потребу за усклађивањем обуке, опреме и процедура поступања са стандардима ЕУ. У складу са тим потребно је развити  базе података по прихваћеним ЕУ стандардима о саобраћајно-безбедносним параметрима, које подржавају превентивни, аналитички и истраживачки рад. Са демократизацијом друштва, нагло је порасла и потреба за бољом сарадњом саобраћајне полиције, правосудних органа и других државних, академских и невладиних субјеката.

Нов приступ полицијском послу, изражен у Стратегији развоја МУП-а у периоду 2011-2016, одражава се и на рад саобраћајне полиције. У спровођењу полицијских активности у све већој мери нагласак се ставља на превенцију, уместо на репресију. Концепција „грађанин у униформи“ и полиција у служби грађана изискује промене у понашању и организационој култури. Постоје извесни отпори овим променама.

У стратешком планирању рада саобраћајне полиције неопходно је имати у виду:

·                    систем праћења и развоја кадрова (од регрутовања младих/нових припадника саобраћајне полиције, преко стручног оспособљавања и усавршавања, напредовања у каријери, па до развоја менаџмента у СПИ и ОСП), 

·                    опремање (успостављање стандарда објеката, возила, опреме и других техничких средстава, у складу са потребама, набавка, расподела, праћење експлоатације, обнављање и даљи развој), 

·                    организацију послова саобраћајне полиције (одговарајућа покривеност свих путева и улица, оптималан однос и усаглашено руковођење на нивоу подручних полицијских управа и централно линијско усмеравање преко Управе саобраћајне полиције и одељења саобраћајне полиције),

·                    сарадњу и усаглашено деловање са другим субјектима у заштитном систему безбедности саобраћаја,

·                    стандардизацију рада у складу са најразвијенијим државама у свету, уз подршку научно-стручних институција и савремене технике и технологије,

·                    размену најбоље праксе између појединих организационих јединица у Србији и међународну размену  знања, искустава и праксе са полицијским структурама из Европе и света,

·                    стално унапређивање метода рада, а посебно методе планирања и руковођења у УСП, ОСП и СПИ,

·                    масовнију употребу савремених техника и технологија у непосредној контроли и регулисању саобраћаја, а посебно у откривању и квалитетном документовању саобраћајних прекршаја,

·                    праћење индикатора безбедности саобраћаја и научно сагледавање ефеката рада саобраћајне полиције, узимајући у обзир саобраћајне незгоде и њихове последице, али и индикаторе безбедности саобраћаја (проценат употребе сигурносних појасева, расподела брзина на путевима, вожња под дејством алкохола и опојних дрога, вожња пре стицања права на управљање и за време забране управљања, вожња нерегистрованих и технички неисправних возила и сл.),

·                    стално праћење и уважавање интереса и ставова јавности, организован рад на унапређењу односа саобраћајне полиције и јавности,

·                    организован рад на сузбијању корупције и других појава које неповољно утичу на углед саобраћајне полиције и на безбедност саобраћаја.

Из досадашњих анализа могу се извући важни закључци који су од значаја за доношење развојних одлука: за ефикаснији и ефективнији развој и реализацију стратешких циљева саобраћајне полиције, потребно је реално сагледати и искористити све предности и прилике које јој се пружају, односно отклонити све слабости и припремити се за претње из окружења.

У измењеним друштвеним условима, тешко је остварити успех коришћењем традиционалних метода организације, управљања и планирања. Потребан је нови приступ, заснован на стратешком размишљању, који ће максимизирати учинке, умањити ризике, побољшати коришћење постојећих ресурса и промовисати активан однос према заштити и унапређењу организованог функционисања саобраћаја, као и смањењу стопе саобраћајних незгода и других штетних последица. 

ВИЗИЈА

Стручна, високо обучена и адекватно опремљена саобраћајна полиција која ефикасно, према свима једнако, спроводи прописе.

МИСИЈА

Заштита грађана и материјалних добара применом прописа из области безбедности саобраћаја, кроз контролу и регулисање саобраћаја, вршење увиђаја саобраћајних незгода, послова надзора, других послова полиције као и спровођење превентивних активности у оквиру своје надлежности.  

ВРЕДНОСТИ

·         рад заснован на законитости и етичким принципима

·         рад подржан, контролисан и усмераван од стране друштвене заједнице

·         стручност

·         спремност на сарадњу и промене

·         ефикасност

·         проактивност

У циљу достизања наведених вредности, саобраћајна полиција ће стално радити на јачању и унапређењу капацитета и интегритета појединаца и организационих јединица саобраћајне полиције. 

ОПШТИ ЦИЉ

Функционално организована, заснована на утврђеним вредностима,  саобраћајна полиција остварује закониту, ефикасну и делотворну заштиту безбедности саобраћаја чиме доприноси систему безбедности.

Увек у служби грађана, саобраћајна полиција неће бити само орган репресије, већ и подршка учесницима у саобраћају. Својим активностима она ће показати да је део заједничких напора да се промовишу спровођење закона и осећај сигурности грађана на путевима Србије. 

ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ

Да би успешно обављала своје задатке и остварила општи циљ стратегије, саобраћајна полиција мора развити своје пуне капацитете и ојачати изнутра, а истовремено и поправити свој положај у окружењу. То ће се постићи испуњењем посебних циљева који су предуслови за стварање саобраћајне полиције какву желимо:

Стручно оспособљена и организационо унапређена

Сви припадници саобраћајне полиције ће завршити саобраћајни курс као облик основног стручног оспособљавања. Све старешине у саобраћајној полицији ће завршити курсеве основног оспособљавања старешина у (саобраћајној) полицији. Сваки саобраћајни полицајац ће, сваке године провести најмање 5 радних дана на различитим видовима стручног усавршавања (курсеви, семинари, стручни скупови, стручне расправе, размена најбоље праксе итд.). Сваки старешина у саобраћајној полицији ће, сваке године, посветити најмање 10 радних дана различитим видовима стручног усавршавања. Стручно усавршавање ће бити планирано као редовно радно време.

Уз подршку стручњака из Министарства унутрашњих послова и стручњака из невладиног сектора, урадиће се радни и образовни профили (компетенције):

·         саобраћајног полицајца,

·         посебних специјалности међу саобраћајним полицајцима (за вршење увиђаја саобраћајних незгода, за контролу опасних материја, за аутоматску контролу брзине,  за контролу дигиталних тахографа итд.),

·         свих руководећих радних места у саобраћајној полицији.

Анализе радних и образовних профила ће се вршити периодично, а најкасније у периоду од 5 година. На основу образовних профила припремиће се сет наставних планова и програма курсева и семинара за поједине специјалности у саобраћајној полицији и за старешине. Систем курсева и семинара ће се стално развијати и усавршавати, у складу са потребама и најбољом праксом у свету. Стално учење и развој капацитета сваког појединца биће основа за унапређење рада саобраћајне полиције. У Србији ће се развити капацитети и методе за целоживотно учење саобраћајних полицајаца који ће се ослањати на постојеће капацитете и методе рада Управе за образовање, стручно оспособљавање, усавршавање и науку (тренинг центара), на капацитете КПА, универзитета и других образовно васпитних установа у Србији и у иностранству. Програми оспособљавања биће усаглашени са стандардима ЕУ и засновани на анализи потреба. У циљу успешног и ефикасног обављања послова и задатака, у саобраћајној полицији, у складу са Стратегијом развоја Министарства унутрашњих послова ће се успоставити систем праћења и развоја кадрова који ће обухватити процес регрутовања саобраћајних полицајаца, стручног оспособљавања и усавршавања, изградњу каријере и напредовање у служби итд.

Организационе промене вршиће се у циљу бољег искоришћења постојећих ресурса, узимајући у обзир и потребе локалне заједнице. У том циљу, израдиће се Каталог надлежности, којим ће се јасно одредити надлежност свих организационих јединица. Новим Правилником о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова повећаће се способност саобраћајне полиције да успешно обавља послове из своје надлежности. Извршиће се и попуна радних места полицијским службеницима, ради ефикаснијег и ефективнијег обављања послова.

Биће постављени јасни стандарди за праћење и вредновање рада саобраћајних полицијских службеника и савремени саобраћајно-полицијски менаџмент.

Биће усвојене стандардне оперативне процедуре за поступање саобраћајне полиције, чиме се стварају предуслови за обуку полицијских службеника саобраћајне полиције.

Опремљена саобраћајна полиција

У наредном периоду ће се посебна пажња посветити опремању саобраћајне полиције, у циљу ефикасног и успешног обављања свих послова и радних задатака. У том смислу сагледаће се потребе и могућности унапређења:

·         објеката и окружења саобраћaјних полицијских испостава, тако да локацијом, уређењем и окружењем омогућавају саобраћајној полицију ефикасан рад, у складу са прописима (довољно паркинг места, близина брзих саобраћајница, довољно просторија...),

·         возног парка саобраћајне полиције,

·         личне опреме саобраћајног полицајца,

·         специфичне опреме и средстава за обављање појединих послова саобраћајне полиције.

Опремање ће се, у складу са мастер планом, приоритетно вршити за потребе документовања прекршаја, чиме ће се олакшати доказивање и побољшати ефикасност целог система кажњавања прекршилаца из области безбедности саобраћаја. Набављена опрема биће у складу са домаћим и ЕУ стандардима.

Одговорна и угледна у општој и стручној јавности     

Поред унутрашњег јачања и подизања капацитета, за остваривање општег циља неопходно је и јачање положаја у окружењу и стварање слике у јавности која омогућава да саобраћајна полиција буде релевантан и уважен чинилац безбедносно-саобраћајног система.

Пре свега, показаће стручност коју поседује, учешћем у експертским форумима, јавним дискусијама и научним истраживањима.

Изградњом и јачањем интегритета сваког полицијског службеника, показаће грађанима да се ради о служби која функционише на основу највиших професионалних стандарда.

У сваком иступању у јавности, полицијски службеници промовисаће утврђене вредности.

Доследном и непристрасном применом прописа дисциплиноваће неодговорне учеснике у саобраћају, чиме ће допринети општој безбедности.

У сарадњи са другим организационим јединицама Министарства, супротстављаће се сваком облику корупцијског понашања промовишући принцип нулте толеранције према корупцији.

Организоваће пропагандне кампање како би представила своје успехе и значај у систему безбедности.

Функционално повезана са осталим субјектима безбедности саобраћаја

Елементе безбедности саобраћајног система чине човек, возило, пут и околина. Саобраћајна полиција првенствено се бави првим елементом – човеком, односно понашањем учесника у саобраћају. Проблематика безбедности саобраћаја је сложена област у којој саобраћајна полиција не може да делује самостално. Она је део система који чине и други државни органи, научне установе, привредни субјекти, локалне заједнице, организације цивилног друштва и међународне организације.

Постоји нормативни оквир сарадње између ових субјеката, нарочито између државних органа, али је за ефикасну примену потребно да се она детаљније разради кроз споразуме о сарадњи. Први корак у овом процесу је утврђивање модалитета сарадње са заинтересованим странама, тако што ће саобраћајна полиција иницирати или прихватити све конструктивне иницијативе.

Посебна пажња биће посвећена регионалној и међународној сарадњи са саобраћајним полицијама других земаља, како кроз учешће у организацији TISPOL, тако и у билатералним односима.

Транспарентна у раду

Саобраћајна полиција је отворена према јавности кроз сарадњу са медијима невладиним организацијама и образовним установама и учествовањем у стручним скуповима о безбедности саобраћаја.

Биће успостављене стандардне оперативне процедуре и правила понашања у контакту са грађанима, које ће бити стално доступне јавности на интернет страници Министарства унутрашњих послова.

Потребно је унапредити систем информисања јавности о раду саобраћајне полиције.

Створиће се услови за демократску цивилну контролу рада у области законитости поступања.

Спровођење Стратегије

Посебни циљеви ће бити  разрађени у Акционом плану за имплементацију овог документа, уз јасно навођење носилаца одговорних за њихову реализацију. Акционим планом ће бити одређени рокови и ресурси за реализацију активности и задатака, као и индикатори за оцену успешности у примени овог документa. Акциони план биће донет у року од три месеца, од дана усвајања Стратегије.

Управа саобраћајне полиције у сарадњи са Бироом за стратешко планирање ће пратити, спроводити, координирати и оцењивати  активности из ове области.

Извештаји о примени Стратегије биће, једном годишње, достављани министру унутрашњих послова и објављивани на интернет страници министарства. На основу ових извештаја, по потреби, ће се ревидирати Стратегија и Акциони план.

Средства за спровођење ове Стратегије обезбедиће се из буџета и донација, уз могућност коришћења претприступних фондова ЕУ.